U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Udruženje „REGULARNA VELIKA LOŽA SRBIJE“ iz Beograda, Ul. Kursulina br. 35, čiji je punomoćnik Zoran Naumović, advokat iz ..., Ul. ... br. .., protiv tuženog Udruženje „Regularna Velika Loža Srbije, Beograd“ iz Beograda, Bulevar Zorana Đinđića br. 113, sprat IV, stan 8, čiji je punomoćnik Vladimir Pudar, advokat iz ..., br. .., radi zaštite žiga, vrednost predmeta spora 50.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4403/21 od 30.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4403/21 od 30.09.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3429/2017 od 27.09.2018. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je tuženi Udruženje „Regularna Velika Loža Srbije, Beograd“ iz Beograda izvršio povredu tužiočevog registrovanog žiga „Regularna Velika Loža Srbije“, registarski broj .., tako što neovlašćeno i bez saglasnosti tužioca, koristi naziv „Regularna Velika Loža Srbije“, koji je identičan registrovanom žigu tužioca, registarski broj .. . U stavu drugom izreke zabranjeno je tuženom vršenje svih radnji kojima se povređuje tužiočev registrovani žig. U stavu trećem odbačena je tužba tužioca u delu u kojem je tražio da sud utvrdi ništavost upisa naziva udruženja „Udruženje Regularna Velika Loža Srbije, Beograd“, iz Novog Beograda, registrovanog rešenjem Agencije za privredne registre, u delu „Regularna Velika Loža“, kao i da sud naloži Agenciji za privredne registre da iz poslovnog imena Udruženja „Regularna Velika Loža Srbije, Beograd“ iz Novog Beograda, izvrši brisanje reči „Regularna Velika Loža“. U stavu četvrtom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4403/21 od 30.09.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda, a odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju, tužilac je osporio revizijske navode i predložio da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove je tražio na ime sudskih taksi i sastava odgovora na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je registrovao svoj žig dana 29.04.2009. godine, sa važenjem od momenta podnošenja prijave, odnosno od 20.04.2007. godine. Predmetni žig se između ostalog sastoji, i od kruga u kojem je ispisan naziv tužioca - „REGULARNA VELIKA LOŽA SRBIJE“, sa ostalim karakterističnim simbolima udruženja. Tuženi je svoje udruženja registrovao pod nazivom „Regularna Velika Loža Srbije, Beograd“, koji naziv je identičan nazivu tužioca, odnosno nazivu koji je sastavni deo zaštićenog znaka. Sa druge strane, tuženi je kao udruženje osnovan dana 04.09.2008. godine, kada je izvršena registracija u registru koji je u tom periodu vodilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Prema nespornim činjenicama, tužilac je dana 14.11.2008. godine, protiv rešenja o registraciji tuženog podneo predlog za ponavljanje postupka, s tim da je u tom trenutku, tužilac već podneo prijavu za priznanje žiga (prijava podneta 20.04.2007. godine), ali je žig stekao tek 29.04.2009. godine kada je isti upisan u Registar. Nakon upisa žiga, isti važi od datuma podnošenja prijave, odnosno od 20.04.2007. godine, kako je to i navedeno u uverenju Zavoda za intelektualnu svojinu. Nakon što je tužilac stekao žig, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukinulo je rešenje o registraciji tuženog i donelo rešenje dana 27.05.2009. godine kojim se briše tuženi iz registra udruženja, ali je navedeno rešenje poništeno presudom Upravnog suda br. 10001/10 od 25.11.2011. godine, što znači da rešenje o registraciji tuženog u Registar udruženja od 04.09.2008. godine proizvodi pravno dejstvo.

Prema stanovištu prvostepenog suda, činjenica da naziv tuženog sadrži reč „Beograd“, koju reč ne sadrži naziv tužioca, ne predstavlja bitnu razliku, niti u značenjskom, pojmovnom ili vizuelnom smislu unosi neku novinu u odnosu na tužiočev znak, koja bi omogućila jasno razlikovanje dva znaka. Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je imao u vidu odredbu člana 41. stav 1. Zakona o žigovima na koju je ukazao tuženi, a kojom je propisano da nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga. Prema mišljenju suda, navedena odredba se u konkretnom slučaju ne može primeniti upravo iz razloga nesavesnosti osnivača tuženog, jer su osnivači prilikom registracije i osnivanja tuženog, morali znati da pod nazivom „REGULARNA VELIKA LOŽA SRBIJE“ već postoji registrovano udruženje osnovano sa istim ciljem kao i tuženi, i to još od 1993. godine.

Stoga, prvostepeni sud smatra da je tuženi registracijom naziva koji je istovetan ranije zaštićenom znaku tužioca, povredio tužiočev žig, odnosno u momentu registracije tuženog, pravo iz prijave u smislu člana 38. stav 4. Zakona o žigovima, pa je utvrdio povredu žiga i tuženom zabranio vršenje svih radnji kojima se povređuje tužiočev registrovani žig.

Drugostepeni sud u svemu prihvata date razloge prvostepenog suda kao jasne i razumljive, i nalazi da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo na osnovu kog je usvojio tužbeni zahtev.

Revizija tuženog nije osnovana.

Ne mogu se prihvatiti revizijski navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz člana 38. i 72. Zakona o žigovima. Naime, navedenim zakonskim odredbama regulisani su sadržina, sticanje, obim i povreda prava na žig. Pod povredom se smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, a koje je bliže navedeno u članu 38. Zakona o žigovima. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je registracijom naziva tuženog udruženja pod gotovo identičnim nazivom kao i tužiočev zaštićeni znak, povređeno tužiočev žig. Za povredu žiga nije nužno da se ona manifestuje na tržištu, kao posledica stavljanja u promet robe ili pružanje usluga obeležene zaštićenim znakom kako to smatra tuženi. Ovo iz razloga što je tuženi registracijom udruženja nastao kao pravni subjekt koji u pravnom prometu istupa pod svojim registrovanim nazivom. Ukoliko taj naziv sadrži gotovo identične reči kao i oznaka zaštićena žigom, onda svakako postoji povreda žiga, bez obzira da li tuženi pruža bilo kakvu uslugu na tržištu ili je neprofitna organizacija na koju činjenicu se u reviziji poziva. Drugačije rečeno, i neprofitne organizacije mogu povrediti žig ukoliko u pravnom prometu istupaju pod nazivom koji je istovetan nazivu ranije zaštićenog znaka, što je upravo ovde slučaj.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 41. stav 1. Zakona o žigovima. Nije utemeljena tvrdnja tuženog da se savesnost ceni u momentu registrovanja žiga, iz razloga što je navedenom zakonskom odredbom propisano da znak ili naziv koji je u konkurenciji za zaštićenom oznakom mora biti stečen na savestan način pre priznatog datuma prvenstva žiga. Kako je u konkretnom slučaju pravo prvenstva žiga tužilac stekao 20.04.2007. godine (datum podnošenja prijave), a tuženi je osnovan 04.09.2008. godine, jasno je da nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 41. stav 1. Zakona o žigovima.

Iako tačni, bez uticaja su revizijski navodi da tužilac zaštitom žiga ne može eliminisati iz upotrebe reči koje imaju uobičajeno značenje u srpskom jeziku, niti se žigom može omogućiti monopolizacija reči koji su sastavni deo zaštićene oznake. Naprotiv, uobičajene reči na koje tuženi ukazuje („Velika loža“, „Regularna“), može upotrebljavati u smislu bližeg opisivanja prirode, delatnosti i ciljeva kojima tuženi teži, a u kontekstu osobenih karakteristika ovakvog udruženja. Međutim, korišćenje ovih reči kao naziva samog udruženja, i to sa istovetnom značenjskom, slovnom i pojmovnom sadržinom kao i zaštićena oznaka, vodi povredi žiga, pa su iz tog razloga bez značaja na pravilnost pobijane odluke revizijski navodi izneti u navedenom pravcu.

Imajući u vidu sve napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da su troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne smatraju troškovima koji su potrebni radi odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić