OBAVEZUJE SE tužilac da naknadi tuženom troškove revizijskog postupka, u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka ove presude.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4917/2018 od 09.09.2020. godine u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah plati iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude 09.09.2020. godine do konačne isplate. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime materijalne štete – izgubljene dobiti isplati iznos od 139.352,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 18.02.2020. godine do konačne isplate. U stavu trećem izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu isplati na ime materijalne štete iznos od 411.299,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 18.01.2020. godine do konačne isplate, kao neosnovan. U stavu četvrtom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 41.580,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda 3Pž 5807/20 od 13.04.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda za isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah i u delu koji se odnosi na troškove postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...sa izmenama), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse - povodom zahteva koji se odnose na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji izjavljenoj protiv drugostepene presude, kojom je pravnosnažno odlučeno o delu zahteva koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 17.01.2017. godine u 9:40 časova, u mestu ... na raskrsnici ... – ... dogodila se saobraćajna nezgoda do koje je došlo isključivim propustom vozača putničkog vozila marke ... .., registarskih oznaka ..., koje je bilo osigurano za štete pričinjene trećim licima kod tuženog u vreme saobraćajne nezgode. Utvrđeno je tokom postupka da je oštećeno teretno motorno vozilo tužioca i da je tužilac u nezgodi doživeo kratkotrajnu akutnu stresnu reakciju. Nakon saznanja da je drugi učesnik iz saobraćajne nezgode preminuo i da postoji sumnja u tužiočevu odgovornost za nastanak predmetne nezgode, tužilac je trpeo strah srednjeg intenziteta od momenta kada je shvatio da postoji sumnja u njegovu odgovornost „krivicu“ pa dok nije dobio zapisnik o uviđaju. Imajući u vidu da je za predmetnu saobraćajnu nezgodu odgovoran osiguranik tuženog i da je utvrđeno da je tužilac trpeo strah srednjeg intenziteta, to nižestepeni sudovi zaključuju da na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 83. Zakona o privrednim društvima, tužiocu pripada naknada na ime nematerijalne štete u iznosu od 150.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, imajući u vidu da intenzitet i dužina trajanja straha opravdavaju traženu naknadu. Sledom, tužiocu je pravnosnažno dosuđen navedeni iznos od 150,000,00 dinara sa pripadajućom kamatom na ime naknade nematerijalne štete.

Tužiocu je pravnosnažno dosuđen i iznos od 139.352,85 dinara na ime naknade štete u vidu izgubljene dobiti, ali ovaj deo drugostepene presude tuženi nije pobijao revizijom. Prvostepenom presudom odbijen je zahtev tužioca za isplatu iznosa od 411.299,00 dinara, na ime materijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2020. godine do isplate kao neosnovan, koji deo nije ožalben od strane tužioca.

U pogledu odluke o naknadi na ime nematerijalne štete u iznosu od 150.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, koja je predmet revizije tuženog, Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto pravno shvatanje nižestepenih sudova, jer su pogrešno primenjene materijalno pravne odredbe o naknadi materijalne štete zbog pretrpljenog straha u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Nižestepeni sudovi pogrešno zaključuju da tužiocu na ime nematerijalne štete za pretrpljeni strah pripada iznos od 150.000,00 dinara, saglasno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da, iako nije zadobio telesne povrede, tužiocu pripada tražena naknada s obzirom na pretrpljeni strah određenog intenziteta i vremenskog perioda trajanja.

Naime, iako neosnovano ukazuje revident da tužilac, kao preduzetnička radnja nema pravo na nematerijalnu štetu po osnovu pretrpljenog straha, budući da je članom 83. Zakona o privrednim društvima regulisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji, te da samim tim tužilac, kao fizičko lice, jeste pretrpeo strah određenog intenziteta, osnovano revident ukazuje na to da je pogrešno primenjena odredba člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da će za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prema stavu 2. istog člana, prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

S obzirom na relevantne činjenice, koje utiču na odmeravanje visine naknade štete i na samu štetu na osnovu citiranog člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i to kvalifikaciju same štete i okolnosti nastanka iste, te intenzitet dužine pretrpljenog straha, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sudovi nisu pravilno odlučili kada su dosudili tužiocu navedenu naknadu. Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka, koji može imati lakši ili teži oblik. To može pre svega biti strah za život koji nastaje u trenucima kada se neko lice nađe suočeno sa smrću, ali strah može prouzrokovati i depresije, neurotična stanja, traumatske šokove ili trajni psihički poremećaj sa mogućnošću prouzrokovanja i težih posledica. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka, odnosno vid nematerijalne štete. Naknada štete u slučaju pretrpljenog straha može se potraživati u situaciji povrede ličnog zdravstvenog i telesnog integriteta, ali ne i u situaciji na koju se odnosi konkretan slučaj, kada je lice pretrpelo strah od konačnog ishoda u proceni svoje krivice, tj. odgovornosti za nastalu štetu sa smrtnim ishodom učesnika u saobraćaju. Pravičnost novčane naknade ogleda se u tome da ona oštećenom pruži odgovarajuću satisfakciju (uspostavi psihičku ravnotežu) prema značaju povređenog dobra i težini povrede. U konkretnom slučaju, značaj povređenog dobra nije spojiv sa ciljem kome služi predviđena naknada. Dakle, ne može se dosuditi licu koje potražuje, naknada za svaki pretrpljeni strah, već samo za strah prouzrokovan u odnosu na lični - zdravstveni i telesni integritet. Jedino u takvim slučajevima može se zaključiti da se radi o satisfakciji (psihičkoj ravnoteži) prema značaju povređenog dobra i težini povrede, pa iz navedenih razloga, nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužiocu pripada ovaj vid naknade u skladu sa odredbom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, jer značaj povređenog dobra tužioca nije spojiv u konkretnom slučaju sa ciljem kojem služi predviđena naknada.

To su razlozi zbog kojih je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. revizija tuženog usvojena i pobijane nižestepene presude u delu odluke o zahtevu za naknadu štete zbog pretrpljenog straha preinačene, kao u stavu drugom izreke presude, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio isplatu naknade na ime nematerijalne štete u visini od 150.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 09.09.2020. godine do isplate.

Tuženi je delimično uspeo u postupku, pa mu na osnovu članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP pripadaju troškovi srazmerno uspehu u sporu. Tužilac je imao ukupne troškove prvostepenog postupka u iznosu od 269.702,00 dinara, i to: za sastav tužbe i pet podnesaka u iznosu od 67.500,00 dinara, za zastupanje na pet održanih ročišta u iznosu od 63.750,00 dinara, za pristup na dva neodržana ročišta u iznosu od 14.250,00 dinara, na ime troškova ekonomsko – finansijskog veštačenja 25.000,00 dinara, troškova neuropsihijatrijskog veštačenja 15.000,00 dinara, 54.589,00 dinara na ime sudske takse na tužbu i 29.613,00 dinara na ime sudske takse na presudu, po važećoj TT i AT. Uspeo je u sporu sa 19,89 % i ima pravo na troškove 53.643,73 dinara. Tuženi je imao ukupne troškove u iznosu od 118.875,00 dinara, i to: za sastav tri podneska u iznosu od 33.750,00 dinara, zastupanje na pet ročišta u iznosu od 63.750,00 dinara, pristup na tri neodržana ročišta u iznosu od 21.375,00 dinara. Uspeo je u sporu 80,11% i ima pravo na iznos od 95.230,76 dinara. Prebijanjem napred navedenih iznosa tuženom su dosuđeni troškovi u iznosu od 41.587,03 dinara, kao u stavu trećem izreke presude.

U drugostepenom postupku, tuženi je uspeo u procentu od 51,84%, pa mu od traženih 22.500,00 dinara - na ime sastava žalbe po važećoj AT, pripada iznos od 11.664,00 dinara, koliko mu je primenom člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku dosuđeno u stavu četvrtom izreke presude. Tuženom nisu dosuđeni troškovi na ime sudskih taksi na žalbu i drugostepenu odluku po žalbi, jer isti nisu opredeljeni u skladu sa članom 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je uspeo u celosti u postupku po reviziji, pa mu je u stavu petom izreke presude dosuđen iznos od 18.000,00 dinara na ime sastava revizije, u skladu sa članom 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tuženom nisu dosuđeni troškovi na ime sudskih taksi na reviziju i odluku po reviziji jer isti nisu opredeljeni u skladu sa članom 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Tužiocu je, u stavu šestom izreke presude, odbijen zahtev za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju, s obzirom da isti ne predstavljaju troškove potrebne radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić