U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz Republike ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Ćetković, advokat iz ..., protiv tuženog REPUBLIKA SRBIJA-Akcijski fond RS čiji je pravni sledbenik Ministarstvo privrede RS, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi neosnovanog obogaćenja, vrednost predmeta spora 959.416.600,00 dinara odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2683/17 od 11.10.2018.godine, u sednici veća održanoj dana 07.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2683/17 od 11.10.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3432/16 od 22.02.2017.godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 959.416.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2006.godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 254.700,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je stavom prvim izreke presude Pž br. 2683/17 od 11.10.2018 odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu. Stavom drugim izreke je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog izreke drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava. Predlažio je da se nižestepene presude u pobijanom delu ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident se ne poziva na zakonski osnov na kome zasniva tvrdnju o učinjenim drugim bitnim povredama parničnog postupka. Navodi revidenta da je sud ignorisao predloge tužioca za izvođenje dokaza odnose se na postupak pred prvostepenim sudom. Istim navodima se suštinski ukazuje da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno što nije revizijski razlog kao što to nije ni eventualna relativno bitna povreda učinjena u prvostepenom postupku, a sve u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je 10.09.2002. godine sa Akcijskim fondom RS zaključio Ugovor o kupovini udela subjekta privatizacije „BB“ iz ... . Po tom ugovoru tužilac je 12.09.2002. godine u celosti isplatio kupoprodajnu cenu u iznosu od 959.416.600,00 dinara. Povraćaj tog iznosa je predmet tužbenog zahteva po osnovu neosnovanog obogaćenja tuženog jer je Ugovor o kupovini udela raskinut. Na osnovu pravosnažne presude Privrednog suda u Beogradu P 2609/04 od 31.05.2006.godine Ugovor je raskinut jer tužilac nije ispunio obavezu investiranja u predviđenim rokovima i nije dostavio bankarsku garanciju na prvi poziv u korist Akcijskog fonda.

Kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 3.4 Ugovora o kupoprodaji udela, kojim su ugovorne strane regulisale pravne posledice raskida ugovora, zaključili da tužbeni zahtev nije osnovan. Obzirom da su strane ugovornice ugovorom regulisale da u slučaju raskida ni jedna od ugovornih strana neće imati obaveze prema drugoj ugovornoj strani, osim što kupac ima pravo na vraćanje depozita od Akcijskog fonda, nalaze da je isključena primena odredaba ZOO o pravnim posledicama raskida ugovora.

Revizijom tužioca se osporava stanovište nižestepenih sudova. Tužilac smatra da su sudovi mogli odbiti primenu navedene ugovorne odredbe u smislu člana 143. ZOO jer je ta odredba protivna cilju zbog koga je ugovor zaključen, protivna dobrim poslovnim običajima i nepravična. Tužilac ima pravo na vraćanje iznosa uplaćenog po raskinutom ugovoru primenom odredbi člana 125. stav 1. i člana 132. stav 2. ZOO. Ukazuje i na propust da se utvrdi podeljena odgovornost ugovornih strana i šteta koju je tuženi pretrpeo raskidom ugovora, jer bi svaki iznos koji prevazilazi eventualnu štetu predstavljao neosnovano obogaćenje tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizijski navodi nisu osnovani. Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da nema mesta primeni odredbe člana 132. ZOO kojom je regulisano vraćanje datog kao pravne posledice raskida ugovora. Ovo sa razloga što su ugovorne strane primenom člana 20. ZOO isključile njenu primenu za konkretan slučaj i odredbom člana 3.4 Ugovora o kupoprodaji udela regulisale da nakon raskida ugovora ni jedna ugovorna strana neće imati obaveze prema drugoj. Na taj način su ugovorne strane regulisale da nakon raskida ugovora tuženi nema obavezu vraćanja tužiocu plaćene kupoprodajne cene. Navedena odredba nije ništava, niti je nepravična i protivna dobrim običajima, kako smatra revident pozivajući se na odredbu člana 143. ZOO. Tužilac je učestvovao na aukciji za kupovinu udela subjekta privatizacije, nakon što je upoznat sa aukcijskom dokumentacijom, a time i odredbama ugovora. Izlicitirao je kupoprodajnu cenu čime je manifestovao volju za zaključenje ugovora o kupoprodaji udela. Potpisivanjem ugovora svesno je i voljno preuzeo sve obaveze stipulisane ugovorom, kao i pravne posledice neispunjenja ugovornih obaveza. Predmetni ugovor je zaključen u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala i imovine i od posebnog je javnog interesa. Neispunjenje ugovornih obaveza od strane kupca vodi osujećenju osnovnog cilja privatizacije definisanog odredbom člana 2. tada važećeg Zakona o privatizaciji, a to je stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost. Stoga je isključenje restitucije nakon raskida ugovora ustanovljeno u cilju zaštite javnog interesa, a ne u cilju naknade štete saugovaraču i kao takvo nije ništavo niti protivno dobrim običajima ni nepravično.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić