.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 1357/2022
01.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Tamara Stojiljković, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4472/22 od 27.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01. septembra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4472/22 od 27.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4472/22 od 27.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 4472/22 od 27.05.2022. godine, u stavu I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača AA iz ..., ... i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Leskovcu 5R4 St 964/22 od 06.05.2022. godine kojim je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu St.br.11/2010 i kojim je određeno da se troškovi postupka ne dosuđuju, te je u stavu II izreke odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je to potrebno radi usaglašavanja sudske prakse.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'', broj 40/15), koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. navedenog Zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a to su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, zatim žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom Zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. st. 3. istog Zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zavisi od radnji koje su preduzete do trenutka kada se odlučuje o povredi, te mogućnosti nalaganja da se preduzmu nove procesne radnje radi ubrzanja.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinsko-pravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravani lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio, u drugom stavu izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95...106/2015).
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
