Prev 1148/2022 3.5.15.1

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 1148/2022
03.11.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Smiljković, advokat iz ..., protiv tuženog Koncern „Farmakom MB“ Šabac – Rudnik „Lece“ d.o.o. Šabac – u stečaju, čiji je punomoćnik Aleksandar Mančev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 1118/20 od 24.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2022 godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA iz ... izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 1118/20 od 24.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Šapcu P 408/18 od 22.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je traženo da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa od 18.09.2018. godine doneto od strane tuženog, a kojim je otkazan ugovor o radu tužiocu i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. U stavu drugom izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka plati tuženom iznos od 130.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 4Pž 1118/20 od 24.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, a tuženi je u datom odgovoru na reviziju osporio navode revidenta, premda troškove povodom sastava odgovora na reviziju nije tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda, u skladu sa odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, sa izmenama), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje da je prvostepena i drugostepena odluka doneta uz pogrešnu ocenu izvedenih dokaza u spisima, odnosno da je takva odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naprotiv, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju koje je utvrđeno ocenom dokaza izršenom od strane prvostepenog suda, koji je i sprovodio dokazni postupak. Stoga, bitna povreda na koju se ukazuje nije mogla biti učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Pored toga, ovakvim revizijskim navodima suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kojem su zasnovane nižestepene odluke, a u kom pogledu pogrešno n nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Nisu od uticaja revizjski navodi o tome da je drugostepena odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Takva bitna povreda ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova tužilac je, nakon otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, dana 09.06.2017. godine sa tuženim zaključio Ugovor o radu na određeno vreme u trajanju do završetka poslova određenih od strane poslodavca, u skladu sa Zakonom o stečaju. Ugovorom je predviđeno da tužilac obavlja poslove ... ... u radnoj jedinici ..., premda je ugovorom tužilac prihvatio da u toku rada može biti raspoređen i na druge poslove ukoliko to zahteva hitnost završenja posla. Prema ugovoru, tužiocu prestaje radni odnos otkazom ugovora od strane stečajnog upravnika i pre isteka vremena za koji je zasnovan, između ostalog i u slučaju prestanka potrebe za obavljanje poslova radi kojih je zasnovan radni odnos. Aneksom broj 1 Ugovora o radu od 01.09.2017. godine tužilac je raspoređen na poslove ..., a Aneksom 2 Ugovora o radu od 08.12.2017. godine predviđeno je da tužilac počev od 11.12.2017. godine obavlja poslove ... na ... industrijskog kruga jame. Aneksom broj 3 Ugovora o radu od 11.05.2018. godine tužilac je raspoređen počev od 07.05.2018. godine na poslovima ... na ... industrijskog okruga. Rešenjem o prestanku radnog odnosa tuženog broj 2353/09 od 18.09.2018. godine, na osnovu odredbe člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 77. Zakona o stečaju, utvrđeno je da tužiocu, kao zaposlenom radniku u stečaju, a koji je raspoređen na poslovima ... na uređenju industrijskog kruga, dana 18.09.2018. godine prestaje radni odnos na određeno vreme zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova radi kojih je zasnovao radni odnos. Iz sadržine Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, utvrđeno je da je dana 18.09.2018. godine na radnom mestu ... na uređenju industrijskog kruga bilo ukupno 5 zaposlenih i da su na istom radnom mestu na dan 13.06.2019. godine bila četiri zaposlena, te da u periodu 18.09.2018. godine – 13.06.2019. godine nije bilo prijema novih radnika na radnom mestu ... industrijskog kruga.

Kod ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su primenili odredbu člana 77. Zakona o stečaju i odbili tužbeni zahtev, nalazeći da tuženi nije izvršio zloupotrebu prava, iz kojih razloga nisu uzeti u obzir navodi tužioca kojim ukazuje na alkotestiranje tužioca u datoj situaciji, te eventualnoj nedozvoljenoj koncentraciji alkohola u krvi kao razlogu za otkaz. Od strane nižestepenih sudova nisu uzeti u obzir ni navodi tužioca kojima se ukazuje na to da je tužilac bio predstavnik sindikalne organizacije, te da jedan zakon ne može da suspenduje prava koja nekome Ustav garantuje, sve kod činjenice da je tužilac sa tuženim zaključio Ugovor o radu na određeno vreme, da je tuženi privredno društvo u stečaju, da je ugovor zaključen radi okončanja započetih poslova, što znači do prestanka potrebe za poslovima zbog kojih je zasnovan radni odnos, te da je tuženi dokazao tokom postupka da je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu na kome je tužilac bio zaposlen, a da se naknadno nije povećao, što je dokaz o prestanku potrebe za obavljanje poslova zbog kojih je tužilac zasnovao radni odnos sa tuženim i da rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa nije nezakonito.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova prihvata kao pravilan i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, odredbom člana 77. Zakona o stečaju propisano je da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava odgovarajući organ odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika. Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angažuje potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije. Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao obaveza stečajne mase.

U vezi sa citiranom zakonskom odredbom neosnovano revident ukazuje da se ista ne može primeniti u konkretnom slučaju i da je trebalo primeniti odredbe Zakona o radu. Navedeno iz razloga što je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu, pa se stoga, nakon otvaranja stečajnog postupka, na ugovor o radu primenjuju odredbe člana 77. Zakona o stečaju, koji zakon je u konkretnom slučaju lex specialis, u odnosu na Zakon o radu i primenjuje se u slučajevima zasnivanja i prestanka radnog odnosa u toku stečaja, kako pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. Kod društva u stečaju, angažovanje određenih lica nakon pokretanja stečajnog postupka, svakako predstavlja teret stečajne mase, a stečajni upravnik je obavezan da prekine dalje angažovanje određenih lica kada uoči da ne postoji potreba za njihovim daljim angažovanjem. Stečajni upravnik ne može uskratiti stečajne poverioce, odnosno njihovo srazmerno namirenje, u korist isplate zarade licu za čijim radom je svakako prestala potreba. Tužiocu je otkaz ugovora o radu dat na osnovu navedene odredbe Zakona o stečaju, kao posledica otvaranja postupka stečaja nad tuženim i usled okončanja započetih poslova, što je predviđeno i samim ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka. Stečajni upravnik je u pobijanom rešenju konstatovao da je prestala potreba za obavljanjem poslova radi kojih je zasnovan radni odnos i u uvodu rešenja se pozvao na odredbu člana 77. Zakona o stečaju, iz koje proizilazi njegovo ovlašćenje da tužiocu otkaže ugovor o radu, što pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa čini zakonitim.

Tačno je da je odredbom člana 188. Zakona o radu propisano da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti da na drugi način stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije. Međutim, treba imati u vidu da je u konkretnom slučaju rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa doneto u skladu sa odredbom člana 77. stav 2. Zakona o stečaju, koji se kao lex specialis primenjuje u konkretnom slučaju, kao i to da je pravni položaj zaposlenih u postupku stečaja uslovljen potrebama efikasnog obezbeđenja svih preduslova za nesmetano i što hitnije sprovođenje stečajnog postupka, pa su bez uticaja navodi revidenta koji ukazju na primenu odredbe člana188. Zakona o radu. Ostali revizijski navodi predstavljaju sopstveno tumačenje prava od strane revidenta, koje nema pravno utemeljenje u utvrđenim činjenicama, pa ih Vrhovni kasacioni sud ne prihvata, kao osnovane.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić