Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 148/2015
19.11.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca S.Ć. iz B., koju zastupa punomoćnik V.G., advokat iz B., protiv tuženog B.M. I. DOO u stečaju, B., koga zastupa punomoćnik J.R., advokat iz B., radi utvrđenja i izlučenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4932/14 od 05.02.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4932/14 od 05.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P. br. 9271/2013 od 15.05.2014. godine, u stavu 1. izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik dvoiposobnog stana, bliže označenog u izreci, u stambeno-poslovnom objektu u izgradnji, što je tuženi dužan priznati i trpeti. U stavu 2. izreke, odlučeno je da se izlučuje nepokretnost iz stava 1. izreke iz stečajne mase. U stavu 3. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 367.100,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 4932/14 od 05.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), a u vezi sa članom 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ova bitna povreda postupka u smislu odredbe člana 407. ZPP, nije revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, tuženi kao prodavac i tužilac kao kupac, zaključili su Ugovor o kupovini i prodaji nepokretnosti, koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 27.05.2010. godine. Predmet ugovora je nepokretnost – stan, broj … na … spratu zgrade, lamela …, po strukturi dvoiposoban, projektovane površine 59,77 m2 na lokaciji M., u stambeno-poslovnom objektu u izgradnji u Ul. ... …. Članom 3. Ugovora prodavac i kupac su saglasno utvrdili za ugovorenu nepokretnost fiksnu cenu sa PDV u iznosu od 77.701,00 evra. Tužilac je u celosti izmirio svoju obavezu isplate kupoprodajne cene i to na ruke statutarnom zapisniku tuženog V.P., a o čemu je ista izdala potvrde overene pečatom tuženog da je tužilac izmirio obavezu isplate kupoprodajne cene.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe člana 20. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, te člana 50. i 80. Zakona o stečaju, usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tužilac vlasnik predmetnog stana.

Za svoj pravni stav nižestepeni sudovi su dali valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Neosnovani su navodi revizije da tužilac nije mogao da stekne pravo svojine na predmetnom stanu, budući da pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. Prema odredbi člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa pravo svojine na nepokretnosti na osnovu pravnog posla stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Kako je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu u celosti (za šta poseduje i potvrdu) i stan mu je od strane prodavca predat u posed, to je tužilac u konkretnom slučaju, na navedeni način postao vanknjižni vlasnik predmetne nepokretnosti.

Neosnovani sud navodi revizije da predmetni stan, koji je predmet zahteva za izlučenje, nikada nije izgrađen, te da je u pitanju prodaja buduće stvari.

Ovo sa razloga, što je bez obzira što je poslovno-stambeni objekat u izgradnji, tuženi tužiocu stan predao u državinu.

Sa izloženog, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.