U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Grujić, advokat u ..., protiv tuženog BB DOO ... i VV DOO ..., čiji je punomoćnik Željko Tomić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1 Pž 328/20 od 11.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana u delu kojim se pobija presuda Privrednog apelacionog suda 1 Pž 328/20 od 11.02.2021. godine kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Novom Sadu 9 P 135/2017 od 21.10.2019. godine u odbijajućem delu u odnosu na tuženog VV DOO ... za utvrđenje da su ništavi i bez pravnog dejstva Ugovor o zakupu zaključen dana 15.11.2012. godine, broj overe Ov .../... Osnovni sud u Novom Sadu i Ugovor o kupoprodaji od 10.05.2013. godine broj overe Ov .../... Osnovni sud u Novom Sadu, dok se

revizija DELIMIČNO USVAJA, UKIDAJU presuda Privrednog apelacionog suda 1 Pž 328/20 od 11.02.2021. godine i presuda Privrednog suda u Novom Sadu 9 P 135/2017 od 21.10.2019. godine u odbijajućem delu za utvrđenje da je ništav i bez pravnog dejstva Ugovor o kupoprodaji od 05.09.2016. godine zaključen između tuženih i overen pred javnim beležnikom Milicom Dragutinović u ..., br. OPU 1451/2016 i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, i u tom delu se predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Novom Sadu je doneo presudu 9P 135/2017 dana 21.10.2019. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da su ništavi i bez pravnog dejstva Ugovor o zakupu zaključen dana 15.11.2012. godine između tuženih, broj overe Ov .../... Osnovni sud u Novom Sadu, Ugovor o kupoprodaji od 10.05.2013. godine zaključen između tuženih (omaškom napisano: ''tužioca prvog i drugog reda''), Ov3 5736/2013 Osnovni sud u Novom Sadu i Ugovor o kupoprodaji od 05.09.2016. godine, zaključen između tuženih, overen pred javnim beležnikom Milicom Dragutinović u ... br. OPU 1451/2016, i obavezao je tužioca da drugotuženom naknadi troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 1Pž 328/20 dana 11.02.2021. godine, kojom je kao neosnovanu odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda u Novom Sadu 9 P 135/2017 od 21.10.2019. godine.

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu 9P 2814/21 od 29.11.2021. godine je utvrđen prekid postupka u odnosu na prvotuženog, kao brisanog pravnog lica.

Protiv drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio tužilac, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020) i utvrdio da je revizija delimično osnovana, a delimično neosnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom na koje u reviziji ukazuje tužilac. Revident ističe da je ono što se navodi o toku postupka i dokazima izvedenim u postupku u suprotnosti sa sadržinom dokaza, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 12. ZPP, koja nije zakonom predviđen osnov za reviziju po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Isto se odnosi i na ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. tačka 1., u vezi člana 228.-231. ZPP, odnosno u vezi primene pravila o dokazivanju, jer drugostepeni sud nije izvodio dokaze, već je prihvatio za pravilno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda. Takođe, nema osnova za isticanje u reviziji bitne povrede odredaba parničnog postupka koja bi se sastojala u propuštanju suda da odluči na osnovu priznanja tužbenog zahteva od strane prvotuženog, jer se ne radi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka učinjenoj pred drugostepenim sudom. Svakako, stoje razlozi prvostepene presude da se priznanjem tužbenog zahteva od strane jednog nužnog i jedinstvenog suparničara ne stiču uslovi za usvajanje tužbenog zahteva u situaciji kada drugi nužni jedinstveni suparničar osporava tužbeni zahtev. Stoga nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 210. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na osnovu kog su donete nižestepene presude, dana 15.11.2012. godine direktor prvotuženog je dao pisanu izjavu kojom dozvoljava da se uknjiži hipoteka na nepokretnostima u vlasništvu prvotuženog, uknjiženim u osnovnom listu nepokretnosti privremeni broj ... KO ..., parc.br. ..., radi obezbeđenja potraživanja drugotuženog u iznosu od 100.000 evra, sa pripadajućom kamatom. Drugotuženi kao zajmodavac, odnosno zakupac sa jedne strane i prvotuženi kao zajmoprimac, odnosno zakupodavac sa druge strane zaključili su 15.11.2012. godine ugovor o zajmu i zakupu, prema kojem drugotuženi daje na zajam prvotuženom iznos od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a zajmoprimac prima na zajam ovaj novčani iznos. Prvotuženi se obavezao da zajam vrati u roku od 5 godina u 10 jednakih rata, počev od 01.06.2013. godine, zaključno sa 01.12.2017. godine i da plati kamatu na pozajmljeni novac u visini od 9% godišnje. Prvotuženi se obavezao da pre prijema novca obezbedi hipoteku radi obezbeđenja potraživanja drugotuženog po ugovoru o zajmu. Istim ugovorom je predviđeno da prvotuženi kao zakupodavac daje u zakup drugotuženom kao zakupcu deo svoje nepokretnosti uknjižene u osnovnom listu nepokretnosti privremeni broj ... KO ..., parc.br. ..., a zakupac, drugotuženi uzima u zakup isti deo nepokretnosti. Ugovor se zaključuje na period od 5 godina, a po proteku petogodišnjeg roka zakupac ima pravo da odluči da li će ugovor produžiti za još 5 godina, te će se na osnovu jednostrane pisane izjave zakupca koju dostavi zakupodavcu ugovor produžiti na period od 10 godina. U prvih 5 godina trajanja zakupa zakupac nije dužan da plaća zakupninu, odnosno zakup je bez naknade, a tokom drugih 5 godina zakupnina je određena na 1.000 evra godišnje. Ugovoreno je pravo preče kupovine zakupljene nepokretnosti u korist drugotuženog. Dana 15.11.2012. godine je drugotuženi uplatio na račun prvotuženog 11.256.310,00 dinara, po osnovu pozajmice po navedenom ugovoru.

Ugovorom o kupoprodaji od 10.05.2013. godine prvotuženi je prodao drugotuženom svoje nepokretnosti uknjižene u osnovnom listu nepokretnosti br. ... KO ..., parc.br. .../..., za kupoprodajnu cenu od 60.000 evra. Jednu polovinu kupoprodajne cene prvotuženi isplaćuje na dan potpisivanja ugovora, a drugu polovinu će platiti tako što će umesto prvotuženog isplatiti za izgradnju trafostanice na parceli br. .../... i priključka na tu trafostanicu objekata sa parcele br. .../... sa kontrolnim brojilom za te objekte. Ostatak do pune cene će isplatiti prvotuženom. Ugovorom je dozvoljena uknjižba kupca kao vlasnika nepokretnosti neposredno na osnovu ugovora.

Dana 05.09.2016. godine je zaključen ugovor o kupoprodaji kojim se konstatuje da su ugovorne strane poverilac i dužnik na osnovu ugovora o zajmu i zakupu od 15.11.2012. godine, po osnovu kog je na predmetnoj nepokretnosti upisano založno pravo po osnovu kog je prvotuženi dužnik i prodavac, a drugotuženi je poverilac i kupac. Nepokretnost koja je predmet kupoprodaje, na kojoj postoji upisana hipoteka radi obezbeđenja hipotekarnog poverioca za iznos od 100.000 evra sa pripadajućom kamatom od 15.11.2012. godine, jeste parcela br. .../... sa objektima, sve bliže određeno u ugovoru. Ugovorena je kupoprodajna cena od 185.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, od kojeg iznosa deo od 128.000 evra je iznos duga prodavca prema kupcu koje se potražuje po osnovu ugovora od 15.11.2012. godine o zajmu i zakupu, a ostatak do punog iznosa kupoprodajne cene plaća se u dva dela, na dan overe ugovora i do 28.02.2017. godine. Taj ugovor je overen pred javnim beležnikom Milicom Dragutinović u ... pod Op 1451-2016 od 05.09.2016. godine. Tužilac je jedan od osnivača prvotuženog privrednog društva i zastupao je prvotuženog bez ograničenja. Organi društva su bili skupština, upravni odbor i direktor društva. Zaključenje navedenih ugovora od strane prvotuženog nije odobreno od strane skupštine društva.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev polazeći od primene odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 470. Zakona o privrednim društvima, na kojoj i tužilac zasniva tužbu.

Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da predmetni ugovori nisu ništavi zbog okolnosti da nisu odobreni od strane skupštine prvotuženog. Tako zaključeni pravni poslovi nisu ništavi, već rušljivi. Sa tog razloga nema osnova za njihovu ništavost, što se traži tužbenim zahtevom. Predmeti Ugovora o zakupu zaključenog dana 15.11.2012. godine, broj overe Ov .../... Osnovni sud u Novom Sadu i Ugovora o kupoprodaji od 10.05.2013. godine broj overe Ov .../... Osnovni sud u Novom Sadu su dopušteni, a sadržina ugovora ne upućuje na protivpravnost iz odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nedokazanost isplate cene od strane drugotuženog takođe nije razlog ništavosti ugovora od 05.09.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud deli ocenu nižestepenih sudova da se prema konkretnim okolnostima ne stiču osnovi za ništavost predmetnih ugovora zbog okolnosti da skupština prvotuženog kao ugovorne strane nije dala saglasnost za zaključenje ugovora, jer odredbe člana 470. člana 472. Zakona o privrednim društvima za posledicu ne predviđaju ništavost, već rušljivost. Odredbama člana 472. Zakona o privrednim društvima propisane su posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti, tako da ako nije pribavljeno odobrenje skupštine u skladu sa članom 470. i 471. tog zakona, ovlašćeno lice može podneti tužbu za poništaj pravnog posla raspolaganja imovinom velike vrednosti.

Stoga je tužbeni zahtev koji je usmeren na ništavost ugovora sa ovog razloga, a ne na njegov poništaj - neosnovan.

Prema utvrđenim činjenicama nema razloga za ništavost ugovora koji su tuženi zaključili o zajmu i zakupu 15.11.2012. godine, niti Ugovora o kupoprodaji od 10.05.2013. godine. Pri tom, po tužbi za utvrđenje ništavosti sud po službenoj dužnosti pazi na razloge ništavosti ugovora, kako je to propisano odredbama člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, za sada nisu raspravljene sve bitne činjenice od značaja za valjanost, odnosno ništavost ugovora koga su tuženi zaključili 05.09.2016. godine, o prodaji nepokretnosti u svojini prvotuženog na kojoj je postojala konstituisana hipoteka radi obezbeđenja potraživanja drugotuženog prema prvotuženom i u vreme zaključenja tog ugovora. Prema do sada utvrđenim činjenicama proizlazi da je zaključen ugovor o prodaji hipotekovane nepokretnosti kojim se potraživanje, inače obezbeđeno hipotekom, uračunava u otplatu kupoprodajne cene. Nije raspravljeno da li je tako zaključen ugovor ispunio uslove za naknadni ugovor u smislu odredbe člana 27. Zakona o hipoteci, pre svega da li je ugovoren prenos svojine na nepokretnosti koja je predmet hipoteke na poverioca umesto ispunjenja do tada dospelog duga. Ukoliko dug nije bio dospeo, takav ugovor bio bi suprotan uslovima za zaključenje naknadnog ugovora iz odredbe člana 27. Zakona o hipoteci, i kao takav ništav. Kako nisu raspravljene te činjenice, o odnosu između dospelog hipotekom obezbeđenog duga prvotuženog prema drugotuženom i ugovorene prodaje hipotekovane nepokretnosti, proizlazi da nisu raspravljene okolnosti od značaja za zaključak da li je tako zaključen ugovor valjan ili ništav po navedenoj odredbi Zakona o hipoteci. Zbog toga je i prvostepena i drugostepena presuda ukinuta u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti tog ugovora, zaključenog 05.09.2016. godine između tuženih i overenog pred javnim beležnikom Milicom Dragutinović u ... br. Op br. .../... i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon što raspravi bitne činjenice o tome da li je dospeo nenamiren dug obezbeđen hipotekom na nepokretnosti koja je predmet prodaje u vreme zaključenja ugovora o prodaji iste nepokretnosti, prvostepeni sud će zaključiti da li je i sa ovog aspekta predmetni ugovor pravno valjan, ili je ništav, o kojim okolnostima je sud dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. U ponovljenom postupku sudovi će odlučiti o troškovima celog postupka.

Odluka je doneta po odredbama člana 414, člana 416. stav 2. i člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić