.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1246/2023
14.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca DECIBEL DOO Padina, čiji je punomoćnik Dušan Čubrić, advokat u ..., protiv tuženog PROCREDIT BANK AD Beograd, radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 41.092,22 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 10510/21 od 05.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 14.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 10510/21 od 05.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 10510/21 od 05.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Pančevu P 201/2021 od 11.10.2021. godine utvrđeno je da je ništava odredba člana 1. Ugovora o kreditu broj ... od 24.02.2012. godine sadržine kao u izreci prvostepene presude. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 33.129,78 dinara sa zateznom kamatom od 24.02.2012. godine do isplate. Dalje je utvrđeno da je ništava odredba člana 1. Ugovora o kreditu ...-...-... od 20.09.2007. godine sadržine kao u izreci prvostepene presude. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 7.962,44 dinara sa zateznom kamatom od 20.09.2007. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 53.654,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 10510/21 od 05.04.2023. godine preinačena je prvostepena presuda i odbijeni su svi napred navedeni tužbeni zahtevi tužioca i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 12.731,06 dinara na ime naknade troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. U slučaju kada je tokom postupka utvrđeno da je tuženi uručio tužiocu Osnovne podatke o kreditu i Pregled bitnih elemenata otplate kredita, i na taj način ga, s obzirom na sadržinu ovih obrazaca, upoznao o svim elementima ugovora o kreditu (uključujući i troškove obrade zahteva koji su uključeni u efektivnu kamatnu stopu), to se onda ne može govoriti o protivpravnom i nesavesnom postupanju tužene banke, niti o ništavosti sporne ugovorne odredbe na koju ukazuje revident. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog suda, a takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 23.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 41.092,22 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
