Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/20) i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, nad tuženim je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St 300/12 od 27.12.2012. godine. Prema stanju upisa u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre, egzistira „Jugoremedija“ fabrika lekova DOO Zrenjanin, kao aktivno privredno društvo i postoji aktivna stečajna masa „Jugoremedija“ fabrika lekova akcionarsko društvo Zrenjanin – u stečaju, nastala po rešenju Privrednog suda u Zrenjaninu 2St 300/2012 od 14.10.2020. godine. Dakle, u vreme donošenja drugostepene presude, prema stanju upisa u registru privrednih subjekata koji podaci su javni, proizilazi da ne egzistira označeni tuženi u odnosu na koga je doneta drugostepena presuda - „Jugoremedija“ AD Zrenjanin -u stečaju.

Utvrđeno je da su tužilac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin bili u poslovnom odnosu radi organizovanja proizvodnje lekova „Cliacil“ i „Ceftiakson“. Radi proizvodnje leka „Cliacil“ zaključili su Ugovor o finansiranju proizvodnje od 12.05.2011. godine, a nakon toga su zaključili sa trećim licem – „Multi BG“ DOO Beograd Ugovor o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji od 30.11.2012. godine. „Jugoremedija“ AD Zrenjanin je sa „Multi BG“ DOO Beograd zaključio i Ugovor o distribuciji od 12.03.2012. godine i dva aneksa tog ugovora. Ugovorom o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji ugovorne strane su dogovorile konačnu količinu i oblik proizvodnje leka „Cliacil“, obaveze ugovornih strana i način raspodele dobiti, a tim ugovorom objedinjena su sva prava i obaveze iz prethodnih ugovora. Tim ugovorom su bile određene finalne količine i serije lekova koji će biti stavljeni u promet od strane firme „Multi BG“, na osnovu kontrole kvaliteta izvršene od strane „Jugoremedije“ nakon puštanja serije u promet. Protokolom o utvrđivanju troškova i međusobnih obaveza u postupku proizvodnje leka od 26.12.2012. godine su tužilac, „Jugoremedija“ AD Zrenjanin i „Multi BG“ Beograd definisali ukupne troškove nastale za proizvodnju leka „Cliacil“, podelu troškova prema učešću ugovorne strane u proizvodnji tog leka i podelu neto dobiti ugovornih strana. Na osnovu ocene nalaza veštaka ekonomsko- finansijske struke prvostepeni sud je utvrdio da je u potpunosti realizovan Ugovor o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji tako da je tuženi kontrolisao i isporučio firmi „Multi BG“ Beograd sve količine „Cliacil“ u skladu sa zaključenim ugovorom, a tužiocu je„Multi BG“ Beograd isplatio ugovoreni iznos po osnovu udela u dobiti za lek „Cliacil“. Dalje, važenje robnog žiga za „Cliacil“ je tužiocu kao nosiocu prava isteklo 18.05.2014. godine, nakon čega je kao nosilac prava na žig upisan PD „Nini“ DOO Niš 19.05.2014. godine. Revident ne osporava da je realizovan ovaj ugovor, već tužbeni zahtev zasniva na tvrdnji da je tuženi ignorisao sve zaključene ugovore, pa i ovaj, izdao u zakup proizvodne pogone, čime je tužilac izgubio mesto proizvodnje, što je osnovni uslov za održavanje i obnovu dozvole za promet lekova, zbog čega je Agencija za lekove stavila van snage dozvole tužiocu za promet leka „Cliacil“ 28.11.2013. godine, koje rešenje je ukinuto, a tužiocu je naloženo da podnese zahtev Agenciji za lekove za promenu proizvođača leka. Međutim, kako tužilac nije mogao obezbediti mesto proizvodnje za lek „Cliacil“ sa drugim pravnim licima, u ponovljenom postupku Agencija je donela rešenje 13.06.2014. godine koje je postalo konačno. Uzrok nastanka štete po tužioca nije gubitak prava na žig, već to što je tuženi izdao u zakup svoj pogon za proizvodnju lekova, ignorišući ugovore o poslu koji donosi siguran profit za sve ugovorne strane, na štetu ovde tužioca. Međutim, u reviziji tužilac navodi da nije u celosti izvršen pomenuti ugovor, jer isporučene tranše lekova predstavljaju tzv. validacione serije koje su potrebne da bi se otpočelo sa daljom redovnom proizvodnjom i prometom leka, a da je ugovor bio zaključen za redovnu proizvodnju i promet lekova sa neograničenim rokom važenja, odnosno sa mogućnošću neograničenog obnavljanja. Za tužioca je šteta nastala od momenta kada je izgubio dozvolu za promet leka na osnovu radnje nečinjenja ili činjenja od strane tuženog.

Međutim, iz utvrđenih činjenica ne proizilazi osnovanost navoda revizije u odnosu na pravne odnose ugovornih strana iz Ugovora o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji, za lek „Cliacil“. U vezi sa tim ugovorom tužilac je postavio tužbeni zahtev za naknadu štete od 27.506.483,33 dinara, za koju štetu tvrdi da je pretrpeo u periodu od početka 2013. godine do dana podnošenja tužbe. Navodi revizije u odnosu na Ugovor o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji od 30.11.2012. godine ne stoje zato što su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da su tim ugovorom određene količine lekova koji predstavljaju finalne količine serije lekova koji će po tom ugovoru biti stavljeni u promet, a zatim su po tom ugovoru definisali ukupne troškove nastale za proizvodnju leka „Cliacil“, podelu troškova prema učešću ugovornih strana u proizvodnji i podelu neto dobiti ugovornih strana. Dakle, ovim ugovorom nije predviđeno da se odnosi na redovnu proizvodnju i promet leka „Cliacil“ sa neograničenim rokom važenja ugovora, odnosno sa mogućnošću neograničenog obnavljanja. Posebno, nakon Protokola o utvrđivanju troškova međusobnih obaveza u postupku proizvodnje leka od 26.12.2012. godine je otvoren stačaj nad tuženim 27.12.2012. godine. Protivno navodima revidenta, prema utvrđenom činjeničnom stanju ne proizilazi da je stečajni upravnik označenog tuženog, stečajnog dužnika, pismeno obavestio tužioca o eventualnom daljem ispunjavanju ovog ugovora. Kod takvog stanja stvari, tužilac nema osnova za tvrdnje da mu je tuženi pričinio štetu time što je kao zakupodavac zaključio ugovor o zakupu sa DOO „Union – Medik“ Novi Sad kao zakupcem, 27.08.2013. godine, pokretnih stvari, opreme i mašina, te nepokretnosti, koji su potrebni za proizvodnju. Tačno je da je time tužilac prestao da ispunjava uslove u pogledu prostora i opreme za proizvodnju lekova. Međutim, ne proizilazi da time tužilac stiče pravo da od tuženog potražuje bilo kakvu izmaklu korist u vezi sa Ugovorom o rekapitulaciji i finansijskoj realizaciji ugovora o distribuciji od 30.11.2012. godine, u vezi dalje proizvodnje leka „Cliacil“. Tuženi nije bio u obavezi da obnavlja taj ugovor sa tužiocem. S toga je pravilno odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje označenog tuženog na isplatu iznosa od 27.506.483,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

U vezi proizvodnje leka „Ceftriakson“ tužilac je zaključio Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa „Jugoremedija“ AD Zrenjanin 14.03.2012. godine, zatim su zaključili sa „Multi BG“ Beograd Ugovor o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine. Ugovorne strane su odredile konačnu količinu i oblik proizvodnje leka „Ceftriakson“ i način raspodele dobiti. Prvostepeni sud je utvrdio da taj ugovor nije realizovan. Predmet ugovora je zajednično finansiranje proizvodnje i promet za definisane količine leka „Ceftriakson“, između tužioca, „Jugoremedija“ AD Zrenjanin i „Multi BG“ Beograd. Između ostalog, odredbom člana 6. tačka 5. Ugovora je određeno da tužilac i „Multi BG“ onaj deo indirektnih troškova koji se odnosi na plaćanje eksternih konsultantskih usluga i servisa za potrebe tužioca koje „Multi BG“ snosi u skladu sa članom 6. tačka 3., dele između njih u odnosu na 50% prema 50% u konačnom obračunu čistih udela. Odredbom člana 6. tačka 11. ugovora „Multi BG“ se obavezao da će po realizaciji isplatiti tužiocu udeo u prodajnoj ceni obračunat u visini od 0,40 evra za jednu bočicu za prodate lekove koji su predmet ovog ugovora, množenjem navedenog iznosa sa brojem bočica koje su prodate i tako obračunat ukupan iznos udela u prodajnoj ceni koja pripada tužiocu, „Multi BG“ će pre isplate tužiocu umanjiti za potraživanje na ime indirektnih troškova u ukupnoj vrednosti koju su tužilac i „Multi BG“ zajednički utvrdili evidencijom iz priloga 1. tog ugovora kao ukupan iznos, uzimajući pri tom u obzir način obračuna dela indirektnih troškova za eksterne konsultantske usluge iz člana 6. tačka 5. ugovora. U prilogu 1. ugovora nisu navedeni bilo kakvi troškovi. Zbog toga, nižestepeni sudovi ne prihvataju nalaz veštaka ekonomsko-finansijske struke u delu obračuna izgubljene dobiti za navedeni lek u iznosu od 0,40 eura po bočici, jer smatraju da je na tužiocu bio teret dokazivanja o visini indirektnih troškova u vezi sa prodajom predmetnog leka. Time smatraju da tužilac nije dokazao visinu izgubljene dobiti koju trpi u vezi sa prodajom leka „Ceftiakson“.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova kosi se sa odredbama materijalnog prava o načinu utvrđivanja visine izmakle koristi iz člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je predložio izvođenje dokaza veštačenjem ekonomsko-finansijske struke na okolnosti izmakle koristi koju bi ostvario prema odredbama ugovora zaključenog između tužioca, „Jugoremedija“ AD Zrenjanin i „Multi BG“. Prema tim odredbama nema troškova za eksterne konsultantske usluge, jer ti troškovi nisu navedeni u prilogu broj 1. ugovora. Prema tome, to su okolnosti prema kojima je pravilnom primenom materijalnog prava trebalo utvrditi visinu izmakle koristi tužioca u realizaciji navedenog ugovora „Ceftriakson“.

Dalje, utvrđeno je da ugovor stupa na snagu danom potpisivanja i važi 12 meseci, a može se automatski produžiti za 12 meseci ukoliko jedna od ugovornih strana ne dostavi pismeno obaveštenje o prestanku važenja ugovora. Prema razlozima prvostepene presude, nema dokaza da je stečajni upravnik tuženog pismeno obavestio tužioca da raskida ugovore, ali prvostepeni sud utvrđuje da stečajni upravnik svakako nije ostao kod ispunjenja ugovora, budući da tuženi nije u toku stečaja obavljao kontrolu „Ceftriakson“. Međutim, Zakon o stečaju u članu 94. uređuje pravo stečajnog dužnika na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora koji do otvaranja stečajnog postupka nije izvršen u celosti, između ostalog i tako da stečajni upravnik može da odbije ispunjenje, a ukoliko saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjenju, tada je stečajni upravnik dužan da saugovarača stečajnog dužnika u roku od 15 dana od prijema poziva pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor. Prema razlozima drugostepene presude, drugostepeni sud smatra da tuženi nije mogao izvršiti svoje obaveze iz Ugovora o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine zbog otvaranja stečaja nad tuženim dana 27.12.2012. godine, što smatra da je dovelo do nemogućnosti ispunjenja ugovornih obaveza. Ovaj zaključak drugostepenog suda ne proizilazi iz citirane odredbe Zakona o stečaju iz člana 94, odnosno ne proizilazi da je nemogućnost ispunjenja dvostranoteretnih ugovora zaključenih pre otvaranja stečajnog postupka obavezna posledica otvaranja stečaja. Prema tome, ovakav razlog odbijanja tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 78.572.224,00 dinara na ime izmakle koristi zbog neispunjenja ugovora o proizvodnji leka „Ceftriakson“ ne odgovara materijalnom pravu. Posledica toga jeste da od strane drugostepenog suda nije ocenjeno izjašnjenje stečajnog dužnika o ispunjenju tog ugovora. Ovo tim pre, što je tužbeni zahtev opredeljen za period od početka 2013. godine, dok je tuženi tek 27.08.2013. godine izdao pogone za proizvodnju trećem licu.

Zbog iznetog proizilazi da je odluka o tužbenom zahtevu za isplatu na ime izgubljene dobiti iznosa od 78.572.224,00 dinara sa zakonskim zateznim kamatama zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, te je odlučeno po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ukinute su u odbijajućem delu nižestepene presude o ovom tužbenom zahtevu i posledično i u pogledu odluke o troškovima postupka, i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku sud će voditi računa o egzistenciji aktivnog privrednog društva i stečajne mase, kao mogućih stranaka u parnici, dok označeno privredno društvo u stečaju ne egzistira, te kao takvo ne može biti stranka u parnici, niti imati pasivnu legitimaciju.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić