Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudije Branka Stanića, predsednika veća, sudije Tatjane Miljuš i sudije Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AERODROM NIKOLA TESLA AD Beograd, protiv tuženog AIR SERBIA CATERING DOO Beograd, koga zastupa Nemanja Ilić, advokat iz ..., radi duga, vrednost spora 34.938.389,87 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.4502/22 od 19.10.2022 godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž.br.4502/22 od 19.10.2022 godine u stavu dva i tri izreke i predmet se u tom delu vraća drugostepenom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž.br.4502/22 od 19.10.2022 godine, u stavu jedan izreke, delimično je odbijena žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 11119/21 od 07.02.2022. godine u delu stava I izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu plati iznos od 10.185.806,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to na pojedinačne iznose navedene u ovom stavu, od dospelosti do isplate.

Stavom dva izreke, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 11119/21 od 07.02.2022. godine u delu stava I izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 24.332.810,27 dinara, kao i u stavu II izreke i presuđeno tako što se obavezuje tuženi AIR SERBIA CATERING DOO Beograd da tužiocu AD AERODROM NIKOLA TESLA Beograd isplati iznos od 24.332.810,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to:

- na iznos od 652.464,62 dinara počev od 11.01.2016. godine do isplate
- na iznos od 660.863,76 dinara počev od 11.02.2016. godine do isplate
- na iznos od 564.315,96 dinara počev od 11.03.2016. godine do isplate
- na iznos od 657.005,83 dinara počev od 11.04.2016. godine do isplate
- na iznos od 695.223,50 dinara počev od 11.05.2016. godine do isplate
- na iznos od 754.709,25 dinara počev od 11.06.2016. godine do isplate
- na iznos od 880.899,73 dinara počev od 21.07.2016. godine do isplate
- na iznos od 949.483,03 dinara počev od 11.08.2016. godine do isplate
- na iznos od 1.010.154,94 dinara počev od 21.09.2016. godine do isplate
- na iznos od 975.517,08 dinara počev od 21.10.2016. godine do isplate
- na iznos od 852.538,09 dinara počev od 21.11.2016. godine do isplate
- na iznos od 718.228,77 dinara počev od 11.12.2016. godine do isplate
- na iznos od 721.896,01 dinara počev od 11.01.2017. godine do isplate
- na iznos od 657.273,79 dinara počev od 11.02.2017. godine do isplate
- na iznos od 601.128,07 dinara počev od 11.03.2017. godine do isplate
- na iznos od 686.589,60 dinara počev od 11.04.2017. godine do isplate
- na iznos od 721.494,39 dinara počev od 16.05.2017. godine do isplate
- na iznos od 710.861,50 dinara počev od 21.06.2017. godine do isplate
- na iznos od 797.283,29 dinara počev od 11.07.2017. godine do isplate
- na iznos od 921.878,58 dinara počev od 11.08.2017. godine do isplate
- na iznos od 953.253,53 dinara počev od 11.09.2017. godine do isplate
- na iznos od 873.773,16 dinara počev od 11.10.2017. godine do isplate
- na iznos od 677.372,38 dinara počev od 11.11.2017. godine do isplate
- na iznos od 529.074,29 dinara počev od 11.12.2017. godine do isplate
- na iznos od 570.917,52 dinara počev od 11.01.2018. godine do isplate
- na iznos od 613.124,92 dinara počev od 11.02.2018. godine do isplate
- na iznos od 364.754,66 dinara počev od 16.03.2018. godine do isplate
- na iznos od 387.020,52 dinara počev od 11.04.2018. godine do isplate
- na iznos od 427.342,14 dinara počev od 11.05.2018. godine do isplate
- na iznos od 430.795,63 dinara počev od 21.06.2018. godine do isplate
- na iznos od 550.230,66 dinara počev od 16.07.2018. godine do isplate
- na iznos od 564.426,14 dinara počev od 11.08.2018. godine do isplate
- na iznos od 595.089,19 dinara počev od 11.09.2018. godine do isplate
- na iznos od 547.106,75 dinara počev od 11.10.2018. godine do isplate
- na iznos od 427.033,80 dinara počev od 11.11.2018. godine do isplate
- na iznos od 631.685,19 dinara počev od 20.12.2018. godine do isplate

Stavom tri izreke, obavezuje se tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.000,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema ove presude.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.4502/22 od 19.10.2022 godine, tuženi preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1 u vezi sa članom 233, 315, 394, i bitne povrede iz člana 374 stav 2 tačka 7 učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Revizija se izjavljuje u odnosu na stav dva i tri izreke.

U odgovoru tužilac osporava navode revizije i predlaže da se ista odbije kao neosnovana.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408 Zakona o parničnom ( Sl.glasnik RS br. 72/11 ..sa izmenama) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno pred prvostepenim sudom, tužilac je tuženom u periodu od decembra 2011. do oktobra 2018. godine fakturisao različite naknade i to: za korišćenje telefona i za obavljene telefonske razgovore, za obuku radnika tuženog za samostalno kretanje i upravljanje vozilom po pristanišnoj platformi Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, za izradu dozvole za samostalno upravljanje vozilom po pristanišnoj platformi i manevarskim površinama na Aerodromu Nikola Tesla Beograd, za izradu i izdavanje ID kartica za komercijalno korišćenje platforme na aerodromu, kao i za pristup servisnim i pomoćnik servisnim saobraćajnicama na Aerodromu Nikola Tesla.

Tuženi je osporio osnov i visinu postavljenog zahteva navodima da mu tužilac nije pružio usluge koje potražuje u ovom postupku, kao i da ne postoji zaključen ugovor između parničnih stranaka o korišćenju aerodromske infrastrukture, iako je tužilac kao operater aerodroma bio u obavezi da po članu 130. stav 4. Zakona o vazdušnom saobraćaju, takav ugovor sa tuženim zaključi.

Ceneći izvedene dokaze prvostepeni sud je zaključio da izdate fakture predstavljaju jednostrani akt tužioca, odnosno jednostranu ispravu koja prati robu ili izvršenu uslugu, pa same po sebi nisu dovoljan dokaz da je usluga izvršena. Takođe je prvostepeni sud smatrao da dokazi koje je tužilac naknadno dostavio na novoj glavnoj raspravi, nisu blagovremeno dostavljeni ovom sudu, tj. da nema opravdanih razloga zbog kojih te dokaze nije mogao dostaviti do zaključenja pripremnog ročišta u ovom postupku. Stoga je odbio predlog da se izvede dokaz saslušanjem svedoka i veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke i potom, odbio tužbeni zahtev u celini.

Privredni apelacioni sud nalazi da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbe Zakona o vazdušnom saobraćaju kada je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud smatra da u konkretnom slučaju tuženi je samo paušalno osporio osnov i visinu tužbenog zahteva, Prema mišljenju drugostepenog suda, pretežan deo utuženog potraživanja odnosi se na naknadu za komercijalno korišćenje aerodromske platforme na Aerodromu Nikola Tesla, fakturisanu po mesecima. U izdatim računima se navodi da su sačinjeni prema priloženim listama i specifikacijama za svaki mesec pojedinačno. Tužilac je na ročištu od 07.02.2022. godine dostavio za sud i suprotnu stranu i kompletne liste prolazaka vozila tuženog na aerodromskoj platformi, kao i kompletnu evidenciju prolazaka vozila tuženog preko službenog prolaza E na CD-u. Liste sadrže tabelarne podatke o svim prolazima vozila tuženog, kao i registarski broj tih vozila. Takođe su dostavljeni i cenovnici tužioca koji su važili u utuženom periodu. U pitanju su Cenovnik komercijalnog korišćenja platforme AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, koji važe od 01.01.2015. godine i zamenjuje raniji cenovnik od 21.02.2007. godine, kao i Cenovnik pristupa servisnim i pomoćnim servisnim saobraćajnicama na Aerodromu Nikola Tesla Beograd koji važi od 01.11.2016. godine. Prema oba cenovnika, naknada za pristup aerodromskim instalacijama pružaocima zemaljskog opsluživanja, odnosno ranije hendling usluga, je za jedan automobil iznosila 1,10 evra, a za ketering vozilo 7,10 evra. U skladu sa ovim cenovnicima je tužilac i sačinjavao ispostavljene fakture. Tuženi je na glavnoj raspravi ove dokaze paušalno osporio navodeći da nije koristio usluge u navedenom obimu. Međutim, u situaciji kada tužilac dostavlja kao dokaz kompletne liste sa jasno naznačenim brojem prolazaka vozila tuženog i registarskim oznakama tih vozila po mesecima, na tuženom bi bio teret dokazivanja činjenice da nije koristio aerodromske usluge u onom obimu koji je naveden u fakturama.

Pored toga, drugostepeni sud zaključuje da je tuženi u toku postupka isticao da vrši usluge keteringa samo za potrebe svog osnivača Air Serbia a.d. Beograd, ali nije dostavio dokaze o tome da identičnu naknadu za korišćenje aerodromske platforme plaća njegov osnivač. Ukoliko osnivač tuženog sam snabdeva svoje vazduhoplove hranom i pićem, onda osnivanje tuženog ne bi bilo ni potrebno ni celishodno. Naprotiv, prema stanju u Registru privrednih subjekata tuženi je posebno privredno društvo, čija je pretežna registrovana delatnost ketering, a registrovana adresa njegovog sedišta se nalazi na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.

Prema zaključku drugostepenog suda iz izvedenih dokaza i navoda stranaka proizlazi da tuženi za snabdevanje vazduhoplova hranom i pićem koristi aerodromsku infrastrukturu tužioca koji je operator Aerodroma Nikola Tesla Beograd, odnosno da mu tužilac omogućava ovakvo korišćenje. Iz prethodno donetih presuda između istih stranaka, a povodom naplate iste naknade, proizlazi da tuženi koristi aerodromsku infrastrukturu još od 2006. godine i da do sada nikada nije dobrovoljno plaćao ovu naknadu, već je tužilac bio prinuđen da vodi parnične postupke protiv tuženog radi naplate. Imajući u vidu ovako dug vremenski period, ne može se izvesti zaključak na koji ukazuje tuženi da stranke nisu u ugovornom odnosu. Ukoliko tuženi koristi aerodromske usluge tužioca u periodu od 2006. do 2018. godine, dakle više od 12 godina, pri čemu mu tužilac sve vreme omogućava pristup aerodromskoj infrastrukturi u skladu sa zakonom, a postoji i javno objavljen cenovnik za ovu vrstu usluga koji je prema sadržini prepiske između stranaka poznat tuženom, onda proizlazi zaključak da između stranaka postoji ugovorni odnos u smislu člana 130. Zakona o vazdušnom saobraćaju. Činjenica da stranke nisu zaključile formalan, pisani ugovor ne znači da nisu postigle saglasnost o svim bitnim elementima ugovora i da ga ne primenjuju, s tim da tuženi odbija da plaća naknadu, čija mu je visina poznata.

Drugostepeni sud dalje zaključuje da ne postoje pravni razlozi koji bi isključivali obavezu tuženog na plaćanje naknade, pa je prvostepenu presudu delimično preinačio. To sa razloga što je tuženi u toku postupka istakao prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja, pozivajući se na trogodišnji rok zazstarelosti iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da tužilac potražuje od tuženog različite naknade koje mu je fakturisao u periodu od 2011. do 2018 godine, a tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta Privrednom sudu u Beogradu 20.12.2018. godine, pa imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, zastarela su ona potraživanja po fakturama koje su dospele za naplatu pre 20.12.2015. godine.

Iz navedenog razloga je prvostepena presuda delimično preinačena i usvojen tužbeni zahtev za isplatu novčanog potraživanja tužioca prema tuženom po računima koji su dospevali nakon 20.12.2018. godine, a u iznosu od 24.332.810,27 dinara. U preostalom delu, za 10.185.806,29 dinara potraživanje je zastarelo, pa je u tom delu i potvrđena prvostepena presuda.

Tužilac je tuženom fakturisao i kamatu obračunatu na račune koji su plaćeni u docnji. Faktura izdata 13.02.2015. godine na iznos od 7.149,07 dinara je dospevala za naplatu 22.02.2015. godine, pa je i ovo potraživanje zastarelo u smislu člana 372. Zakona o obligacionim odnosima. Druga faktura od 08.02.2018. godine na iznos od 631.685,19 dinara dospevala je za naplatu 18.02.2018. godine, a radi se o kamati na glavni dug po većem broju računa koje je tuženi platio sa zakašnjenjem u toku 2017. godine. Potraživanje kamate po ovom računu nije zastarelo, pa je i u pogledu kamate pobijana presuda potvrđena u delu u kojem je odbijen zahtev za iznos od 7.149,07 dinara, a preinačena je i usvojen je zahtev u pogledu iznosa od 631.685,19 dinara sa kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate, u skladu sa članom 279. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema oceni Vrhovnog suda, ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvati za sada, kao pravilan.

U reviziji tuženi ističe, bitne povrede postupka koje se ogledaju u tome da je drugostepeni sud bez rasprave izveo neblagovremene dokaze tužioca i dokaze koji nisu ni izvedeni pred prvostepenim sudom, da nije pravilno primenio pravila o teretu dokazivanja, da nije na pravilan način ni utvrdio visinu dosuđenog dela tužbenog zahteva, što sve ima za posledicu da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno a što dalje ima za posledicu pogrešnu primenu materijalnog prava.

Osnovano se po oceni revizijskog suda u reviziji tuženog ističe, da je drugostepeni sud pobijanu odluku zasnovao na dokazima koji nisu bili izvedeni u postupku pred prvostepenim sudom, i to bez održavanja rasprave i na taj način utvrdio činjenično stanje koje se razlikuje od činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku.

Ovako postupanje drugostepenog suda je suprotno odredbi člana 394 stav 1 tačka 1 Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da drugostepeni sud može da preinači prvostepenu presudu samo ukoliko je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog iz prvostepene presude.

Na taj način je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1 u vezi sa članom 394 stav 1 tačka 1 Zakona o parničnom postupku kao i u vezi sa članom 383 stav 3 i stav 4 ovog zakona, zbog čega se pobijana presuda mora ukinuti i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni sud će ponovo odlučiti o žalbi tužioca, pa ukoliko oceni da u postupku po žalbi treba izvesti dodatne dokaze sa ciljem da se pravilno utvrdi činjenično stanje, u tom slučaju je obavezan da zakaže i održi raspravu, utvrdi sve relevantne činjenice o osnovu i visini tužiočevog potraživanja koje je predmet zahteva i donese odluku o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić