Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Poreska uprava – Filijala centar Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, protiv tuženog Građevinsko preduzeće Mostogradnja AD Beograd, u stečaju, MB ..., čiji je punomoćnik Igor Ivanović, advokat u ..., radi utvrđenja osporenog potraživanja u stečaju, vrednost predmeta spora 82.981.434,42 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 4707/23 od 19.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 07.05.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 11Pž 4707/23 od 19.09.2024. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu 29P 5618/22 od 15.06.2023. godine i rešenje Privrednog suda u Beogradu 29P 5618/22 od 24.07.2023. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 29P 5618/22 dana 15.06.2023. godine kojom je kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je osnovano potraživanje prema tuženom u iznosu od 82.981.434,42 dinara, kao neosnovan, a rešenjem P 5618/22 od 24.07.2023. godine obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.530,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti rešenja do isplate.

Privredni apelacioni sud je presudom 11Pž 4707/23 od 19.09.2024. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu 29P 5168/22 od 15.06.2023. godine i rešenje istog suda P 5618/22 od 24.07.2023. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom posutpku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 … 10/2023 - dr. zakon) i zaključio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Vlada Republike Srbije je 25.03.2016. godine donela zaključak kojim je predviđena obaveza državnih poverilaca da subjektu privatizacije, ovde tuženom, u skladu sa predloženom merom UPPR-a otpišu potraživanja dospela za period od 01.09. do 31.12.2015. godine, i da konvertuju potraživanja sa stanjem na dan 31.08.2015. godine u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije, ovde tuženog, pod uslovom da UPPR bude usvojen. UPPR-om od 05.08.2016. godine u klasu I svrstane su sve obaveze prema državnim poveriocima koji su na dan 31.08.2015. godine imali potraživanja prema tuženom, a u klasu II svrstane su sve obaveze prema državnim poveriocima koji su na dan 31.12.2015. godine imali potraživanja prema tuženom, između ostalih i potraživanja tužioca. Prema rešenju Privrednog suda u Beogradu 1Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine, kojim je otvoren stečajni postupak nad tuženim i utvređno usvajanje UPPR-a podnetog 05.08.2016. godine određeno je da se obaveze prema poveriocima u klasi I namiruju konverzijom potraživanja u kapital stečajnog dužnika, a sve u skladu sa članom 77. Zakona o privatizaciji i u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 023-3362/2016 od 25.03.2016. godine. Predmet konverzije je dug koji je nastao najmanje šest meseci pre donošenja odluke Vlade Republike Srbije o pretvaranju duga u trajni ulog. Za klasu II je predviđen otpis potraživanja prema tuženom. Tuženi je u cilju sprovođenja UPPR- a 30.06.2017. godine doneo odluku o izdavanju običnih akcija VI emisije, bez javne ponude, radi povećanja osnovnog kapitala tuženog, kojom odlukom su uređeni uslovi izdavanja VI emisije akcija po osnovu dokapitalizacije konverzijom potraživanja poverilaca u trajni ulog u kapitalu društva izdavaoca u skladu sa Zaključkom Vlade od 25.03.2016. godine, i ta odluka je izmenjena i dopunjena odlukama od 03.08.2017., 13.09.2017. i 23.01.2019. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su zaključili da tužbeni zahtev nije osnovan. Predmetno potraživanje je prema utvrđenju nižestepenih sudova obuhvaćeno UPPR-om, čije usvajanje je potvrđeno pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu 1Reo 14/2016 od 23.09.2016. godine, gde je svrstano u I i II klasu. Sva potraživanja i prava poverilaca uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije, koji je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Tako i predmetno potraživanje može biti izmireno samo pod istim uslovima kao i potraživanja drugih poverilaca iste klase, prema odredbi člana 167. Zakona o stečaju. Prema tome, tužilac, odnosno državni poverilac čije potraživanje nije namireno konverzijom, može da zahteva ispunjenje predmetnog potraživanja samo u onom obimu, roku i na način kako je to predviđeno UPPR-om, odnosno konvertovanjem dela potraživanja u trajni ulog u kapitalu tuženog. Tužilac predmetno potraživanje može da konvertuje ili otpiše, a ne može kao stečajni poverilac tražiti namirenje u novcu, odnosno ispunjenje u stečajnom postupku. Pored toga, tužilac ostvaruje pravo na akcije tuženog po osnovu konverzije duga na osnovu odluke o izdavanju običnih akcija VI emisije, bez javne ponude, radi povećanja osnovnog kapitala tuženog broj 1097/7 od 30.06.2017. godine, dopunjene odlukama od 03.08.2017., 13.09.2017. i 23.01.2019. godine. Tom odlukom je izvršena dokapitalizacija tuženog konverzijom potraživanja poverilaca u trajani ulog u kapitalu tuženog, a tužilac je uvršten kao akcionar kome se izdaju predmetne akcije, čime je regulisan način izmirenja potraživanja tužioca. Odlukom je ostavljen rok za upis akcija do potpunog sprovođenja postupka konverzije sa poveriocima u skladu sa UPPR-om, pa je u dispoziciji tužioca da sprovede upis. Nasuprot takvom izraženom stavu, prvostepeni sud je i stanovišta da navod tužioca da su u navedenim odlukama tuženog bili samo predviđeni uslovi pod kojima se može sprovesti konverzija duga, ali da istima konverzija nije sprovedena, kao i činjenica da na dan otvaranja stečajnog postupka nad tuženim tužilac nije bio evidentiran kao imalac akcija tuženog - nisu od značaja za drugačiju odluku zato što su se stekli uslovi da se tužilac na osnovu UPPR-a kao izvršne isprave upiše kao imalac akcija tuženog, pre otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu sa razloga što tužilac ne može tražiti utvrđenje potraživanja u stečajnom postupku i tražiti namirenje u novcu u situaciji kada je tuženi preduzeo sve mere i omogućio tužiocu, odnosno svim državnim poveriocima, da namiri potraživanje u skladu sa UPPR-om. Činjenica da poverilac čije je potraživanje predmet ovog spora to nije učinio, ne može ga staviti u povoljniji položaj u odnosu na poverioce koji su postupili po Zaključku Vlade Republike Srbije od 25.03.2016. godine.

