.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1209/2023
05.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Mirjane Andrijašević, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca BOMAS DOO Vladimirci, čiji je punomoćnik Dragica Brkić, advokat u ..., protiv tuženog Banca Intesa AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 18.060,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 294/22 od 08.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 294/22 od 08.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 294/22 od 08.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Valjevu P 363/21 od 02.11.2021. godine utvrđeno je da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2017. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 18.060,00 dinara sa zateznom kamatom od 20.07.2017. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.746,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 294/22 od 08.03.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda i odlučeno tako da se odbija tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2017. godine. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi isplati tužiocu iznos od 18.060,00 dinara sa zateznom kamatom od 20.07.2017. godine do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 10.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, kao i da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.600,00 dinara.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Međutim, u slučaju kada tužilac nije tvrdio da mu tužena banka nije dostavila ponudu za zaključenje ugovor, to onda takva činjenica i nije predmet raspravljanja i dokazivanja. Posledično tome, tuženi ne može snositi negativne posledice nedokazanosti navedene činjenice, a samim tim se ne može govoriti ni o razlozima ništavosti sporne ugovorne odredbe sa stanovišta nedostatka ponude, jer ne postoje činjenične tvrdnje tužioca iznete u navedenom pravcu. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, a takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 01.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 18.060,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, iz razloga što je u sporovima male vrednosti revizija isključena izričitom zakonskom odredbom, a zbog prirode spora, pa nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
