Pobijanom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 1.437.467,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.05.2020. godine do isplate. Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, parnične stranke su bile u obligaciono pravnom odnosu koji po pravnoj prirodi predstavlja ugovor o građenju, po kome je tuženi bio u obavezi da izvede grube građevinske radove na izgradnji objekta na stambeno- poslovnom objektu u ulici ... broj .. u Beogradu, a tužilac da isplati na ime izvedenih radova iznos od 126.000,00 evra, s tim što je bio u obavezi da avans od 15.000 evra uplati u roku od 8 dana od dana potpisivanja ugovora, što je tužilac i učinio dana 25.05.2020. godine, uplatom od 1.762.500,00 dinara. Tuženi nije izveo sve ugovorene radove, i nije otklonio nedostatke po primedbama na kvalitet izvedenih radova. Kako prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi nije ispunio svoju ugovornu obavezu i izveo sve ugovorene građevinske radove na predmetnom objektu, te kako je tužilac u skladu sa članom 128. Zakona o obligacionim odnosima raskinuo predmetni ugovor dana 21.07.2020. godine, to tužilac ima pravo da potražuje povraćaj datog, odnosno utuženi iznos, po odredbi člana 132. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiču neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje primenjenih odredaba materijalnopravnog prava.

Posebna revizija je izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešnu primenu procesnih odredaba o dokazivanju i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 13.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 1.437.467,62 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojim predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković