Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeća za proizvodnju i promet „Simpo Vlasina“ DOO Vranje, protiv tuženih Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - odeljenje u Leskovcu, Akcionarskog društva za poljoprivrednu proizvodnju i kooperaciju „Masurica“ Surdulica – u stečaju i Društva sa ograničenom odgovornošću za trgovinu „Zvezda“ Surdulica, čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat u ..., radi utvrđivanja prava svojine i prava trajnog korišćenja, vrednost predmeta spora 501.000,00 dinara, odlučujući o revizijama tužene Republike Srbije i tuženog Akcionarskog društva za poljoprivrednu preoizvodnju i kooperaciju „Masurica“ Surdulica – u stečaju, izjavljenim protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5964/20 od 22.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2024. godine doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tuženih Republike Srbije i Akcionarskog društva za poljoprivrednu proizvodnju i kooperaciju „Masurica“ Surdulica - u stečaju, izjavljenim protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5964/20 od 22.12.2022. godine.

USVAJAJU SE revizije, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 2Pž 5964/20 od 22.12.2022. godine i presuda Privrednog suda u Leskovcu 3P 618/2015 od 27.10.2020. godine, u I i III stavu izreke i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Leskovcu je doneo presudu 3P 618/2015. godine dana 27.10.2020. godine, kojom je u I stavu izreke usvojio tužbeni zahtev prema svim tuženima i utvrdio da je tužilac vlasnik objekta i nosilac prava trajnog korišćenja na nepokretnostima navedenim u tom stavu izreke koji su svi objekti upisani u list nepokretnosti broj .. KO ..., na nepokretnostima po posedovnom listu broj .. u KO ... na katastarskim parcelama navedenim u tom stavu izreke, sve poljoprivredno zemljište, na objektima i zemljištem upisanim u listu nepokretnosti broj .. KO ... na katastarskim parcelama navedenim u tom stavu izreke, sve poljoprivredno zemljište i na zemljištu upisanom u listu nepokretnosti broj .. u KO ... na katastarskim parcelama navedenim u tom stavu izreke - njivama, livadama, pašnjacima, poljoprivrednom zemljištu, na objektima i zemljištu upisanim u listu nepokretnosti broj .. u KO ... na navedenim katastarskim parcelama, na zgradi tresetare ukupne površine 1046 m2 i zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... na katastarskoj parceli broj .., na objektima i zemljištu upisanim u list nepokretnosti broj .. KO ... na navedenim katastarskim parcelama, na zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... na navedenim katastarskim parcelama, zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ..., zatim zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... i zemljištu upisanom u list nepokretnosti broj .. KO ... na navednim katastarskim parcelama, pa su tuženi dužni da tužiocu ovo pravo priznaju i da mu dozvole da se upiše kao vlasnik navedenih objekata i korisnik nepokretnosti iz stava I presude, u Katastru nepokretnosti Surdulica; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženima utvrdi da je tužilac vlasnik objekta iz lista nepokretnosti .. KO ... kao i da su tuženi dužni da mu to pravo priznaju i da mu dozvole da se upiše kao vlasnik nepokretnosti u Katastru nepokretnosti Surdulica, kao neosnovan i u III stavu izreke obavezao tužene da solidarno naknade parnične troškove tužiocu u iznosu od 261.370,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 2Pž 5964/20 dana 22.12.2022. godine, kojom je odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Privrednog suda u Leskovcu P 618/2015 od 27.10.2020. godine, u stavovima I i III izreke, te odbio zahteve tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene pravnosnažne presude tuženi Republika Srbija i Akcionarsko društvo za poljoprivrednu proizvodnju i kooperaciju „Masurica“ Surdulica - u stečaju, podneli su blagovremeno posebne revizije.

Tužilac je podneo odgovor na revizije.

Vrhovni sud je ispitao razloge za posebnu reviziju primenom odredba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br, 72/2011 … 10/2023) i odlučio da dozvoli posebnu reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse o sticanju prava svojine na nepokretnosti održajem.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pobijana presuda, postojala je radna organizacija „Vlasina Produkt“ koju je činilo pet OOUR-a i to „Zvezda“, „Masurica“, „Farma“, „Pekara“ i „Veterinarska stanica“. Odlukom privremenog poslovodnog organa od 21.09.1992. godine se „Vlasina Produkt“ deli na pet društvenih preduzeća i to DP za trgovinu „Zvezda“, DP „Masurica“, DP za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i ratarstvo „Vlasina“, DP „Pekara“ i Javna ustanova „Veterinarska stanica“. Imovina preduzeća se deli prema popisnoj listi, specifikaciji koja je sastavni deo odluke. Deobni bilans nakon podele „Vlasina Produkta“ nije sačinjen. Društvenom preduzeću za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i ratarstvo „Vlasina Ćumruk“ je septembra 1993. godine pripojeno DOO uslužne delatnosti „Simpo“ Vranje – „Simpo holding“ za proizvodnju, promet i usluge Vranje, što je upisano u registar 08.09.1993. godine. U DP „Masurica“ je deo nepokretne imovine prenet na DP „Zvezda“ 15.05.2006. godine, po ugovoru o delimičnom razgraničenju nepokretnosti (delimični deobni bilans). Dalje je utvrđeno da ugovorom o razgraničenju nepokretnosti broj 270 od 07.06.2006. godine, koji je zaključen između Kompanije „Simpo“ za proizvodnju, promet i usluge AD Vranje, DP „Masurica“, „Zvezda“ Surdulica i „Veterinarska stanica“ Surdulica, određeno da preduzeće „Masurica“ Surdulica, „Zvezda“ Surdulica i „Veterinarska stanica“ Surdulica priznaju pravo svojine, pravo korišćenja i raspolaganja „Simpu“ Holding kompaniji za proizvodnju, promet i usluge Vranje na nepokretnostima iz člana 5. tog ugovora, zgradama, farmama, ekonomskim zgradama i drugim objektima koji se nalaze na katastarskim parcelama navedenim u posedovnom listu. Radi se o katastarskim parcelama iz posedovnih listova broj .. KO ..., .. KO ..., .. KO ..., .. KO ... i .. KO ... . Ugovor nije potpisan od strane „Masurica“ Surdulica i nije overen kod suda. Međutim prvostepeni sud nalazi da je stanje na terenu takvo da tužilac drži dugi niz godina, duže od 20 godina, predmetne nepokretnosti u čemu nije ometan, niti uznemiravan od tuženih. DP Za poljoprivrednu proizvodnju u stočarstvu i ratarstvu „Vlasina“ sa PO Ćumruk je pripojeno „Simpu“ Holding kompaniji za proizvodnju, promet i usluge, na osnovu odluke o pripajanju od 16.08.1993. godine, i odluke o pripajanju broj 15/93 od 28.06.1993. godine. Utvrđeno je da su parcele na posedovnom listu broj .. KO ... ranije bile upisane na ime korisnika zemljišta „Masurica“ Surdulica, u državnoj svojini Republike Srbije, da u listu nepokretnosti broj .. KO ... nema upisanih objekata, ali ima i izgrađenih objekata na više katastarskih parcela i čine kompleks od 14 objekata, za koje veštak nalazi da se radi o ovčarskim farmama. Zemljište i objekti upisani u list nepokretnosti .. KO ..., parcele po ranijem premeru upisane u vlasništvu Republike Srbije, korisnika „Masurica“ AD, na katastarskoj parceli broj 11 „Tarija“, po načinu korišćenja je poljoprivredno zemljište i to zemljište pod zgradom – objektom u površini od 192 m2 i njiva šeste klase u površini od 17 ha 04 a i 87 m2. U listu nepokretnosti ... upisano je zemljište po ranijem premeru kao državna svojina Republike Srbije, korisnik Poljoprivredno- zadružni kombinat „Vlasina“ Surdulica. Objekti i zemljište u listu nepokretnosti .. KO ... po ranijem premeru bili su upisani na ime korisnika Poljoprivredno trgovinski kombinat „Masurica“, u državnoj svojini Repbulike Srbije. Zgrada tresetare ranije je bila upisana na ime korisnika Zemljoradnička zadruga „Klisura“ državna svojina Republike Srbije. U LN .. KO ... katastarske parcele su upisane po ranijem premeru na ime državne svojine Republike Srbije, korisnika AD „Masurica“. U LN .. KO ... katastarske parcele su upisane na ime državne svojine Republike Srbije sa suvlasničkim udelom korisnika poljoprivredno trgovinski kombinat „Masurica“. U LN .. i LN .. KO ... parcele su po ranijem premeru bile upisane kao državna svojina Republike Srbije sa suvlasničkim udelom poljoprivrednog kombinata „Vlasina“ Surdulica. Prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u posedu predmetne imovine počev od 28.06.1993. godine, i da je na taj način stekao pravo trajnog korišćenja održajem, a što se tiče objekata koji se nalaze na predmetnim nepokretnostima da je tužilac vlasnik istih. Zatim, je utvrdio da su sporne nepokretnosti – zemljište u svojini Republike Srbije, a da je korisnik „Masurica“ Surdulica. Tužilac je finansijski učestvovao u izgradnji predmetnih objekata i po tom osnovu stekao pravo svojine na spornim objektima, tako što je preuzeo obaveze isplate inostranih kredita bivšeg preduzeća „Vlasina Produkt“ i na taj način postao vlasnik spornih objekata navedenih u izreci prvostepene presude. Korisnik zemljišta, drugotuženi znao je za gradnju, ali se gradnji odmah usprotivio. Prvotuženi kao vlasnik zemljišta i drugotuženi kao korisnik zemljišta, nisu tražili da im tužilac graditelj naknadi vrednost zemljišta. Na osnovu ugovora o građenju od 16.12.1977. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je ugovarač bila „Vlasina Produkt“ sa novosadskim građevinskim preduzećem, radi izvođenja radova, radi izgradnje objekata na Vlasini.

Na osnovu takvih utvrđenja je prvostepeni sud zaključio da je tužilac stekao pravo svojina na spornim objektima po osnovu građenja na tuđem zemljištu, shodno odredbi člana 24. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, te na osnovu člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa spajanjem preduzeća „Vlasina Ćumruk“ tužiocu. Tužilac je u nesmetanoj državini zemljišta počev od 28.06.1993. godine, kao dana pripajanja, dakle u periodu dužem od 20 godina, pa sud zaključuje da su se stekli zakonski uslovi za sticanje prava svojine na nepokretnostima održajem u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu polazeći od činjenice o pripajanju Društvenog preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju u stočarstvu i ratarstvu „Vlasina“ PO Vlasina Ćumruk društvu „Simpo“ uslužne delatnosti DOO Vranje, koje je društvo pravni prethodnik tužioca, od kada tužilac koristi nepokretnosti opisane u izreci prvostepene presude, kao savesni držalac, čime je stekao pravo korišćenja na zemljištu, kao uže pravo od prava svojine, po osnovu vanrednog održaja, iz odredbe člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takođe, smatra da je pravilna odluka prvostepenog suda da je tužilac stekao pravo svojine na objektima navedenim u izreci presude. Ovo na osnovu utvrđenja da je tužilac učestvovao u finansiranje i izgradnji predmetnih objekata, o čemu govori činjenica da je preuzeo obaveze isplate inostranih kredita bivšeg preduzeća „Vlasina Produkt“, pravnog prethodnika društvenog preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i ratarstvo „Vlasina“ PO Vlasina Ćumruk. Drugotuženi je znao za gradnju, ali se gradnji nije odmah usprotivio. Prvotuženi kao vlasnik zemljišta i drugotuženi kao korisnik zemljišta, nisu tražili da im graditelj naknadi vrednost zemljišta u visini njegove prometne cene u vreme donošenja sudske odluke, niti su pokretali sudske postupke protiv tužioca radi naknade vrednosti zemljišta. Stoga je doneo odluku kojom je potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu, pozivom na odredbe člana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Revidenti osporavaju pravilnost pobijane drugostepene presude. Ukazuju da u listu nepokretnosti broj .. u KO ... nisu upisani objekti koji su navedeni u usvajajućem delu pobijane presude. Ukazivanje je osnovano, jer i prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, u listu nepokretnosti .. KO ... nema upisanih objekata. Utvrđeno je da je izgrađeno na više katastarskih parcela 14 objekata za koje veštak nalazi da se radi o ovčarskim farmama. Tome je suprotstavljeno presuđenje kojim se utvrđuje da je tužilac vlasnik objekata razvrstanih u 15 tačaka, među kojima i tri kuće za stanovanje i ambulanta sa porodilištem i upravna zgrada, svi navedeni objekti kao upisani u list nepokretnosti broj .. u KO ... .

Osnovano revidenti ukazuju da je usvajajućim delom pobijane presude tužiocu utvrđeno pravo svojine, odnosno pravo korišćenja na nepokretnostima, kao da ih je stekao građenjem na tuđem zemljištu i spajanjem i održajem, pogrešnom primenom odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o sticanju prava svojine spajanjem iz člana 21. i člana 23, koje uređuju sticanje prava svojine na stvari koje su spojene tako da se više ne mogu razdvojiti, pogrešno poistovećujući sa tim osnovom sticanja prava svojine spajanje pravnih lica, kao statusnu promenu u smislu Zakona o privrednim društvima, kada se dva ili više društva spoje osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza. U utvrđenim činjenicama o pripajanju Društvenog preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvu i ratarstvu „Vlasina“ sa PO Vlasina Ćumruk „Simpu“ holding kompaniji za proizvodnju, promet i usluge 16.08.1993. godine, odnosno pripajanju u „Simpo“ uslužne delatnosti DOO Vranje 28.06.1993. godine, nikako se ne može izvesti zaključak o sticanju prava svojine spajanjem u smislu odredbe člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, i to na nepokretnostima.

Nadalje, zaključak je drugostepenog suda iznet u pobijanoj presudi da je tužilac stekao pravo svojine na objektima na osnovu odredbe člana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao graditelj, čijem građenju se vlasnik zemljišta, prvotuženi, a ni korisnik zemljišta, drugotuženi, nisu usprotivili, pri čemu je činjenicu o građenju zasnovao na učešću tužioca u finansiranju izgradnje predmetnih objekata, tako što je pruzeo obaveze isplate inostranih kredita bišeg preduzeća „Vlasina Produkt“, pravnog prethodnika Društvenog preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju u stačarstvu i ratarstvu „Vlasina“ PO „Vlasina Ćumruk“. Međutim, za ovakav zaključak nema nijedne utvrđene činjenice u prvostepenoj presudi. Nije utvrđeno koje konkretno objekte je tužilac stekao finansiranjem izgradnje, i u kom svojstvu je preuzeo obaveze isplate inostranih kredita bivšeg preduzeća „Vlasina Produkt“, da bi se mogao smatrati vlasnikom objekata po osnovu građenja. Ovo tim pre što je utvrđeno u činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda da je PP „Vlasina produkt“ podeljena na pet društvenih preduzeća, a nema ni jedne utvrđene činjenice na kojoj bi se zasnivao zaključak da je Društveno preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i ratarstvo „Vlasina“ sa PO Vlasina Ćumruk pravni sledbenik u odnosu na ove objekte iza PP „Vlasina Produkt“. Nema utvrđenja o tome kada su objekti građeni.

Nadalje, prema utvrđenju prvostepenog suda o kretanju nepokretnosti prema njihovom svojinskom statusu i titularima tih prava, nepokretnosti su u državnoj svojini Republike Srbije. Privredna društva koja su pravni prethodnici tužioca i drugotuženog su postojala u vreme kada je imovina kojom su poslovali bila u režimu društvene svojine. Radom na sredstvima u društvenoj svojini nije se moglo steći pravo svojine održajem, jer ta državina nije svojinska državina, ona ne vodi promeni titulara prava svojine. Posebno, državna svojina na poljoprivrednom zemljištu nije mogla biti pretvorena u privatnu svojinu na osnovu korišćenja od strane privrednih subjekata - društvenih pravnih lica koja su poslovala društvenom svojinom.

Sama izreka kojom je tužiocu dosuđena svojina na objektima i pravo trajnog korišćenja na ostalim nepokretnostima, je takva da se ne vidi na kojim nepokretnostima se utvrđuje vlasništvo tužioca, a na kojim nepokretnostima pravo trajnog korišćenja. Nadalje, Zakon o javnoj svojini, koga su sudovi propustili da primene, a trebalo je s obzirom da je prema upisu u katastar nepokretnosti upisana državna svojina prvotuženog na zemljištu, poznaje pravo korišćenja „kao drugo imovinsko pravo“ koje se pribavlja, koristi i njima raspolaže u skladu sa Zakonom (član 13.). Zakonom su određeni nosioci prava korišćenja stvari u javnoj svojini Republike Srbije (član 18.) kao i način sticanja tog prava. Nije propisano da se pravo korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini Republike Srbije stiče održajem. Osnovano revidenti ukazuju i na neraspravljenu pasivnu legitimaciju tuženih za utvrđenje takvih prava kako su dosuđena tužiocu, kod činjenice da se prema utvrđenju prvostepenog suda u katastru nepokretnosti kao nosioci određenih prava vode i treća lica, na primer Poljoprivredno zadružni kombinat „Vlasina“ Surdulica, kao korisnik zemljišta u državnoj svojini Republike Srbije, ili Zemljoradnička zadruga „Klisura“.

Sve ovo ukazuje da sudovi nisu dosledno primenili materijalno pravo kojim je uređena vrsta stvarnih prava na nepokretnostima, osnov sticanja nepokretnosti, režim poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini, zatim režim javne svojine Republike Srbije i pravo korišćenja na sredstvima u državnoj svojini, te u skladu sa tim nisu identifikovali bitne činjenice i nisu ni raspravili bitne činjenice za utvrđenje određenih prava na nepokretnostima koje su predmet tužbenog zahteva. Kod takvog stanja stvari je pravnosnažna presuda kojom je utvrđeno da je tužilac vlasnik objekata i nosilac prava trajnog korišćenja na nepokretnostima pobrojanim u usvajajućem delu prvostepene presude, poljoprivrednom zemljištu, neutemeljena i u činjeničnom stanju i u materijalnom pravu.

To je razlog zbog koga su i prvostepena i drugostepena presuda ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković