U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Agroindustrijska komercijalna banka AIK BANKA AD Beograd, čiji je punomoćnik Katarina Milosavljević advokat u ..., protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE, MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi duga i naknade štete, vrednost predmeta spora 353.236.532,70 dinara, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 6809/22 od 30.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužene izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 6809/22 od 30.03.2023. godine u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu 12P 6119/20 od 18.05.2022. godine u I stavu izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati solidarno sa Preduzećem za puteve Beograd AD Beograd – u restrukturiranju, koji je obavezan pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu 33P 239/2012 od 15.05.2013. godine, iznosa od 49.116.416,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 9.450.861,71 dinara počev od 09.11.2011. godine, na iznos od 15.002.187,94 dinara počev od 09.11.2011. godine, na iznos od 7.299.663,12 dinara počev od 28.12.2011. godine, na iznos od 7.277.861,95 dinara počev od 15.03.2012. godine, na iznos od 6.332.363,17 dinara počev od 31.03.2012. godine i na iznos od 3.753.478,75 dinara počev od 09.06.2012. godine, pa sve do isplate,

USVAJA SE revizija tužene, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 3Pž 6809/22 od 30.03.2023. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu 12P 6119/20 od 18.05.2022. godine u preostalom delu i predmet se u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu 12P 6119/20 od 18.05.2022. godine u I stavu izreke obavezana je tužena Republika Srbija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Beograd da tužiocu Agroindustrijsko komercijalna banka AIK Banka AD Beograd na ime duga isplati iznos od 49.116.416,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 9.450.861,71 dinara počev od 09.11.2011. godine, na iznos od 15.002.187,94 dinara počev od 09.11.2011. godine, na iznos od 7.299.663,12 dinara počev od 28.12.2011. godine, na iznos od 7.277.861,95 dinara počev od 15.03.2012. godine, na iznos od 6.332.363,17 dinara počev od 31.03.2012. godine i na iznos od 3.753.478,75 dinara počev od 09.06.2012. godine, pa sve do isplate; u II stavu izreke obavezana je tužena da tužiocu na `ime naknade štete isplati iznos od 11.209.762,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.156.955,39 dinara počev od 26.11.2010. godine, na iznos od 3.423.925,90 dinara počev od 17.12.2010. godine, na iznos od 1.665.990,70 dinara počev od 16.03.2011. godine, na iznos od 1.661.015,06 dinara počev od 08.04.2011. godine, na iznos od 1.445.225,35 dinara počev od 21.04.2011. godine i na iznos od 856.650,59 dinara počev od 12.07.2011. godine do isplate; u III stavu izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 271.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 6Pž 6809/22 od 30.03.2023. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu 12P 6119/20 od 18.05.2022. godine u I i u II stavu izreke, dok je delimično preinačio istu presudu u stavu III stavu izreke tako što je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 320.036,32 dinara i obavezao je tuženu da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznos udo 18.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br 72/2011…10/2023 – dr. zakon) i zaključio da je revizija tužene delimično osnovana.

Revizija nije osnovana u delu kojim se pobija pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu kojom je potvrđena prvostepena presuda u I stavu izreke u delu kojim je tužena obavezana na isplatu dosuđenog iznosa na ime duga sa zakonskim zateznim kamatama, ali na isplatu solidarno sa Preduzećem za puteve Beograd AD Beograd – u restrukturiranju.

U tom delu je presuda doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, PZP „Beograd“ AD Beograd, „Putevi Užice“ AD Užice i GP „Planum“ AD Beograd, formirali su grupu ponuđača, odnosno izvođača Sporazumom grupe ponuđača od 22.06.2010. godine i Sporazumom grupe izvođača radova od 12.07.2010. godine, kojim su regulisali međusobne odnose u vezi sa dobijanjem posla i realizacijom Ugovora o građenju – izvođenju radova na izgradnji auto puta E-763 Beograd – Južni Jadran, deonica Ub – Lajkovac, km 40-645,28 do km 53- 139,91, br. 401-00-327/2010 od 02.07.2010. godine. Sporazumima je predviđeno da PZP „Beograd“ AD Beograd ima svojstvo ovlašćenog predstavnika grupe izvođača i po tom osnovu pravo na naknadu u iznosu od 5% od ukupne vrednosti izvedenih radova, koju će ostala dva člana grupe isplaćivati u skladu sa ugovorenom srazmerom. PZP „Beograd“ AD Beograd je postupajući kao ovlašćeni član grupe sa ovde tuženom kao naručiocem i „Koridor 10“ DOO Beograd, kao korisnikom, zaključio Ugovor o građenju – izvođenju radova na izgradnji auto puta E763 Beograd-Južni Jadran, deonica Ub – Lajkovac km 40-645,28 do km 53-139,91, br. 401-00-327/2010 od 02.07.2010. godine, na osnovu kog su članovi grupe preuzeli obavezu da izvedu građevinske radove na deonici auto-puta, a tužena da im po ispostavljenim privremenim situacijama i okončanoj situaciji isplati naknadu za izvedene radove, na račune koje opredeli PZP Beograd. Članovi grupe su zaključenjem tri aneksa Sporazuma grupe izvođača o izvođenju radova iznova uredili svoje međusobne odnose, a Aneksom br 3. od 17.03.2011. godine je PZP „Beograd“ AD Beograd izgubio svojstvo ovlašćenog člana grupe izvođača, što je postalo „Putevi Užice“ AD Užice. Tužilac je odobrio kredit PZP „Beograd“ AD Beograd Ugovorom o kreditu dana 09.07.2010. godine u iznosu od 432.630.800,00 dinara, kojim se korisnik kredita obavezao da kao obezbeđenje obaveze iz kredita uspostavi založno pravo na budućem novčanom potraživanju u iznosu od 432.630.800,00 dinara. Radi obezbeđenja novčanog potraživanja su tužilac kao založni poverilac i PZP „Beograd“ AD Beograd, kao založni dužnik, zaključili Ugovor o zalozi br. 5134 od 09.07.2010. godine, kojim su definisali da za obezbeđenje potraživanja iz Ugovora o kreditu zalogodavac zalaže u korist poverioca svoje pravo potraživanja koje potiče iz Ugovora o građenju od 02.07.2010. godine zaključenog između tužene kao naručioca posla i grupe ponuđača, od 02.07.2010. godine i Sporazuma o formiranju grupe ponuđača od 22.06.2010. godine i posebne saglasnosti od 09.07.2010. godine, date od strane „Putevi Užice“ AD Užice i GP „Planum“ AD Beograd, koje potraživanje nastaje po ispostavljenim privremenim mesečnim situacijama i okončanoj situaciji od strane PZP „Beograd“ AD. „Putevi Užice“ AD Užice i GP „Planum“ AD Beograd su dali pristanak PZP „Beograd“ AD Beograd da kao ovlašćen član grupe ponuđača svoje potraživanje u vrednosti koju čini naknada u iznosu od 5% od ukupne vrednosti izvedenih radova po članu 3. Sporazuma o formiranju grupe ponuđača zaključenog 22.06.2010. godine u iznosu od 432.630.859,34 dinara založi kod tužioca kao obezbeđenje po Ugovoru o kreditu od 09.07.2010. godine. Na osnovu Ugovora o zalozi u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima Agencije za privredne registre je rešenjem Zl 12610/2010 od 04.08.2010. godine upisana zaloga tužioca u iznosu obezbeđenog potraživanja od 432.630.800,00 dinara na potraživanju društva „Beograd“ AD Beograd, koje potiče iz Ugovora o građenju – izvođenju radova na izgradnji auto puta E- 763 Beograd-Južni Jadran, deonica Ub – Lajkovac km 40-645,28 do km 53-139,91, br. 401-00-327/2010-01 od 02.07.2010. godine. Tužilac je 24.08.2010. godine obavestio tuženu o postojanju njegovog založnog prava upisanog rešenjem Agencije za privredne registre na potraživanju „Beograd“ AD Beograd prema tuženoj iz Ugovora o izvođenju radova od 02.07.2010. godine. Po Ugovoru o građenju, tuženoj su ispostavljene 22 privremene situacije na ukupan iznos od 3.599.891.802,37 dinara, od čega PZP „Beograd“ na iznos od 67.029.088,51 dinar, u periodu od 04.11.2010. godine do 09.06.2011.godine. Tužena je na osnovu jedinstvenih privremenih situacija plaćala direktno na račune svakog izvođača pojedinačno, prema utvrđenim instrukcijama, a izvođači nisu fakturisali naknadu za liderstvo, već samo za izvedene radove. Ukupno je po privremenim situacijama tužena platila do 12.07.2011. godine iznos od 11.209.762,99 dinara i avansno 6.702.908,84 dinara. Ukupan nenaplaćeni dug tužene iznosi 49.116.416,68 dinara. Iznos od 432.630.859,34 dinara predstavlja 5% od ukupne vrednosti ugovorenih radova od 8.652.617.186,86 dinara.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica sudovi su zaključili da je predmet Ugovora o zalozi od 09.07.2010. godine potraživanje koje potiče iz Ugovora o građenju – izvođenju radova od 02.07.2010. godine i Sporazuma o formiranju grupe ponuđača zaključenog dana 22.06.2010. godine i posebne saglasnosti date 09.07.2010. godine u iznosu do 432.630.859,34 dinara što predstavlja 5% od ukupne vrednosti ugovorenih radova, a zasniva se na privremenim mesečnim situacijama i okončanoj situaciji koje će po navedenom Ugovoru ispostavljati - fakturisati PZP „Beograd“ AD Beograd kao ovlašćeni član grupe ponuđača, dakle da se radi o konstituisanju založnog prava na budućem potraživanju koje će biti konačno opredeljeno ispostavljanjem privremenih mesečnih situacija i ispostavljanjem okončane situacije, po kojima je tužena dužnik obaveze plaćanja, a ne na potraživanju na ime naknade za liderstvo.

Revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja o tome šta je bilo predmet zaloge. Ističe da je PZP Beograd založio potraživanje koje je stekao na osnovu Ugovora o građenju i Sporazuma grupe izvođača, a koje je kao Ovlašćeni član grupe izvođača mogao da fakturiše, što je 5% od ukupne vrednosti izvedenih radova na ime naknade „leader fee“, koja se isplaćuje prema ispostavljenim situacijama, za šta je shodno Ugovoru o građenju PZP Beograd fakturisanje i naplatu naknade vršio od ostalih izvođača, i što tužena nije imala obavezu da plaća. Poziva se i na navode samog tužioca tokom postupka.

Međutim, prema odredbama člana 407. ZPP, revizija se u ovoj parnici ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga ne mogu biti predmet preispitivanja po reviziji pravilnost utvrđenih činjenica o sadržini Ugovora o zalozi i predmetu zaloge. Konačno, od značaja za obavezu tuženog jeste sadržina upisane zaloge.

Prema odredbi člana 10. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“ br 57/2003…64/2025) koji je bio na snazi u vreme zasnivanja zaloge, predmet založnog prava može biti pravo potraživanja zalogodavca, a založno pravo na potraživanju stiče se na osnovu ugovora o zalozi potraživanja upisom u Registar zaloge. Dakle, od značaja za postojanje obaveze tužene kao dužnika založenog potraživanja jeste sadržina upisa u Registar zaloge.

Kako je utvrđeno u postupku, na osnovu Ugovora o zalozi u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima Agencije za privredne registre je rešenjem Zl 12610/2010 od 04.08.2010. godine upisana zaloga tužioca u iznosu obezbeđenog potraživanja od 432.630.800,00 dinara na potraživanju društva „Beograd“ AD Beograd, koje potiče iz Ugovora o građenju – izvođenju radova na izgradnji auto puta E- 763 Beograd-Južni Jadran, deonica Ub – Lajkovac km 40-645,28 do km 53-139,91, br. 401-00-327/2010-01 od 02.07.2010. godine i time je određen predmet zaloge i osnov obaveze tužene kao dužnika založenog potraživanja. Utvrđeno je da je tužilac obavestio tuženu o postojanju njegovog založnog prava, 24.08.2010. godine i da je preostala, neizmirena obaveza tužene po založenom potraživanju 49.116.416,68 dinara. Prema odredbi člana 11. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, od dana dostavljanja obaveštenja o postojanju založnog prava, dužnik založenog potraživanja može ispuniti dug samo založnom poveriocu, a ne i zalogodavcu, osim ako je založni poverilac dao drukčija uputstva.

Prema tome, neosnovani su navodi tužene kojima u reviziji oporava pravilnost odluke u stavu I izreke, kojom je obavezana tužena da tužiocu plati iznos od 49.116.416,68 dinara sa zakonskim zateznim kamatama, ali solidarno sa glavnim dužnikom, Preduzećem za puteve Beograd AD Beograd – u restrukturiranju. Sam prvostepeni sud je naveo u prvostepenoj presudi da obaveza tužene nije samostalna, već solidarna sa obavezom prvobitno tuženog Preduzeća za puteve Beograd – u restrukturiranju, u odnosu na kog je postupak pravnosnažno okončan presudom Privrednog suda u Beogradu 33P 239/2012 od 15.05.2013. godine, koja je u tom delu potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda 6Pž 7789/13 od 14.05.2015. godine i odbijena u tom delu revizija tuženog Preduzeće za puteve „Beograd“ ad Beograd – u restrukturiranju, a sada sa Stečajnom masom Predueća za puteve Beograd – u stečaju.

Zbog toga je u navedenom delu odbijena revizija tužene, kao neosnovana, po odredbi člana 414. ZPP.

U preostalom delu, kojim je tužena obavezana preko solidarne obaveze na isplatu iznosa od 49.116.416,68 dinara sa zakonskim zateznim kamatama, i u delu kojim je odlučeno o obavezi tužene da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 11.209.762,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.156.955,39 dinara počev od 26.11.2010. godine, na iznos od 3.423.925,90 dinara počev od 17.12.2010. godine, na iznos od 1.665.990,70 dinara počev od 16.03.2011. godine, na iznos od 1.661.015,06 dinara počev od 08.04.2011. godine, na iznos od 1.445.225,35 dinara počev od 21.04.2011. godine i na iznos od 856.650,59 dinara počev od 12.07.2011. godine do isplate, revizija je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tuženu obavestio o založnom pravu 24.08.2010. godine. Tužena je plaćala Preduzeću za puteve „Beograd“ kao svom poveriocu, a ne tužiocu, i to po ispostavljenim privremenim situacijama u periodu od 04.11.2010. godine do 09.06.2011. godine ukupno 11.209.762,99 dinara. Revident ponavlja istaknuti prgovor zastarelosti, jer smatra da je tužilac promenio istovetnost tužbenog zahteva 26.11.2021. godine, po proteku roka za zastarelost. Prigovor zastarelosti ne stoji, jer je prema stanju u spisima predmeta tužilac u podnesku od 13.02.2013. godine kojim je precizirao tužbeni zahtev istakao navode da tužena Republika Srbija propustila da postupi po članu 11. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima da od privremenih situacija odbije 5% na ime založenog potraživanja i ta sredstva uplati tužiocu, što jeste činjenični osnov za obavezu na naknadu štete. Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju prvo plaćanje tužene po privremenim situacijama je bilo 26.11.2010. godine. Dakle, nije prošao zastarni rok od 3 godine od te štetne radnje do postavljanja tužbenog zahteva po tom osnovu.

Sudovi nisu utvrdili u potpunosti sadržinu obaveštenja tužioca tuženoj od 24.08.2010.godine. Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je tuženu osim o uspostavljenom založnom pravu, takođe obavestio da plaćanja u iznosu od 5% po svakoj mesečnoj ispostavljenoj situaciji od strane Preduzeća za puteve Beograda AD Beograd (za sebe i ispred ostalih iz Grupe ponuđača) po Ugovoru o građenju od prijema obaveštenja do nivoa iznosa od 432.630.859,34 dinara vrši na račun tužioca. Sudovi nisu utvrdili iznose od 5% po svakoj privremenoj situaciji, već koliko je tužena platila po privremenim siutacijama Preduzeću za puteve Beograd, pa su to smatrali iznosom štete koju je skrivila tužena. U skladu sa odredbom člana 11. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, od dana dostavljanja obaveštenja o postojanju založnog prava, dužnik založenog potraživanja može ispuniti dug samo založnom poveriocu, a ne i zalogodavcu, osim ako je založni poverilac dao drukčija uputstva. Poziv tuženoj da 5% po svakoj privremenoj situaciji plati tužiocu, ima karakter takvog uputstva. Prema tom uputstvu se može zaključiti koliku štetu i kojim uplatama je tužena pričinila tužiocu. U tom smislu osnovano tužena osporava u reviziji pravilnost primene materijalnog prava u donošenju pobijane presude.

Prvostepena i drugostepena presuda su u delu odluke o naknadi štete ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. ZPP, kako bi se u navedenom delu raspravilo činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava. Posledično, ukinuta je odluka o troškovima posutpka, po odredbi člana 165. stav 3. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković