O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu 3P 1729/19 od 04.12.2019. godine, u stavu I izreke obavezan je tuženi „Aerodrom Nikola Tesla“ a.d. Beograd - Surčin, da solidarno sa „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd, obavezanim po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu P.br. 6506/15 od 06.09.2018 godine u stavu jedan izreke, prvotužiocu „AA“ ... isplati na ime naknade štete iznos od 100.000,00 USD sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2014. godine do isplate. U stavu II izreke obavezan je tuženi „Aerodrom Nikola Tesla“ a.d. Beograd - Surčin, da solidarno sa „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd, obavezanim po pravnosnažnoj presudi Privrednog suda u Beogradu P.br. 6506/15 od 06.09.2018. godine u stavu dva izreke, drugotužiocu BB AG ..., isplati na ime regresa iznos od 152.865,57 USD sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.06.2014. godine do isplate. U stavu III izreke obavezan je tuženi „Aerodrom Nikola Tesla“ a.d. Beograd - Surčin, da solidarno sa „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd, obavezanim po rešenju sadržanom u stavu četiri izreke presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 1090/19 od 20.03.2019. godine, tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 2.497.050,00 dinara. U stavu IV izreke obavezan je tuženi „Aerodrom Nikola Tesla“ a.d. Beograd - Surčin, da tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.021.850,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 3Pž 1397/20 od 23.03.2022. godine odbijene su žalbe tužilaca i tuženog, kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu reviziju je izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku u delu koji se odnosi na tužbeni zahtev tužioca „AA” ... .

Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Tražili su naknadu troškova postupka po reviziji.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca „AA” ... i o troškovima postupka u odnosu na njega, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br, 72/2011... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca da se obaveže tuženi da, solidarno sa „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd, naknadi prvotužiocu štetu, i to na način i sa razloga za koje se revizijom ne ukazuje da su u suprotnosti sa aktuelnom sudskom praksom i pravnim shvatanjima iskazanim u pravnosnažnim presudama, niti u presudama Vrhovnog kasacionog suda, u pogledu kvalifikacije opasne delatnosti i domena primene objektivne odgovornosti za štetu nastalu u vezi sa obavljanjem takve delatnosti. Revident ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji koje bi bile od značaja za ujednačavanje sudske prakse. Značaj delatnosti koju obavlja tuženi ne daje karater pravnog pitanja od opšteg interesa onim pravnim pitanjima koja se postavljaju u parnicama u kojima je učesnik tuženi. Nema potrebe za novim tumačenjem prava o osnovima za odgovornost za naknadu štete. Konačno, revizijski navodi tuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već tumačenje od strane tuženog primene relevatnih normi povodom zahteva o kojem je odlučeno.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u istom delu, primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavu I izreke, nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu je podneta dana 30.10.2015. godine. Vrednost navedenog pobijanog dela predmeta spora iznosi 100.000 USD, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 91.040,07 evra.

Kako vrednost predmeta spora navedenog pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe to revizija u tom delu nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženog je odbačena, kao nedozvoljena, u stavu drugom izreke ove odluke.

Ispitujući pobijanu presudu u preostalom delu, po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene presude, dana 12.11.2012. godine u 5:02 časova vozilo za dostavu hrane i pića vazduhoplovima, u vlasništvu prvobitno drugotuženog „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd, kojim je upravljao vozač VV, je udarilo u vazduhoplov prvotužioca tako što je rukohvat platforme za utovar na vozilu keteringa (platforma u spuštenom položaju) probio oplatu vazduhoplova u dužini od 70 cm ispod servisnih vrata vazduhoplova. Let je otkazan i na lice mesta izašli su Direkcija policije MUP RS, Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS i aerodromske vlasti. Vozač keteringa je podvrgnut alko testiranju, konstatovano je 0 promila alkohola u organizmu. Šteta je procenjena na iznos od 252.865,57 USD, a prema nalazu i mišljenju komisije veštaka mašinskog fakulteta o ekonomski opravdanim troškovima u vezi sa otklanjanjem štete, prema fakturama u spisima predmeta. Drugotužilac je kao osiguravač prvotužioca isplatio prvotužiocu iznos od 152.865,51 USD, dok je preostali iznos od 100.000 USD snosio prvotužilac, jer je polisom ugovorena franšiza u fiksnom iznosu od 100.000 USD. Za predmetno ketering vozilo postoji karton tehničke ispravnosti od 09.11.2012. godine izdat od strane radionice održavanja aerodromske opreme Aerodroma. Na zahtev „Aerodrom keteringa“ d.o.o. Beograd, dana 13.11.2012. godine radionica Tesla je uradila kontrolu kočnica i verifikovala da je predmetno vozilo ispravno. „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd je ovde tuženom uputio dopis kojim ga obaveštava da je utvrđeno da je uzrok nezgode pogrešno upravljanje lift platformom od strane vozača VV, odnosno njegovo očigledno nesavesno i nemarno postupanje, a ne neispravnost kočionog sistema na koji način se ovo lice branilo od odgovornosti. Tuženi je odgovorio na dopis obaveštavajući da je uvidom u snimak nadzora platforme u vreme kada se incident dogodio ustanovljeno neslaganje činjenica u vezi incidenta, s obzirom da se na video snimku koju su pregledali zaposleni Delatnost bezbednosti aerodroma Nikola Tesla, jasno vidi da su stop svetla na vozilu bila aktivirana dok je vozilo prilazilo vazduhoplovu, u trenutku udara u vazduhoplov, kao i nakon udara u vazduhoplov, te da su tek nakon udara u vazduhoplov stop svetla deaktivirana. Iz izjave Braća Crnomarković d.o.o. o tehničkom pregledu predmetnog ketering vozila od 15.03.2013. godine utvrđeno je da kočnice na drugoj osovini uopšte ne funkcionišu (nožne), dok je iz izjave o tehničkom pregledu predmetnog ketering vozila od 16.03.2013. godine, utvrđeno da je prilikom ponovnog pregleda kočnica, izvršenog nakon popravke, ustanovljeno normalno funkcionisanje kočnica na drugoj osovini. Takođe, iz potvrde „Grankomerc“ d.o.o. od 16.03.2013. godine date „Aerodrom Keteringu“ d.o.o. Beograd, utvrđeno je da je ustanovljeno da zadnje kočnice nisu u funkciji, a što potvrđuje kontrola kočnica sa tehničkog pregleda od 15.03.2013.godine, te da su ustanovili da nedostaje ulje u posudi za kočnice zadnjih točkova, što navodi na sumnju da je neki od cilindara pustio ulje i umastio kočione obloge, a što je dovelo do nefunkcionisanja kočnica na zadnjim točkovima. Uz potvrdu je priložen radni nalog br. ...od 15.03.2013. godine iz kog se vidi da je rađeno šlepanje vozila sa Aerodroma Beograd do Batajnice i da je vršen tehnički pregled kočnica h 2 i ugradnja kočionih cilindara i ozračivanje kočionog sistema.

Tokom postupka je utvrđeno i da je tuženi osnovan kao javno preduzeće za upravljanje Aerodromom Beograd, te da je dužan da obezbedi trajno, neprekidno i nesmetano korišćenje aerodroma, radi bezbednog i nesmetanog obavljanja vazdušnog saobraćaja, da preduzme mere bezbednog boravka vazduhoplova, kao i da pruži usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromu. JP Aerodrom „Beograd", Beograd, je odlukom o osnivanju od 13.06.2005. godine osnovao privredno društvo „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd. Ugovorom o prenosu osnivačkih prava od 29.06.2005.godine, sva vlasnička prava preneta su na Republiku Srbiju. Ugovorom od 04.03.2008. godine prodato je 70% državnog kapitala metodom javne aukcije. Ugovorom o pružanju usluga koji je zaključen između tuženog (kao naručioca) i „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd (kao izvršioca) regulisano je pružanje usluga proizvodnje i prometa ketering usluga od strane izvršioca za potrebe, ili po nalogu naručioca.

Presudom Privrednog suda u Beogradu P Br. 6506/15 od 06.09.2018. godine u njenom pravnosnažnom delu i presudom Privrednog apelacionog suda 3Pž 1090/19 od 20.03.2019 godine u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, utvrđena je materijalna odgovornost prvobitno drugotuženog „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd kao vlasnika predmetnog vozila koje je prouzrokovalo štetu i s tim u vezi njegova obaveza da tužiocima naknadi štetu u dosuđenim iznosima, kao i da naknadi troškove postupka.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su, primenom odredaba čl. 189., 190., 919. i 939. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da je tužbeni zahtev osnovan, te da postoji solidarna odgovornost tuženog za štetu nastalu na vazduhoplovu koji je vlasništvo prvotužioca. Ovo sa razloga što je tuženi kao operater aerodroma bio dužan da preduzme mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu. Po shvatanju sudova tuženi je odgovoran jer je do štetnog događaja došlo u postupku opsluživanja aerodroma, a tuženi je kao operater aerodroma bio dužan da preduzima mere bezbednog opsluživanja, i s tim u vezi provere uslova za bezbedno opsluživanje prvotužioca od strane „Aerodrom ketering“ d.o.o. Stoga postoji vanugovorna odgovornost tuženog za nastalu štetu koju je pričinio njegov organ, primenom odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Sudovi ističu da je u prilog navedenom i činjenica da je tuženi overavao karton tehničke ispravnosti za ketereting vozilo kojim je pričinjena šteta, s tim što zaključuju da nije od značaja da li je naznačeno vozilo bilo ispravno ili ne i da li je u naznačeni karton unet ispravan sadržaj, već tu činjenicu treba vrednovati sa stanovišta obaveze tuženog da učestvuje u bezbednom opsluživanju vazduhoplova što aktivira njegovu odgovornost kao vid objektivne odgovornosti. U vezi sa tim zaključuju da odgovornost „Aerodrom keteringa“ d.o.o. Beograd ne isključuje i postojanje solidarne odgovornosti tuženog, iz navedenih razloga, odnosno da postoji i odgovornost tuženog nastala upotrebom opasne stvari na platformi u odnosu na koju je ovaj tuženi dužan da preduzme mere kojima se stvaraju bezbedni uslovi opsluživanja.

Tuženi je u reviziji osporio primenu materijalnog prava, navodeći da je preduzeo sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja aerodroma, te da šteta nije nastala radnjama tuženog, već radnjom lica koje je zaposleno kod „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd. Ističe da je pogrešno zaključivanje suda u vezi sa postojanjem odgovornosti tuženog iz člana 172. ZOO imajuću u vidu da je tuženi tri dana pre nezgode izvršio proveru ispravnosti kočionog sistema na vozilu kojim je pričinjena šteta, te da ne postoji odgovornost tuženog ni po osnovu člana 173. ZOO s obzirom da se ne mogu svi aspekti njegove delatnosti smatrati opasnom delatnošću, te da vazuhopolov koji nije u pokretu i u kojem nisu bili ukrcani putnici ne predstavlja opasnu stvar, pa samim tim ni obaveza tuženog u odnosu na vazduhoplov u tom momentu ne može predstavljati opasnu delatnost koju bi obavljao. Navedeno je i da je sud propustio da primeni odredbu člana 177. st.1 i 2. ZOO uz obrazloženje da je objektivna odgovornost tuženog isključena budući da je šteta nastala isključivom radnjom zaposlenog „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu osnovani. Nižestepeni sudovi su doneli pravilnu odluku kada su usvojili tužbeni zahtev drugotužioca za solidarnu odgovornost tuženog za naknadu predmetne štete, i to sa osnova objektivne odgovornosti.

Objektivna odgovornost je odgovornost koja se zasniva na uzročnosti, stvorenom riziku u vezi sa opasnom stvari ili opasnom delatnošću, nezavisno od krivice. Članom 173. Zakona o obligacionim odnosima, regulisana je pretpostavka uzročnosti kod odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, tako što je propisano da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, a članom 174. istog Zakona propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Opasna delatnost je ona delatnost koja svojom prirodom ili uslovima vršenja povećava opasnost po okolinu, pa mora biti organizovana uz primenu posebnih mera opreza, odnosno delatnost od koje preti veća, neubičajena opasanost od štete, koja se ne može uvek izbeći. Tuženi je operater aerodroma, u smislu odredaba Zakona o vazdušnom saobraćaju („Sl. glasnik RS“ br 73/10...93/12) koji je u smislu člana 117. tog zakona dužan da preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedan boravak vazduhoplova i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu. Delatnost tuženog u relevantnom segmentu upravljanja aerodromom jeste opasna delatnost, jer obuhvata i obavljanje poslova koji omogućavaju bezbednost i red na aerodromu, radi bezbednog boravka vazduhopolova i pružanja usluga zemaljskog opsluživanja aerodroma, što podrazumeva i kretanje motornih vozila, kao opasnih stvari, po aerodromu i njihov prilazak vazduhoplovima. Delatnost koju obavlja tuženi, podrazumeva upravljanje aerodromom i u uslovima da se po njemu i do vazduhoplova kreću motorna vozila, kao opasne stvari. Zato takva delatnost iziskuje povećanu pažnju u obavljanju, jer u navedenom segmentu predstavlja povećanu opasnost po korisnike, pa i u situaciji kada vazduhoplov nije u pokretu. Suprotno navodima revidenta, ne može se isključiti objektivna odgovornost tuženog okolnošću da je šteta izazvana upravljanjem i kretanjem motornog vozila kao opasne stvari, usled čijeg kretanja na aerodromu, između ostalog, upravljanje aerodromom i jeste opasna delatnost. Osim toga, odgovornost za nastanak štete može postojati na strani više lica i po različitom osnovu, pa odgovornost „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd kao imaoca opasne stvari ne isključuje i postojanje solidarne odgovornosti tuženog iz navedenih razloga. Posebno, ovaj sud ukazuje da se kod utvrđenog postojanja vanugovorne, objektivne odgovornosti na strani tuženog ispostavljaju irelevantnim tokom postupka isticani navodi kojima se ukazuje na postojanje Ugovora o pružanju usluga koji je zaključen između tuženog (kao naručioca) i „Aerodrom ketering“ d.o.o. Beograd (kao izvršioca), jer zaključivanjem takvog ugovora odgovornost tuženog nije isključena.

Sledom rečenog, kako je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je predmetna šteta nastala u vezi sa opasnom delatnošću, za koju tuženi odgovara bez obzira na krivicu, te kako nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje od odgovornosti propisani Zakonom o obligacionim odnosima, to je tuženi pravilno obavezan da solidarno sa Aerodrom ketering d.o.o. Beograd naknadi drugotužiocu predmetnu štetu.

Revident se poziva na okolnost da je tri dana pre nezgode izvršena provera ispravnosti kočionog sistema na vozilu kojim je pričinjena šteta, ali navedeno ne isključuje odgovornost tuženog, s obzirom da se kako je navedeno odgovornost od opasne delatnosti ne temelji na krivici, nego na stvorenom riziku koji potiče od same prirode delatnosti koja se vrši. Osim toga, tokom postupka je iz dopisa RS – MUP Direkcija policije – Uprava saobraćajne policije utvrđeno da tuženi nije ni bio ovlašćen da vrši proveru tehničke ispravnosti vozila.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju kao neosnovanu i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka, primenom odredbe člana 153. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, a u pogledu tužilaca jer se sastav odgovora na reviziju ne smatra troškovima potrebnim radi vođenja revizijskog postupka u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić