Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi SKENER STUDIO LAZIĆ doo Beograd-Rakovica je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da su pokretne stvari navedene u izreci prvostepene presude svojina tužilje, a izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu Iv 1375/15 od 03.07.2015. godine proglašeno nedopuštenim. Prema utvrđenim činjenicama, rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu Iv 1375/15 od 03.07.2015. godine određeno je izvršenje radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca, ovde tuženog SKENER STUDIO LAZIĆ doo Beograd-Rakovica, prema izvršnom dužniku, ovde tuženom, BB iz ... na osnovu kog su popisane pokretne stvari zaključkom suda Iv 1375/15 od 09.12.2016. godine i dodeljene izvršnom poveriocu u svojinu, nakon čega je zaključkom javnog izvršitelja IIv 65/17 od 22.09.2017. godine naloženo tuženom BB da popisane pokretne stvari, koje su predmet tužbnog zahteva u ovoj parnici, preda tuženom SKENER STUDIO LAZIĆ doo. Tužilac je u navedenom postupku podneo prigovor trećeg lica, pa je rešenjem Ipi 1/20 od 28.07.2020. godine upućen na parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno. Utvrđeno je da su predmetne mašine doradne mašine, za delatnost koju obavlja tužilja, dok je u preduzetničkoj radnji tuženog BB, on obavljao delatnost pripreme za štampu i štampanje, za koju delatnost se koristi druga vrsta mašina iz grupe štamparskih mašina. Osim toga, utvrđeno je da su predmetne mašine bile obuhvaćene inventarnom listom tužilje i knjigom osnovnih sredstava i sitnog inventara tužilje. Sudovi su iz utvrđenih činjenica zaključili da su predmetne mašine u vlasništvu tužilje, i u vreme popisa i dodele tuženom SKENER STUDIO LAZIĆ doo, koje pravo svojine sprečava izvršenje radi namirenja potraživanja tuženog pravnog lica prema tuženom BB kao izvršnom dužniku.

U reviziji se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. U vezi sa tim ističe se potreba za rešavanjem pitanja načina i uslova pod kojim postoji pravo svojine na pokretnim stvarima i potreba da se radi dokazivanja prava svojine individualno određene stvari potpuno identifikuju. Revident smatra da u konkretnom slučaju ne postoji dokaz o pravnom poslu, niti o predaji stvari sticaocu tužilji, kao neophodan slov za sticanje svojine. Navodima revizije tuženi pobija pravilnost ocene dokaza. Navedeno nije pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revident ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu u predmetima sa istom činjeničnom i pravnom osnovom tužbenog zahteva. Ne ukazuje ni na pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja bi u ovom predmetu trebalo raspraviti. Pitanje šta predstavlja nesumnjiv dokaz prava svojine i šta je predmet prava svojine, odnosno individualno određena stvar, nije pitanje iz domena primene materijalnog prava, o kome je potrebno novo tumačenje prava, niti je podobno za ujednačavanje sudske prakse. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova i razloge revizije, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog SKENER STUDIO LAZIĆ doo Beograd-Rakovica, nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženih podneo tužbu radi proglašenja nedopustivosti izvršenja 04.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 100.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnšenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, pa se zaključuje da izjavljena revizija tuženog SKENER STUDIO LAZIĆ doo Beograd – Rakovica prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković