Tuženi je podneo odgovor na reviziju osporio je revizijske navode i predložio odbijanje revizije kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da je revizija tužioca osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovan je revizijski navod da drugostepeni sud bez posebnog obrazloženja žalbenih razloga nije mogao odbiti žalbu tužioca i potvrditi prvostepenu presudu zasnovanu na primeni pravila o teretu dokazivanja, u situaciji kada je tužilac na okolnost svojih uplata predložio saslušanje svedoka M.P., za koga tvrdi da je u spornom periodu bio direktor tuženog kao garanta i direktor zajmoprimca, a sve to imajući u vidu i da su stranke ugovorile mogućnost uplate zajma ne samo preko računa već i gotovinski. Ukoliko stranke ne raspolažu pisanom dokumentacijom o izvršenim uplatama, odnosno o nameni uplata izvršenih od strane tužioca zajmoprimcu, moguće je izvesti i dokaz saslušanjem zakonskog zastupnika zajmoprimca i garanta u spornom periodu, a na okolnost namene evidentno izvršenih uplata od strane tužioca zajmoprimcu, pri čemu za potraživanje tužioca od tuženog nije bitno da li je zajmoprimac uplaćena sredstva namenski koristio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao zajmodavac zaključio sa preduzećem M.P.C.-i.l. kao zajmoprimcem ugovora o zajmu, kojim je u članu 3. regulisano da se zajam može dodeliti bančinim prenosom ili u gotovom ili plaćanjem koje će izvršiti zajmodavac na ime obaveze zajmoprimca koje on ima prema trećim licima, a sve u vezi sa projektom u Moskvi na izgradnji objekta u ulici … broj …. Ugovorom je regulisano da će zajam biti okončan na dan ili oko 27.04.1997.godine. Ugovorne strane su se sporazumele da će prilikom vršenja uplate preko banke dokaz biti svift potvrda o plaćanju, a u slučaju gotovinskog prenosa pismeno obaveštenje obostrano potpisano. Zajam se daje sa ugovorenom kamatom. Ugovor o zajmu pratio je ugovor o garanciji zaključen između parničnih stranaka kojim se tuženi obavezao da plati tužiocu pun iznos svakog neizmirenog i nenaplaćenog duga od strane zajmoprimca uz prethodnu prezentaciju pisanog dokaza da je uložen zahtev za vraćanje duga zajmoprimcu, s tim da će garant biti izuzet od garantnih obaveza samo u slučaju da ima pisani dokaz, svift poruku banke da je zajmoprimac izvršio plaćanje prema zajmodavcu.

Na osnovu nalaza komisije veštaka utvrđeno je da je tužilac bio i u drugim ugovornim odnosima sa firmom M.P.C.-i.l. po osnovu kojih je ta firma izvodila građevinske radove za potrebe tužioca, po kojima je evidentirao potraživanje od 2.674.191,50 USD. Po tom osnovu je tuženi istakao kompenzacioni prigovor prema tužiocu. Takođe je utvrđeno da je tužilac navedenoj firmi M.P.C.- i.l. iz N. uplatio 1.225.063,62 USD od čega je 801.949,50 USD uplaćeno do okončanja gradnje objekta u ulici ... broj … u M. dana 28.06.1996.godine, a ostatak po okončanju gradnje. Tužilac ni u jednom dokumentu nije navodio da se plaćanje odnosi na ugovor o zajmu, niti za navedeni objekat za koji je ugovoreno davanje zajma.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva za isplatu duga po ugovoru o garanciji koji po svojoj pravnoj prirodi predstavlja ugovor o jemstvu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev primenom pravila o teretu dokazivanja, jer po oceni nižestepenih sudova tužilac nije dokazao da se u konkretnom slučaju prvo obraćao zajmoprimcu za povraćaj isplaćene pozajmice imajući u vidu da je obaveza tuženog supsidijerna. Takođe po oceni nižestepenih sudova tužilac nije dokazao po kom osnovu je izvršio prenos sredstava preduzeću M.P.C.-i.l. iz N. imajući u vidu da tužbeni zahtev predstavlja zbir neplaćenog glavnog duga i obračunate ugovorene kamate po ugovoru o garanciji, koji je tuženi osporio ističući kompenzacioni prigovor.

Ovakav zaključak izražen prvenstveno u obrazloženju prvostepene presude koju je drugostepeni sud potvrdio ne može se prihvatiti, imajući u vidu da isticanjem kompenzacionog prigovora, strana koja ga ističe upravo priznaje potraživanje suprotne strane, ali ističe da i sama ima potraživanje koje se sa potraživanjem suprotne strane može staviti u preboj.

Osnovan je revizijski navod i da nižestepeni sudovi nisu cenili primenu odredbe člana 1004. stav 2. ZOO kojom je propisano da poverilac može tražiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da li zajmoprimac i dalje postoji, te da li su ispunjeni uslovi za primenu navedene zakonske odredbe u vreme presuđenja, imajući u vidu da je po navodima stranaka zajmoprimac kome je tuženi bio osnivač brisan iz registra.

Takođe osnovano se u reviziji tužioca ističe da se tuženi članom 1. Ugovora o garanciji obavezao da će izmiriti sve dospele, a neplaćene obaveze M.P.C.-i.l. po ugovoru o zajmu, te da će biti oslobođen ove obaveze samo ako ima pisani dokaz, svift potvrde da je M.P.C.-i.l. izvršio plaćanje. Nije sporno da je istom ugovornom odredbom propisana i obaveza zajmodavca da garantu prezentuje pismeni dokaz da je propisno uložio zahtev za vraćanje duga zajmoprimcu, ali je sporno da li je kod ovako stipulisane odredbe ugovora tužilac neprezentovanjem dokaza da se obratio zajmoprimcu za vraćanje zajma izgubio pravo na isplatu zajma od jemca, ovde tuženog, odnosno da li je tuženi kao jemac oslobođen obaveza i odgovornosti preuzetih ugovorom o garanciji, a sve imajući u vidu i odredbu člana 1010. ZOO.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će izvođenjem predloženih dokaza utvrditi sve relevantne činjenice na koje je ukazano ovim rešenjem, te će uz pravilnu primenu materijalnog prava doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, primenom člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.