Dalje, revident ukazuje na mogućnost da sud prizna svojstvo stranke tužiocu u konkretnoj parnici, s obzirom na predmet spora, pozivom na odredbu člana 74. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Prema stanju u spisu predmeta, tužilac je podneo tužbu radi opravdanja privremene mere koja je na zahtev tužioca određena rešenjem Privrednog suda I 10/20 od 10.08.2020. godine, kojom je tuženom zabranjeno da otuđi i optereti određene nepokretnosti. Tužbom tužilac traži da sud utvrdi da je tužilac vlasnik nepokretnosti koje su obuhvaćene navedenim rešenjem o određivanju privremene mere.

Ceneći ispunjenost procesnih uslova za postupanje po tužbi, prvostepeni sud je utvrdio da tužilac ne ispunjava uslove da bude stranka u parničnom postupku u smislu odredbe člana 74. ZPP-a, jer nema ni pravnu ni poslovnu sposobnost. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac ranije bio upisan pri Regionalnoj privrednoj komori Požarevac, koji registri su prestali da postoje u smislu člana 17. Pravilnika o načinu vođenja registra opštih udruženja, po proteku roka od 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o privrednim komorama iz 2015. godine. Dalje je utvrđeno da tužilac nije upisan u registar opštih udruženja preduzetnika koji se vodi kod Privredne komore Srbije, da nema svoj matični ni poreski identifikacioni broj, a lica koja se predstavljaju kao njegovi zastupnici nisu upisani u registar. Prilikom donošenja odluke, prvostepeni sud je imao u vidu da je u međuvremenu, rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž 1389/20 od 16.09.2020. godine, ukinuto rešenje Privrednog suda I 10/20 od 10.08.2020. godine, i odbačen predlog za određivanje privremene mere zbog nedostatka stranačke sposobnosti na strani tužioca.

Kako prvostepeni sud zaključuje da tužilac nema svojstvo stranke, te da se ovaj nedostatak ne može otkloniti, odbacio je tužbu.

Drugostepeni sud prihvata izneto stanovište prvostepenog suda prema kome nisu ispunjeni procesni uslovi za postupanje po tužbi zbog nedostatka stranačke sposobnosti tužioca, iz kog razloga potvrđuje prvostepeno rešenje.

Revizijom se osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Revident smatra da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe člana 74. Zakona o parničnom postupku, jer je prema stanovištu revidenta bilo uslova da se tužiocu omogući da učestvuje u postupku tako što će mu se priznati stranačka sposobnost. Dalje ističe da nije sprovedena likvidacija kao obavezan način prestanka udruženja koja nisu podnela odgovarajuću prijavu u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o privrednim komorama iz 2015. godine, odakle zaključuje da tužilac kao pravno lice i dalje postoji. Takođe navodi da je tuženi 11.06.2017. godine sa tužiocem potpisao zapisnik o primopredaji nepokretnosti, što znači da tuženi ipak priznaje svojstvo stranke tužiocu imajući u vidu da je izvršio primopredaju nepokretnosti sa tužiocem.

Revizija tužioca nije osnovana.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni procesni uslovi za postupanje po tužbi kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Tužilac se u tužbi deklariše kao Opšte udruženje preduzetnika za područje Opštine ... pod nazivom „AA“. Navedena forma udruživanja bila je regulisana Zakonom o privrednim komorama iz 2001. godine u članovima 22. - 29, prema kom zakonu je tužilac i bio osnovan. Stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim komorama iz 2015. godine, zadržana je normativna regulativa navedenih udruženja kao pravnih lica, ali je odredbom člana 49. stav 3. propisano da su opšta udruženja preduzetnika obavezna da podnesu prijavu za upis u registar iz člana 39. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. U stavu 5. dalje je propisano da ukoliko opšta udruženja preduzetnika ne podnesu prijavu na način i u roku u skladu sa stavom 3. ovog člana, prestaju da postoje, tako što se sprovodi postupak likvidacije.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da su opšta udruženja preduzetnika zakonom uređena forma pravnih lica, čije se osnivanje i postojanje vezuje za upis u odgovarajući registar koji vodi Privredna komora Srbije, što tužilac nije.

Ne mogu se prihvatiti kao osnovani revizijski navodi da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 74. stav 3. Zakona o parničnom postupku kojom je propisana mogućnost da parnični sud svojim rešenjem prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost. Ovo iz razloga što se navedena zakonska odredba odnosi na one entitete koja nemaju pravnu sposobnost, a samim tim ni stranačku, i koja po formi organizovanja i postojanja ne mogu steći tu sposobnost jer im zakon ne daje pravni subjektivitet.

Nasuprot navedenom, opšte udruženje preduzetnika jeste zakonom predviđena forma organizovanja preduzetnika u smislu člana 36. Zakona o privrednim komorama, pa u situaciji kada se tužilac deklariše kao opšte udruženje preduzetnika, a svoju formu organizovanja nije upodobio zakonskim uslovima, i ne egzistira na način predviđen zakonom, to se onda radi o procesnom nedostatku u vidu nepostojanja stranačke sposobnosti, kako to pravilno utvrđuju nižestepeni sudovi. Suprotno revizijskim navodima, navedeni nedostatak jeste neotklonjiv, jer tužilac ne postoji u vreme podnošenja tužbe.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud smatra pravilnim odluke nižestepenih sudova kojim su odbacili tužbu zbog nedostatka stranačke sposobnosti na strani tužioca.

Primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i sudske takse na reviziju, jer navedeni troškovi nisu bili nužni radi vođenja parnice.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić