Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, kao zakupodavac i „Želturist“ d.o.o. Beograd, kao zakupac su bili u obligacionopravom odnosu po osnovu Ugovora o davanju u zakup poslovnog prostora i zemljišta od 27.12.2007. godine, kojim je regulisano oslobođenje „Želturist“ d.o.o. Beograd od obaveze plaćanja zakupnine za taksativno navedene nepokretnosti, pri čemu je isti preuzeo obavezu plaćanja sporednih troškova zakupa. Tužilac je prethodno plaćene komunalne troškove, troškove električne energije i telefona prefakturisao na „Želturist“ d.o.o. Beograd. Dalje, tužilac i „Želturist“ d.o.o. Beograd su bili u obligacionopravnom odnosu po osnovu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji od 26.12.2013. godine sa Aneksom broj 1 od 30.01.2014. godine, Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji od 28.02.2014. godine sa Aneksima broj 1-6 (zaključenim 28.02.2014., 05.03.2014., 09.04.2014., 30.04.2014., 15.05.2014. i 30.05.2014. godine) i Ugovora o pružanju usluge od 30.06.2014. godine, kojima je tužilac poverio „Želturist“ d.o.o. Beograd vršenje pretežno ugostiteljskih usluga u voznim sredstvima, kao i u banjama i na moru. Tužilac je na osnovu navedenih ugovora sa aneksima vršio uplate „Želturist“ d.o.o. Beograd po ispostavljenim avansnim računima. Tužilac je dopisima i urgencijama od 09.07.2014., 12.08.2014. i 29.09.2014. godine, pozivao „Želturist“ d.o.o. Beograd da dostavi dokumentaciju kojom bi opravdao uplaćene avanse, što „Želturist“ d.o.o. Beograd nije učinio. Tužilac i „Želturist“ d.o.o. Beograd su bili i u obligacionopravnom odnosu po osnovu Ugovora o kratkoročnoj pozajmici od 29.08.2014. godine, po osnovu kojeg je tužilac izvršio prenos ugovorenog iznosa zajma od 3.000.000,00 dinara na račun „Želturist“ d.o.o. Beograd. Tuženi je imao upisanih 100% udela u „Želturist“ d.o.o. Beograd - u prinudnoj likvidaciji i jedini je njegov član na dan brisanja društva iz Registra privrednih subjekata dana 10.07.2020. godine. Obaveštenjem i pozivom za sporazumno rešavanje dugovanja po napred navedenim osnovima, koje je u Državnom pravobranilaštvu primljeno 06.06.2023. godine, tužilac je obavestio tuženog, kao kontrolnog člana, o visini potraživanja: na ime izvršenih uplata avansa „Želturist“ d.o.o. po Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji sa pripadajućim aneksima, koje nisu opravdane pruženim uslugama; na ime neizmirenih troškova zakupa (komunalne usluge, električna energija, PTT usluge), po osnovu člana 4. Ugovora o davanju u zakup poslovnog prostora i zemljišta „Želturist“ d.o.o. i po osnovu uplaćene pozajmice po Ugovoru o kratkoročnoj pozajmici koju „Želturist“ d.o.o. nije vratio tužiocu, te je pozvao tuženog da predloži način isplate navedenih potraživanja. Tuženi nije osporio da „Želturist“ d.o.o. Beograd nije u celosti opravdao avansne uplate, koje su izvršene po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji i ugovora o pružanju usluga sa aneksima - izvršenim uslugama tužiocu. Takođe, „Želturist“ d.o.o. Beograd nije u celosti izmirio tužiocu sporedne troškove zakupa prostora i nije vratio uplaćena sredstva zajma, a što je utvrđeno iz nalaza i mišljenja, kao i iskaza veštaka. Prema nalazu i mišljenju veštaka, potraživanje tužioca prema „Želturist“ d.o.o. Beograd po osnovu avansnih uplata, koje nisu opravdane pruženim uslugama, iznosi 22.916.835,21 dinar; po osnovu prefakturisanih troškova električne energije, komunalnih usluga i telefona u zakupljenom prostoru iznosi 1.084.500,43 dinara i po osnovu nevraćenog zajma iznosi od 3.000.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, sa pozivom na odredbe čl. 62. i 548. stav 3. i 4. Zakona o privrednim društvima pravnosnažno usvojili tužbeni zahtev zaključivši da tuženi, kao kontrolni član brisanog privrednog društva - vlasnik 100% udela u tom društvu, odgovara neograničeno solidarno za neizvršene i dospele obaveze brisanog društva, a time i za potraživanja tužioca koja se odnose na: dug na osnovu avansnih uplata koje nisu opravdane, prefakturisane troškove električne energije za objekat koji je dat u zakup i pozajmicu koja nije vraćena. Prema stanovištu nižestepenih sudova, u pogledu potraživanja tužioca u iznosu od 22.916.835,21 dinar na ime povraćaja datog avansa po osnovu Ugovora poslovno-tehničkoj saradnji od 26.12.2013. godine sa Aneksom od 30.01.2014. godine, Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji od 28.02.2014. godine sa Aneksima 1 - 6 i Ugovora o pružanju usluge od 30.06.2014. godine koje iznose je „Želturist“ d.o.o. Beograd držao bez pravnog osnova budući da primljeni avans nije opravdao izvršenim uslugama, ima se primeniti opšti rok zastarelosti potraživanja od 10 godina iz čl. 371. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu da je po sprovedenom veštačenju najstarije utuženo potraživanje dospelo 07.09.2013. godine i da je „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd brisan iz Registra privrednih subjekata 10.07.2020. godine, to na dan brisanja navedenog društva iz registra privrednih subjekata potraživanje tužioca u navedenom iznosu nije bilo zastarelo. Isto se prema stanovištu nižestepenih sudova odnosi na naknadu u iznosu od 3.000.000,00 dinara koju tužilac potražuje po osnovu Ugovora o kratkoročnoj pozajmici od 29.08.2014. godine. Kako je rok dospeća po predmetnom Ugovoru o zajmu 31.12.2014. godine to proizilazi, prema stanovištu nižestepenih sudova, da na dan brisanja „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd predmetno potraživanje nije bilo zastarelo. U pogledu potraživanja tužioca od 1.084.500,43 dinara na ime troškova komunalnih usluga električne energije i telefona u zakupljenom prostoru nastalih po osnovu Ugovora o davanju u zakup poslovnog prostora i zemljišta od 27.12.2007. godine, a koje je tužilac platio davaocima usluga i prefakturisao „Želturist“ d.o.o. Beograd, nižestepeni sudovi su takođe primenili opšti rok zastarelosti navodeći da je zakonodavac napravio razliku između zakupnine i ostalih troškova koji terete zakup i da je članom 375. ZOO predviđen poseban rok zastarelosti samo u pogledu zakupnine. Prema shvatanju nižestepenih sudova u ovom slučaju nema mesta ni primeni člana 374. ZOO. Kako je za tužioca najstarije potraživanje po osnovu navedenih troškova dospelo 31.07.2015. godine, nakon čega je naknadu istih mogao da zahteva od „Želturist“ d.o.o., to je rok zastarelosti počeo da teče 01.08.2015. godine pa do brisanja „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd, takođe nije protekao rok zastarelosti. Kako je tužba protiv kontrolnog člana podneta 06.07.2023. godine, to su nižestepeni sudovi zaključili da potraživanje tužioca u navedenim iznosima prema tuženom, saglasno odredbi čl. 548. st. 4. Zakona o privrednim društvima nije zastarelo. Iz navedenih razloga je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev u celosti.

Tuženi je u reviziji ukazao na to da se radi o potraživanjima koja su zastarela pre brisanja „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd. Smatrao je da su pravni osnov za povraćaj avansa ugovori u privredi i da se u toj situaciji primenjuje rok zastarelosti predviđen članom 374. ZOO. Što se tiče sporednih troškova zakupa, koje je tužilac platio pa prefakturisao Želturist“ d.o.o. Beograd, tuženi je istakao da se na njih primenjuje odredba čl. 369. ZOO.

Vrhovni sud nalazi da su navodi revidenta neosnovani i da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da je tužbeni zahtev osnovan u celosti.

Naime, Zakon o privrednim društvima u članu 548. stav 3. kao izuzetak od pravila da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine, predviđa odgovornost kontrolnog člana/akcionara društva tako što propisuje da kontrolni član, odnosno kontrolni akcionar, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Prema stavu 4. istog člana, potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 3. zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Pojam kontrolnog člana/akcionara društva, Zakon o privrednim društvima reguliše u odredbi člana 62. koja određuje ko su povezana lica. Prema stavu 6. navedenog člana, smatra se da je određeno lice kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva.

U konkretnom slučaju, tuženi sa udelom od 100% ima status kontrolnog člana društva „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd, koje je brisano iz registra APR dana 10.07.2020. godine. Odgovornost tuženog je direktna i zasnovana je na samom zakonu odnosno radi se o zakonom uspostavljenoj neograničenoj i solidarnoj odgovornosti za obaveze društva.

Što se tiče istaknutog prigovora zastarelosti, Vrhovni sud ukazuje na to da su za ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti relevantna oba roka na koja nižestepeni sudovi ukazuju, kako iz ugovornog odnosa brisanog društva sa tužiocem, tako i rok predviđen Zakonom o privrednim društvima u čl. 548. stav 4. Za potraživanje iznosa od 22.916.835.21 dinara na ime povraćaja datog avansa po osnovu gore navedenih ugovora o poslovno - tehničkoj saradnji sa aneksima i ugovora o pružanju usluge, nije propisan poseban rok zastarelosti, već se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, budući da „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd nije opravdao plaćeni avans izvršenim uslugama, što znači da ga je zadržao bez osnova. Navedeni rok se primenjuje i u pogledu potraživanja iznosa od 3.000.000,00 dinara, po osnovu Ugovora o kratkoročnoj pozajmici od 29.08.2014. godine, jer se ugovorom o zajmu ne vrši promet robe i usluga, već predaja u svojinu novca ili stvari uz obavezu zajmoprimca da po isteku ugovorenog roka zajmodavcu vrati istu količinu novca ili stvari iste vrste i kvaliteta pa nema mesta primeni roka zastarelosti iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima. U pogledu potraživanja tužioca od 1.084.500,43 dinara, na ime troškova komunalnih usluga, električne energije i telefona u zakupljenom prostoru, nastalih po osnovu Ugovora o davanju u zakup poslovnog prostora i zemljišta od 27.12.2007. godine, koje je tužilac platio davaocima usluga i prefakturisao „Želturist“ d.o.o. Beograd, na isto se takođe primenjuje opšti rok zastarelosti, propisan čl. 371. ZOO. Navedeno iz razloga što je Zakonom o obligacionim odnosima u delu koji se odnosi na ugovore o zakupu napravljena razlika između zakupnine i drugih troškova koji nastaju upotrebom stvari. Dakle, kako je zakonodavac napravio razliku između zakupnine i ostalih troškova koji terete zakup, te kako je članom 375. ZOO predviđen poseban rok zastarelosti samo u pogledu zakupnine, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se na navedene troškove ima primeniti opšti rok zastarelosti od 10 godina. Nema mesta ni primeni roka iz člana 374. ZOO jer se ne radi o potraživanju davaoca prema korisniku usluge, već o naknadi troškova koje je zakupodavac snosio davaocu usluge i prefakturisao zakupcu. Radi se o ušteđenom izadtku za koliko se uvećala imovina prethodnika tuženog. Stoga, nema mesta primeni ni čl. 369. ZOO na koji član je revident ukazao. Dalje, odgovornost kontrolnog člana se po zakonu uspostavlja na dan brisanja i na njega po zakonu prelazi obaveza brisanog društva, onakva kakva je bila na taj dan. Danom brisanja, prema odredbi člana 548. stav 4. ZPD, počinje teći rok zastarelosti od tri godine prema kontrolnom članu. Sledilo bi da zastarelost neće nastupiti ako u vreme brisanja nije bilo zastarelo potraživanje prema brisanom društvu i ako je tužba prema kontrolnom članu podneta pre isteka roka od tri godine od dana brisanja.

Imajući u vidu da je saglasno sprovedenom veštačenju, najstarije utuženo potraživanje na ime povraćaja datog avansa po osnovu gore navedenih ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa aneksima i ugovora o pružanju usluge, dospelo 07.09.2013. godine, da je rok zastarelosti počeo da se računa u smislu člana 361. istog zakona počev od 08.09.2013. godine, te da je „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd brisan iz registra privrednih subjekata 10.07.2020. godine, to na dan brisanja navedenog društva iz registra privrednih subjekata potraživanje tužioca u navedenom iznosu nije bilo zastarelo. Kako je ugovoreni rok dospeća po ugovoru o zajmu bio 31.12.2014. godine, to na dan brisanja navedenog privrednog društva predmetno potraživanje takođe nije bilo zastarelo. Kako je saglasno sprovedenom veštačenju, za tužioca najstarije potraživanje po osnovu plaćenih sporednih troškova povodom zaključenog ugovora o zakupu dospelo 31.07.2015. godine, nakon čega je naknadu istih tužilac mogao da zahteva od „Želturist“ d.o.o. Beograd, to je rok zastarelosti u smislu člana 361. stav 1. ZOO počeo da teče 01.08.2015. godine, te do dana brisanja „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji, Beograd nije protekao rok zastarelosti ovog pa, sledstveno tome, ni ostalih pojedinačnih potraživanja po ovom osnovu. Od dana brisanja, zastarelost faktički ne teče prema brisanom društvu, zato što nema dužnika obaveze, ali počinje teći novi rok zastarelosti, propisan posebnim zakonom (Zakonom o privrednim društvima) prema licu na koga je obaveza prešla po odredbama istog zakona, tj. prema kontrolnom članu. Nakon uspostavljanja odgovornosti kontrolnog člana nema uslova za uračunavanje vremena prethodnika po članu 363. ZOO tako što bi vreme potrebno za zastarelost prema izvornom dužniku delimično teklo do brisanja, a delimično nakon toga prema kontrolnom članu. Zato zastarelost ne može nastupiti za vreme kraće od tri godine od dana brisanja. Navedeni rok nije protekao, budući da je privredno društvo „Želturist“ d.o.o. - u prinudnoj likvidaciji Beograd iz Agencije za privredne registre brisano 10.07.2020. godine, a tužba je podneta 06.07.2023. godine.

Prema tome, kako nisu osnovani razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković