Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1513/2023
05.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Mirjane Andrijašević, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Konvoj trans“ d.o.o. Kragujevac, čiji je punomoćnik Dejana Ukropina, advokat u ..., protiv tužene „ProCredit Bank“ a.d. Beograd, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1507/22 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1507/22 od 22.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1507/22 od 22.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 1507/22 od 22.03.2023. godine, u stavu I izreke potvrđena je presuda Privrednog suda u Beogradu 15P 8543/21 od 17.11.2021. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava odredba člana 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2020. godine, zaključenog između tužioca i tužene i zahtev za isplatu 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2020. godine do isplate, te kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U stavu II izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U situaciji u kojoj je tužena postupila na opisani način i prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioca kao korisnika kredita adekvatno upoznala sa vrstom i visinom novčane obaveze koju je dužan da snosi, nema njene nesavesnosti te time ni ništavosti imovinskog prava ugovorenog u sopstvenu korist. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.