Osnovano tužilac revizijom pobija pravilnost ovakvih razloga nižestepenih sudova za odluku o odbijanju tužbenog zahteva.

Nije sporno da se pre otvaranja stečajnog postupka nad tuženim sprovodio Unapred pripremljeni plan reorganizacije tuženog, prema kojem se državni poverioci namiruju konverzijom duga koji je postojao na dan 31.08.2015. godine i otpisom potraživanja za period od 01.09. do 31.12.2015. godine, u skladu sa Zaključkom Vlade 05 br 023-3362/2016 od 25.03.2016. godine. Tvrdnja je tužioca da Unapred pripremljeni plan reorganizacije tuženog nije u potpunosti izvršen, te da se 95% osporenih potraživanja tužioca odnosi na potraživanja koja nisu konvertovana u kapital društva ovde tuženog, što je činjenica koja se mogla utvrditi na osnovu uvida u Centralni registar hartija od vrednosti. Tvrdnja je tužioca da je neizvršenje Unapred pripremljenog plana reorganizacije u delu kojim je bila predviđena konverzija spornog potraživanja u kapital privrednog društva, posledica nesprovođenja aktivnosti sa strane tuženog, kojima se obezbeđuju uslovi za konverziju duga. Konverzija podrazumeva obezbeđivanje odgovarajućih odluka, ugovora i upisa kapitala u postupcima koji se sprovode između subjekta reorganizacije i stvarnih poverilaca. Tvrdnja je tužioca da opštine i gradovi na čije prihode se odnosi tužbeni zahtev nisu iskazani u vlasničkoj strukturi stečajnog dužnika, što nižestepeni sudovi nisu raspravili. Naprotiv, kako je iskazano u razlozima pobijane presude to nije ni od značaja za odluku, zbog shvatanja da su se pre otvaranja stečajnog postupka stekli uslovi da se tužilac upiše kao imalac akcija tuženog. Revident osporava pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je tuženi preduzeo radnje da omogući tužiocu da namiri svoja potraživanja u skladu sa UPPR-om, kao neutemeljeno u činjeničnom stanju koje je utvrđeno.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, odlukom tuženog broj 206/4 od 01.03.2016. godine, odobreno je sprovođenje konverzije potraživanja državnih poverilaca čija su potraživanja dospela najmanje šest meseci pre donošenja odluke Vlade Republike Srbije, u kapital tuženog, u skladu sa odredbama UPPR-a. Nije utvrđena visina potraživanja, niti državni poverioci za čija potraživanja je ovom odlukom odobreno sprovođenje konverzije. Nadalje, utvrđeno je da su odlukom o izdavanju običnih akcija VI emisije radi povećanja osnovnog kapitala tuženog od 30.06.2017. godine uređeni uslovi izdavanja VI emisije akcija po osnovu dokapitalizacije konverzijom potraživanja poverilaca u trajni ulog u kapitalu društva izdavaoca u skladu sa Zaključkom Vlade od 25.03.2016. godine, kojom tuženi emituje 1.954.032 obične akcije ukupne računovodstvene vrednosti od 5.161.576.987,66 dinara, od čega Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi pripada iznos od 3.591.400.264,625680 dinara, to jest 1.359.606 običnih akcija koje će upisati. Izdavanjem akcija vrši se izmirenje potraživanja poverilaca (konverzija) u trajni kapital izdavaoca na način i pod uslovima definisanim Zaključkom Vlade Republike Srbije od 25.03.2016. godine, s tim da će se upis običnih akcija VI emisije sprovesti u roku za upis od 45 dana od datuma donošenja odluke. Prema članu 9. te odluke, na osnovu te odluke izvršiće se upis povećanja osnovnog kapitala kod Agencije za privredne registre i upis akcija i akcionara u Centralnom registru na odgovarajuće račune akcionara, a prema članu 10. ovlašćuje se Nadzorni odbor Izdavaoca da zaključi i potpiše ugovore o konverziji potraživanja u akcijski kapital izdavaoca, prema toj odluci i da preduzme sve faktičke i pravne radnje radi njenog sprovođenja i registracije pred nadležnim organima. Odlukom tuženog od 03.08.2017. godine, dopunjena je prethodna odluka tako da se dug u iznosu od 3.591.400.264,625680 dinara koji se konvertuje u kapital a odnosi se na državnog poverioca navedenog u specifikaciji – Ministarstvo finansija, Poreska uprava, obuhvata dugovanja prema državnim poveriocima navedenim u zapisnicima Ministarstva finansija, Poreska uprava, a koji će biti navedeni kao pojedinačni akcionari VI emisija akcija. Nije raspravljeno koji su pojedinačni akcionari VI emisije akcija državni poverioci navedeni u zapisnicima Ministarstva finansije, Poreske uprave kojima se potraživanje konvertuje u kapital privrednog društva u iznosu od ukupno 3.591.400.264,625680 dinara. Odlukom od 13.09.2017. godine je produžen rok za upis akcija do potpunog sprovođenja postupka konverzije sa poveriocima u skladu sa UPPR- om. Kako ukazuje revident, nije utvrđeno da li je do otvaranja stečajnog postupka nad tuženim sproveden u potpunosti postupak konverzije sa poveriocima u skladu sa UPPR-om. Odlukom tuženog od 23.01.2019. godine, izmenjena je odluka od 30.06.2017. godine, tako da je, između ostalog, utvrđeno da je dana 17.08.2017. godine izvršeno u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti povećanje kapitala izdavanjem akcija VI emisije u iznosu od 1.834.636 običnih akcija, i da se na osnovu zaključenih ugovora o konverziji i zapisnika Poreske uprave tom odlukom povećava kapital izdavaoca – ovde tuženog u iznosu od 70.353 akcije, a upisaće se i registrovati u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti dodatnih 70.353 akcije ukupne vrednosti 185.837.502,053691 dinara prema spedcifikaciji. Prema razlozima prvostepenog suda Centralni registar depoa i kliringa hartija od vrednosti je dopisom od 22.03.2023. godine obavestio sud da tužilac nije bio evidentiran kao imalac akcija tuženog na dan otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 30.07.2021. godine. Prema rešenju tužioca od 05.12.2022. godine, namirena je poreska obaveza putem konverzije poreskog potraživanja u trajni ulog u kapitalu tuženog sa stanjem na dan 31.08.2015. godine kao ulog Republike Srbije u ukupnom iznosu od 41.493.266,15 dinara. Tužilac je prijavio potraživanje u ukupnom iznosu od 1.135.888.129,92 dinara prijavom potraživanja od 17.12.2021. godine, a prijavom potraživanja od 06.04.2022. godine, prijavio je potraživanje za iznos od 1.116.730.601,91 dinar. Osporeno je potraživanje u ukupnom iznosu od 119.683.179,39 dinara.

Kod ovakvog stanja stvari, neutemeljeni su u utvrđenom činjeničnom stanju razlozi sudova za odbijanje tužbenog zahteva. Razlozi su i oprečni. S jedne strane, navodi se da je tužbeni zahtev je neosnovan zbog toga što tužilac može da zahteva ispunjenje predmetnog potraživanja samo konvertovanjem i to dela potraživanja, u trajni ulog u kapitalu tuženog na osnovu Unapred pripremljenog plana reorganizacije kao izvršne isprave za potraživanja koja su u njemu navedena, i da stoga ne može tražiti ispunjenje istog potraživanja u stečajnom postupku nad tuženim. Sa druge strane, razlog je u tome da je odlukom o izdavanju običnih akcija VI emisije od 30.06.2017. godine, koja je dopunjena odlukama od 03.08.2017. godine, 13.09.2017. godine i 23.01.2019. godine, izvršena dokapitalizacija tuženog konverzijom potraživanja poverilaca među koje je tužilac uvršten kao akcionar kome se izdaju predmetne akcije, čime su se stekli uslovi da se tužilac u vezi predmetnog potraživanja a na osnovu UPPR-a kao izvršne isprave upiše kao imalac akcija tuženog.

Međutim, razlozi su suprotni utvrđenom činjeničnom stanju o odluci tuženog broj 82 od 23.01.2019. godine u kojoj je navedeno da će na osnovu zaključenih ugovora o konverziji i zapisnika Poreske uprave biti upisano i registrovati se u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti dodatnih 70.353 akcija. Prema Pravilima poslovanja Centralnog registra, deopoa i kliringa hartija od vrednosti, u slučaju povećanja kapitala konverzijom duga u osnovni kapital društva, kada se konverzijom duga izdaju hartije od vrednosti za Republiku ili jedinice lokalne samouprave, upis hartija od vrednosti vrši na osnovu zahteva izdavaoca, što je ovde tuženi, uz potvrdu o upisanim akcijama koja se izdaje na osnovu upisnice i ugovora o konverziji. Ovo znači da Unapred pripremljeni plan reorganizacije nije dovoljan za konverziju duga u osnovni kapital društva, već je za to bila potrebna odluka nadležnog organa ovde tuženog o izdavanju akcija i ugovor o konverziji. Utvrđeno je da je tuženi donosio odluku o izdavanju akcija u navedene svrhe 30.06.2017. godine kojom je emitovao 1.954.032 akcije, od čega Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi pripada 1.359.606 običnih akcija koje će upisati, a zatim i odluku od 23.01.2019. godine, prema kojoj se na osnovu zaključenih ugovora o konverziji i zapisnika Poreske uprave povećava kapital tuženog za 70.353 akcije, što će se tek upisati i registrovati u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti. Utvrđeno je i to da do 30.07.2021. godine, na dan otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, tužilac nije bio evidentiran kao imalac akcija tuženog. Dakle, ne može se zaključiti, kako su to neosnovano učinili nižestepeni sudovi, da je samim donošenjem odluke o emisiji akcija u svrhu konverzije duga prema Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, ceo postupak konverzije sproveden i da je na taj način prestalo potraživanje tužioca. Konverzija je sprovedena tek kada je tužilac, odnosno poverioci u odnosu na koje je doneta odluka o izdavanju hartija od vrednosti, upisan kao vlasnik akcija u vrednosti utvrđenoj Planom reorganizacije. Sa druge strane evidentno je da se ne može sprovesti upis akcija i promena strukture kapitala tuženog u stečaju, nakon otvaranja stečajnog postupka. Nižestepeni sudovi nisu raspravili u kojoj meri je sprovedena konverzija duga ovde tuženog prema tužiocu u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije koji se sprovodi do otvaranja stečaja nad tuženim. Pogrešan je zaključak sudova da su se odlukom o izdavanju akcija VI emisije od strane tuženog stekli uslovi da se tužilac u vezi predmetnog potraživanja na osnovu UPPR-a kao izvršne isprave upiše kao imalac akcija tuženog. Zaključak je neutemeljen zbog toga što se na osnovu izvršne isprave ne može sprovoditi izvršni postupak nad dužnikom u stečaju, s jedne strane, a sa druge strane nije raspravljeno da li su i kojoj meri za to bili obezbeđeni uslovi sa strane tuženog između ostalog i zaključenjem ugovora o konverziji, u skladu sa odlukom tuženog broj 82 od 23.01.2019. godine i da je tuženi podneo zahtev za upis hartija od vrednosti u korist tužioca u skladu sa Pravilima poslovanja centralnog registra, deopoa i kliringa hartija od vrednosti. Naprotiv iz činjenice da na dan otvaranja stečaja nad tuženim 30.07.2021. godine, tužilac nije bio evidentiran kao imalac akcija tuženog, proizilazio bi upravo drugačiji zaključak - da za to nisu bili ispunjeni uslovi i to sa strane tuženog.

U slučaju kada je otvoren stečajni postupak poverioci koji su u postupku izvršenja Plana reorganizacije namireni u skladu sa Planom reorganizacije nemaju potraživanje koje mogu prijaviti i namiriti u stečajnom postupku. Međutim, u situaciji kada potraživanje poverioca nije namireno u skladu sa Planom reorganizacije, u konkretnom slučaju konverzijom, tada osnovano poverilac u stečajnom postupku može da prijavi radi namirenja novčano potraživanje u meri u kojoj nije namireno.

Zbog iznetog je Vrhovni sud primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi na osnovu potpuno raspravljenih čienica o obimu nenamirenh potraživanja tužioca u sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije nepostupanjem tuženog, odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković