U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Eki investment DOO Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Obradović, advokat u ..., protiv tuženih: AA iz ..., čiji su punomoćnici Jelena Korać i Nevena Terzić, advokati u ..., UniCredit Bank Srbija AD Beograd, čiji je punomoćnik Jovana Aleksić, advokat u ..., Yieldmore properties DOO Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Sudarević, advokat u ... i BB iz ..., radi utvrđenja i duga, odlučujući o reviziji tuženog AA, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 3448/22 od 25.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 30.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 3448/22 od 25.01.2023. godine u II stavu izreke u delu kojim je odbijena žalba prvotuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 7592/2021 od 18.11.2021. godine u stavu III i presuda Privrednog suda u Beogradu P 7592/2021 od 18.11.2021. godine u stavu III, tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužioca Eki investment DOO Beograd da se utvrdi da je tužilac nosilac založnog prava i to: izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti u vlasništvu tuženog AA – šestosobnom stanu koji se nalazi u ... u ulici ... broj ..., na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje, broj zgrade ..., broj posebnog dela 7, građevinske površine 164m2, upisane u l.n. br. ... KO ..., pr. 01.07.2009. DN 9854/09 na osnovu izvršne založne izjave overene kod Beograd II 01.07.2009. godine, pod I/3 Ov br. .../..., odobren kredit Preduzeću za promet i usluge A.S.F. Internacional DOO Beograd, u iznosu od 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po stopi na nivou jednomesečnog EURIBOR-a + 8,50% sa poslednjom ratom 29.06.2010. godine u korist UniCredit Bank Srbija AD Beograd, što bi prvotuženi bio dužan da prizna i trpi upis predmetne hipoteke kod Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd, kao neosnovan;

ODBACUJE SE revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 3448/22 od 25.01.2023. godine u delu stava II izreke, kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 7592/2021 od 18.11.2021. godine u VIII i IX stavu izreke, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 48P 7592/2021 dana 18.11.2021. godine, kojom je u I stavu izreke odbacio tužbu tužioca u delu u kome je traženo da se utvrdi da su po osnovu subrogacije na tužioca prešla sredstva obezbeđenja i instrumenti naplate potraživanja po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu broj ... .../... od 26.03. 2010. godine, kao nedozvoljena; u II izreke, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu UniCredit Bank Srbija AD Beograd da tužiocu preda pet blanko potpisanih solo menica Preduzeća za promet i usluge A.S.F. International DOO Beograd – Zemun sa meničnim ovlašćenjem, pet blanko potpisanih menica Eki investment DOO Beograd, sa meničnim ovlašćenjem i dve blanko solo menice BB iz ..., sa meničnim ovlašćenjem; u III stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je tužilac nosilac založnog prava i to izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti u vlasništvu AA iz ..., šestosobnom stanu koji se nalazi u ..., u ulici ... br. ..., na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje, broj zgrade ..., broj posebnog dela 7, građevinske površine 164m2, upisane u LN br. .. KO ..., pr. 01.07.2009. DN 9854/09 na osnovu izvršne založne izjave poverene kod Beograd II 01.07.2009. godine pod I/3 Ov br. .../..., za odobren kredit Preduzeću za promet i usluge ASF Internacional DOO Beograd, u iznosu od 750.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po stopi na nivou jednomesečnog EURIBOR-a + 8,50% sa poslednjom ratom 29.06.2010. godine u korist UniCredit Bank Srbija AD Beograd, što je prvotuženi dužan da prizna i trpi upis predmetne hipoteke kod Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd; u IV stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac nosilac založnog prava i to izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti založnog dužnika Eki properties Beograd, ulica ... .../... – poslovnom prostoru za koji nije utvrđena delatnost, u ..., ... br. ..., određenog u izreci presude, koji se nalazi na kat. parceli broj ... KO ..., upisan u listu nepokretnosti ... KO ..., na osnovu založne izjave Ov .../... koju je overio Drugi osnovni sud u Beogradu 30.03.2010. godine, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca prema A.S.F. Internasional DOO Beograd kao klijentu, Eki properties DOO Beograd kao založnom dužniku 1, AA iz ..., kao založnom dužniku 2, Eki investment DOO Beograd kao solidarnom dužniku 1 i BB kao solidarnom dužniku 2, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu br. ... .../... od 26.03.2010. godine, sa valutnom (eur) klauzulom u iznosu od 835.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa kamatom u visini od jednomesečnog EURIBOR-a + 9,00% na godišnjem nivou, sa otplatom glavnice u mesečnim ratama, pri čemu prva rata dospeva za plaćanje nakon isteka „grace“ perioda od 6 meseci, odnosno 26.09.2010. godine, a poslednja rata dospeva 26.03.2013. godine, kao i svim ostalim uslovima iz navedenog ugovora, i svih budućih eventualnih aneksa, u korist poverioca UniCredit Bank Srbija AD Beograd, kao neosnovan; u V stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog BB da tužiocu isplati iznos od 9.263.643,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u VI stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže BB da tužiocu isplati iznos od 9.263.643,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je određeno u tom stavu izreke, kao neosnovan; u VII stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da tuženi AA i tuženi Yieldmore propeties DOO Beograd tužiocu solidarno isplate iznos od 18.527.287,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je određeno u tom stavu izreke, kao neosnovan; u VIII stavu izreke odbio prigovor presuđene stvari izjavljen od strane tuženog AA, kao neosnovan; u IX stavu izreke usvojio predlog tužioca za određivanje privremene mere radi obezbeđenja potraživanja tužioca i zabranio prvotuženom da otuđi odnosno optereti nepokretnost – šestosoban stan koji se nalazi u ... u ulici ... broj ..., na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje, broj zgrade ..., broj posebnog dela 7, građevinske površine 164 m2, upisane u LN br. ... KO ... i u X stavu izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom 12 Pž 3448/22 dana 25.01.2023. godine, u I stavu izreke odbio žalbu drugotuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 7592/2021 od 18.11.2021. godine u stavu II izreke; u II stavu izreke odbio žalbu prvotuženog kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 7592/2021 od 18.11.2021. godine, u stavu III, VIII i IX izreke i u III stavu izreke ukinuo presudu Privrednog suda u Beogradu P 8592/2021 (očigledno omaškom u pisanju broja) od 18.11.2021. godine u stavu V i X izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude je tuženi AA izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija presudu u stavu II izreke, kojim je odbijena žalba tot tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima III, VIII i IX izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija tuženog AA osnovana, u delu kojim pobija drugostepenu presudu kojom je potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu za tužbeni zahtev u odnosu na tog tuženog, u III stavu izreke, dok je revizija nedozvoljena u delu kojim se pobija rešenje sadržano u izreci presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu u II stavu izreke kojim su potvrđena rešenja prvostepenog suda sadržana u prvostepenoj presudi u VIII i IX izreke.

U pobijanom delu kojim je potvrđena prvostepena presudu u usvajajućem delu za tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AA, drugostepena presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, te bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje revizijom ukazuje tuženi. Navodima revizije tuženi ukazuje na, kako smatra, protivrečnosti u odlučivanju o tužbenom zahtevu u odnosu na odluku o odbacivanju tužbe u delu tužbenog zahteva, u prvom stavu izreke, te da su presude neizvršive, što bi se ticalo povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, što nije zakonom predviđen i dozvoljen revizijski razlog u smislu odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u ovom postupku se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Međutim, pobijana drugostepena presuda je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužena UniCredit Bank Srbija AD Beograd i Preduzeće za promet i usluge A.S.F. Internasional DOO Beograd, kao klijent, tužilac kao solidarni dužnik 1, Eki properties DOO kao založni dužnik 1, tuženi AA kao založni dužnik 2 i tuženi BB kao solidarni dužnik 2, zaključili su Ugovor o dugoročnom kreditu broj ... .../... dana 26.03.2010. godine. Odredbama člana 1. tog ugovora je propisano da će kredit biti stavljen klijentu na raspolaganje u obliku dugoročnog kredita u dinarima sa valutnom (eur) klauzulom, u skladu sa članom 4. (po prijemu zahteva za povlačenje) i u potpunoj saglasnosti sa odredbama tog ugovora. Iznos kredita ne može premašiti indeksirani iznos od 835.000,00 evra i služiće kao osnov za izračunavanje takvih iznosa kao što su dugovana glavnica, kamata, naknade i drugi iznosi definisani tim ugovorom. Banka se obavezuje da odobri kredit i stavi ga na raspolaganje klijentu u skladu sa odredbama ugovora u ugovorenom roku. Klijent će koristiti kredit samo za svrhu reprogramiranja postojećeg plasmana kod banke po ugovoru broj ... .../... od 29.06.2009. godine i po ugovoru R .../... od 22.04.2008. godine. Solidarni dužnici u svojstvu jemaca – plataca i založni dužnici, potpisom tog ugovora neopozivo i bezuslovno garantuju banci da odgovaraju celokupnom svojom imovinom, a založni dužnici imovinom koju zalažu, opisanom u tački 5.1.2. ugovora, za sve obaveze klijenta po osnovu tog ugovora do potpunog izmirenja istih, da će na prvi poziv banke u potpunosti izmiriti sve dospele, a neizmirene obaveze koje klijent ima prema banci, u skladu sa odredbama tog ugovora, kao i da banka može ispunjenje bilo koje od obaveza iz ugovora zahtevati bilo od klijenta bilo od solidarnih dužnika, založnih dužnika ili od svih dužnika u isto vreme. Propisana je kao sredstvo obezbeđenja i instrument naplate potraživanja banke, pored menica, izvršna vansudska hipoteka konstituisana na osnovu založne izjave založnog dužnika 2, kojom će neopozivo i bezuslovno ovlastiti banku da može u slučaju neizmirenja ili neurednog izmirenja obaveza klijenta po ovom ugovoru u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci, svoja potraživanja namiriti vansudskom javnom prodajom nepokretnosti u njegovom vlasništvu – šestosobnog stana broj ..., površine 164,30 m2, upisanog u A listu kao ZK telo II pod rednim brojem ... na kat. parceli ... ZKUL ... KO ... . AA je dao založnu izjavu 26.03.2010. godine, overenu od strane Drugog osnovnog suda u Beogradu pod I Ov br. .../..., kojom se saglasio da se na njegovoj nepokretnosti - šestosobnom stanu, radi obezbeđenja novčanog potraživanja UniCredit Bank Srbija po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu R .../... od 26.03.2010. godine, zaključenog između banke kao poverioca i A.S.F. Internasional DOO kao klijenta, kojim je banka odobrila klijentu dugoročni kredit sa valutnom klauzulom u iznosu od 835.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, i saglasio se da banka izvrši upis založnog prava – izvršne vansudske hipoteke u svoju korist. Na osnovu te zložne izjave je dana 05.05.2014. godine upisana vansudska hipoteka radi obezbeđenja novčanog potraživanja prema klijentu A.S.F. Internasional“, prema založnom dužniku 1, založnom dužniku 2, prema solidarnom dužniku BB a po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu broj R .../... od 26.03.2010. godine u iznosu od 835.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Tužilac je, po zahtevu za prevremenu otplatu kredita koga je 07.12.2011. godine uputio banci, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu br. .../... od 26.03.2010. godine platio UniCredit Bank Srbija, te je UniCredit Bank Srbija potvrdila da je tužilac platio iznose protivvrednosti 10.027,07 evra 07.11.2011. godine i 172.973,82 evra 16.11.2011. godine, koja sredstva su iskorišćena za izmirenje celokupnih obaveza po osnovu kredita klijenta A.S.F. Internasional br. ... .../... što je ukupno iznos od 183.000,89 evra u dinarskoj protivvrednosti. Presudom Upravnog suda 1U. 9154/15 od 06.12.2018. godine, poništeno je drugostepeno rešenje, a zatim je poništeno i prvostepeno rešenje o upisu u listu nepokretnosti založnog prava izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti na založnog dužnika AA na osnovu njegove založne izjave Ov .../... . U konačnom ishodu ponovljenog postupka obustavljen je postupak po zahtevu koji su podneli UniCredit Bank Srbija i AA za upis te hipoteke, a odbijen je zahtev koji je podneo ovde tužilac za promenu hipotekarnog poverioca – subrogaciju na strani hipotekarnog poverioca, kod upisa hipoteke na osnovu založne izjave Ov .../... od 30.03.2010. godine i Ugovora o dugoročnom kreditu broj ... .../... od 26.03.2010. godine i to u iznosu od 183.000,89 dinara na stanu AA. Rešenje nije konačno.

Založna izjava i hipoteka upisana na osnovu založne izjave koju je dao tuženi AA, overene od strane Drugog osnovnog suda u Beogradu 30.03.2010. godine pod Ov .../... radi obezbeđenja novčanog potraživanja po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu R ... od 26.03.2010. godine, nije predmet tužbenog zahteva, već je predmet tužbenog zahteva utvrđenje da je tužilac nosilac založnog prava – izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti AA overene pod Ov .../... dana 01.07.2009. godine, za odobreni kredit Preduzeću za promet i usluge A.S.F. Internasional DOO Beograd u iznosu od 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom, i poslednjom ratom 29.06.2010. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu te založne izjave upisana je hipoteka na nepokretnosti u vlasništvu AA za odobreni kredit Preduzeću za promet i usluge ASF Internasional u iznosu od 735.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom kako je određeno i poslednjom ratom 29.06.2010. godine u listu nepokretnosti ... KO ... . Radi se o potraživanju poverioca po osnovu Ugovora o kreditnoj liniji broj ... .../... od 29.06.2009. godine, zaključenog između banke i „ASF Intenrational“ klijenta, „Eki propertie“ DOO kao založnog dužnika 1, ostalih založnih dužnika kao i solidarnih dužnika kojim je banka odobrila i stavila „ASF Intenrational“ na raspolaganje kreditnu liniju na iznos od 750.000 evra sa otplatom kredita u jednakim mesečnim ratama od kojih je poslednja 29.06.2010. godine. Dakle, radi se o založnoj izjavi na osnovu koje je upisana hipoteka radi obezbeđenja potraživanja po ugovoru broj ... .../... od 29.06.2009. godine, za koje potraživanje je u kasnijem ugovoru zaključenom između „UniCredit Bank Srbija“ kao davaoca kredita i korisnika kredita – klijenta „ASF Intenrational“ dana 29.06.2009. godine, za koji je u ugovoru od 26.03.2010. godine, o dugoročnom kreditu navedeno da se može koristiti samo za svrhu reprogramiranja postojećih plasmana kod banke po tom ugovoru. Prema stanju upisa u listu nepokretnosti ... KO ..., izvršna vansudska hipoteka na osnovu založne izjave Ov br. .../... na stanu tuženog AA upisana je 01.07.2009. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AA osnovan, sa razloga što je založno pravo – izvršna vansudska hipoteka na nepokretnosti u vlasništvu tog tuženog konstituisana kao sredstvo obezbeđenja prilikom zaključenja ugovora o kreditu, da je tužilac uplatio preostali iznos glavnog duga po kreditu, odnosno isplatio je u celosti glavni dug za poverioca, čime je stupio na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima saglasno odredbi člana 28. Zakona o hipoteci. Prvostepeni sud navodi da je imao u vidu navode prvotuženog da tužilac traži prenos nepostojećeg založnog prava po založnoj izjavi Ov .../... od 01.07.2009. godine i to za obezbeđenje potraživanja od 750.000 evra iz ugovora broj ... .../... od 29.06.2009. godine, koji je prestao da postoji zaključenjem novog ugovora o kreditu, ali da su ti navodi neosnovani, budući da je novim ugovorom o kreditu od 26.03.2010. godine ugovoreno da će klijent koristiti kredit samo za svrhu reprogramiranja postojećeg plasmana banke po ugovoru ... .../... od 29.06.2009. godine, i po ugovoru ... .../... od 22.04.2008. godine. Prvostepeni sud smatra da iz navedenog proizlazi da se u konkretnom slučaju, usled reprogramiranja postojećih plasmana kod banke, zapravo radi o istom obligacionom odnosu, između istih ugovornih strana, sa identičnim sredstvima obezbeđenja, identičnim solidarnim i založnih dužnicima i njihovim nepokretnostima na kojima je već upisana hipoteka u Katastru nepokretnosti na kojoj tužilac traži utvrđenje založnog prava i koja nije brisana, pa da navedeno nije od uticaja na drugačije rešavanje u ovoj pravnoj stvari.

Drugostepeni sud je prihvatio za pravilne razloge prvostepenog suda nalazeći da je pravilno i potpuno utvrdio da je prilikom zaključenja predmetnog ugovora o kreditu konstituisano založno pravo – izvršna vansudska hipoteka na nepokretnosti prvotuženog i da se tužilac po predmetnom ugovoru o kreditu obavezao prema banci kao solidarni dužnik, odnosno jemac – platac, te pošto je pre konačne dospelosti kredita za naplatu zahtevao od banke da mu dozvoli prevremenu otplatu preostalog iznosa, tužilac je uplatom preostalog iznosa glavnog duga otplatio iznos datog kredita, čime je na njega kao jemca prešlo potraživanje sa svim sporednim pravima u smislu odredbe člana 1003. Zakona o obligacionim odnosima.

Revident osporava pravilnost odluka nižestepenih sudova, između ostalih razloga i sa razloga što je u pobijanom stavu III izreke prvostepene presude utvrdio da je tužilac nosilac založnog prava – izvršne vansudske hipoteke za koju je prvotuženi dužan da prizna i trpi upis kod RGZ, a koje založno pravo se odnosilo na prethodni ugovor o kreditu zaključen između parničnih stranaka koji je prestao da postoji i proizvodi pravno dejstvo zaključenjem novog ugovora, pa zatim postavlja pitanje po kom pravnom osnovu tužilac može da traži prenos založnog prava koje je dato po jednom ugovoru o kreditu, pri čemu je prilikom zaključenja drugog ugovora o 26.03.2010. godine konstituisana druga hipoteka na nepokretnosti prvotuženog, koji upis nije bio konačan, i u vezi kog su odbijeni zahtevi tužioca da se u katastar upiše njegovo sticanje založnog prava po osnovu subrogacije.

Vrhovni sud ukazuje da je za odluku o tužbenom zahtevu protiv tuženog AA bitna činjenice da je založnu izjavu koja je predmet tužbenog zahteva – Ov .../..., tuženi dao radi obezbeđenja potraživanja UniCredit Bank Srbija AD Beograd u iznosu od 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom prema dužniku A.S.F. International DOO Beograd po ugovoru broj ... .../... od 29.06.2009. godine. Hipoteka je po tom ugovoru upisana još 01.07.2009. godine. Drugim ugovorom, Ugovorom o dugoročnom kreditu ... .../... od 26.03.2010. godine ista banka se istom klijentu obavezala da mu stavi na raspolaganje, u obliku dugoročnog kredita, iznos u dinarima sa valutnom klauzulom tako da ne može premašiti indeksirani iznos od 835.000 evra, koji se klijent obavezao da vrati banci u mesečnim ratama do 26.03.2013. godine. Ugovorom određena namena kredita, tako da će klijent koristiti kredit samo za svrhu reprogramiranja postojećih plasmana kod banke po ugovoru broj ... .../... od 29.06.2009. godine, i po ugovoru broj .../... od 22.04.2008. godine, nikako ne znači, kako to prvostepeni sud pogrešno zaključuje, da se zapravo radi o istom obligacionom odnosu (iz ugovora ... .../... od 26.03.2010. godine i ugovora ... .../... od 29.06.2009. godine, pa i ugovora ... .../... od 22.10.2008. godine). Time, to dalje ne znači da hipoteka konstituisana po založnoj izjavi broj Ov .../... od 01.07.2009. godine, radi obezbeđenja jednog potraživanja, po ugovoru od 29.06.2009. godine, obezbeđuje potraživanje banke po ugovoru ... .../... od 26.03.2010. godine, dakle, kasnije zaključenom, po kome je tužilac platio.

Namena kredita, za svrhu reprogramiranja postojećih plasmana kod banke po prethodnom ugovoru, nikako ne znači da je to jedan te isti obligaciono pravni odnos među ugovornim stranama. To ne proizlazi iz odredaba ugovora zaključenog između banke i korisnika kredita 26.03.2010. godine. Protivno shvatanju revidenta, obaveze korisnika kredita prema istoj banci po ugovoru ... .../... do 29.06.2009. godine, po kome je tuženi dao založnu izjavu koja je predmet tužbenog zahteva, nisu prestale samim zaključenjem ugovora broj ... .../... od 26.03.2010. godine. Prema odredbama člana 348. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različiti predmet i različiti pravni osnov. Sporazum poverilaca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju, ispunjenju ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu ne smatraju se prenovom. Prema članu 349. Zakona o obligacionim odnosima, prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove. Ovo je odredba zakona koja daje odgovor na pogrešno shvatanje nižestepenih sudova o dejstvu ugovora ... .../... od 26.03.2010. godine u odnosu na ugovor ... ..../... od 29.06.2009. godine, po kome je prvotuženi dao založnu izjavu na koju se odnosi tužbeni zahtev, ali i odgovor na pogrešno shvatanje prvotuženog.

Pravilnom primenom ovih odredaba na utvrđeno činjenično stanje, s obzirom na sadržinu Ugovora o dugoročnom kreditu broj ... .../..., po kome je tužilac platio preostali dug prema banci, zaključak je da zaključenjem tog ugovora nisu prestale obaveze po ranijem ugovoru broj ... .../..., i ne radi se o jednom te istom obligaciono pravnom odnosu, već oba ugovora egzistiraju. Ugovor o kreditu ... .../... ima bitne elemente ugovora, iznos kredita, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Tuženi je dao novu založnu izjavu pod Ov br. .../... od 30.10.2010. godine, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca prema klijentu po tom ugovoru, u iznosu od 835.000 evra. Prema tome, radi se o dve različite založne izjave, na osnovu koje su upisane dve odvojene hipoteke u katastru nepokretnosti, radi obezbeđenja potraživanja po dva ugovora o kreditu, s tim što je u krajnjem ishodu obustavljen postupak po zahtevu za upis druge hipoteke i odbijen zahtev tužioca za promenu hipotekarnog poverioca u odnosu na drugu hipoteku po založnoj izjavi Ov .../... od 30.03.2010. godine. Kako je prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac platio preostali nenamireni dug klijenta prema banci, u ukupnom iznosu od 183.000,89 evra, iz ugovora broj ... .../... od 26.03.2010. godine to je mogao pledirati na sticanje statusa hipotekarnog poverioca samo po hipoteci konstituisanoj na osnovu založne izjave Ov .../... od 30.03.2010. godine, kojim je obezbeđeno to potraživanje. To što se sredstva kredita po ugovoru od 26.03.2010. godine, mogu koristiti samo za svrhu reprogramiranja postojećih plasmana (pored drugog) i po ugovoru ... .../... od 29.06.2009. godine, nikako ne znači da hipoteka konstituisana po ugovoru broj ... .../... od 29.06.2009. godine, može služiti za obezbeđenje potraživanja banke po ugovoru o dugoročnom kreditu broj ... .../... od 26.03.2010. godine. To ne proizlazi iz sadržine založne izjave Ov .../... od 01.07.2009. godine, niti iz upisa te hipoteke u zemljišne knjige. Prema odredbi člana 2. Zakona o hipoteci, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug od dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti. Ova odredba upravo znači vezanost hipoteke za određeno obezbeđeno potraživanje. U konkretnom slučaju iz utvrđenog činjeničnog stanja jasno proizlazi da izvršna vansudska hipoteka po založnoj izjavi tuženog na koju je usmeren tužbeni zahtev ne obezbeđuje ono potraživanje koje je tužilac platio UniCredit Bank Srbija po ugovoru o dugoročnom kreditu broj ... .../... od 26.03.2010. godine i stoga to plaćanje ne može biti relevantan osnov za sticanje statusa hipotekarnog poverioca po izvršnoj vansudskoj hipoteci po založnoj izjavi Ov .../... od 01.07.2009. godine.

Dakle, ne može se postaviti pitanje ispunjenosti uslova za stupanje tužioca na mesto banke kao hipotekarnog poverioca prema hipotekarnom dužniku iz založne izjave broj Ov .../... od 01.07.2009. godine, jer ta hipoteka nije obezbeđivala dug po ugovoru ... ... od 26.03.2010. godine, po kome je tužilac platio. Iz tih razloga se primena odredbe člana 28. Zakona o hipoteci, kojom je propisano da ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima, pokazuje pogrešnom.

Iz tih razloga je preinačena drugostepena i prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AA, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako je već zbog rečenog tužbeni zahtev usmeren na sticanje prava po izvršnoj vansudskoj hipoteci iz založne izjave Ov .../... od 01.07.2009. godine, neosnovan, nije bilo potrebe za raspravljanjem pitanja da li je tužilac platio dug po drugom ugovoru u svojstvu sadužnika ili jemca platca ili je platio dug kao lice koje nije dužnik.

Odbačena je revizija u delu kojim se pobijaju rešenje o prigovoru presuđene stvari i rešenje o određivanju privremene mere, po odredbi člana 420. stav 6. i člana 413. Zakona o parničnom postupku, jer ta rešenja ne spadaju u pobrojana u odredbi člana 420. Zakona o parničnom postupku protiv kojih je revizija dozvoljena.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković