U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca MIRNOVEC PIROTEHNIKA DOO Samobor, Mirnovec 20, Republika Hrvatska, čiji je punomoćnik dr Slobodan Gavrilović, advokat u ..., protiv tuženog MP TROPIC DOO Novi Banovci, Zmaj Jovina 7, i AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bogdanović, advokat u ..., uz učešće umešača na strani tužioca MIRNOVEC PIROTEHNIKA DOO Sremska Mitrovica, Trg Nikole Pašića bb, čiji je punomoćnik Slobodan Gavrilović, advokat u ..., radi osporavanja žiga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 7657/21 od 01.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 11Pž 7657/21 od 01.10.2021. godine, ODBIJA SE kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 12P 916/2021 od 14.06.2021. godine kojom je u I stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca prema tuženima da sud tužioca oglasi za nosioca prava žiga na znaku pod registarskim brojem ..., sa važenjem žiga do 18.02.2021. godine, broj prijave 2011/.. podnete 18.02.2011. godine, u II stavu izreke odbacio tužbu u delu u kome je tužilac tražio da sud naloži Zavodu za intelektualnu svojinu da tužioca u registar žigova upiše kao nosioca označenog žiga, po pravnosnažnosti presude i u III stavu izreke obavezao tužioca da tuženima solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 351.925,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 11Pž 7657/21 od 01.10.2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu 12P 916/21 od 14.06.2021. godine u I i III stavu izreke i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude je tužilac izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, te bez bitnih povreda odredaba paraničnog postupka na koju revizijom ukazuje tužilac. Okolnost da je u sastavu veća drugostepenog suda koje je donelo pobijanu presudu bila i sudija Branka Žerajić, koja je u ovom parničnom postupku donela prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu P 14/14 od 08.04.2015. godine koja je ukinuta rešenjem 2Pž 2265/15 od 23.03.2017. godine, zatim presudu P 1898/17 od 17.05.2017. godine koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda 9Pž 3800/17 do 21.06.2019. godine koje su obe ukinute rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Prev 575/2019 od 29.10.2020. godine, ne znači bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema odredbi člana 374. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili izuzet, odnosno bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako je presudu doneo sudija koji nije mogao učestvovati u donošenju presude. U konkretnom slučaju se ne stiče nijedan od zakonom predviđenih razloga za isključenje ili izuzeće sudije Branke Žerajić. Sudija nije učestvovala u donošenju prvostepene presude u ponovljenom postupku, 12P 916/2021 od 14.06.2021. godine, pa nije bilo osnova za njeno isključenje po odredbama člana 67. Zakona o parničnom postupku, u donošenju presude 11Pž 7657/21 od 01.10.2021. godine, niti je u ovom postupku imenovana sudija izuzeta od odlučivanja u drugostepenom postupku. Sama po sebi okolnost da je sudija donela ranije prvostepene presude u istom postupku, ne znači da je pobijana drugostepena presuda zahvaćena kontradiktornostima u stavovima suda, koje bi bile od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te ni u tom smislu nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u donošenju pobijane drugostepene presude.

Ne čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku ni to što se drugostepeni sud nije izjasnio o žalbenom ukazivanju tužioca da u prvostepenoj presudi nije navedeno koji su sve od dokaza pojedinačno izvedeni od strane prvostepenog suda, na čemu revident zasniva tvrdnju da se drugostepeni sud nije bavio ocenom žalbenih navoda tužioca. Revident ukazuje da je drugostepeni sud propustio da oceni i žalbeni navod koji se tiče odbijanja drugotuženog i direktora prvotuženog da se odazovu pozivu suda za saslušanje, u kontekstu ocene činjeničnog zaključka prvostepenog suda o dokazanosti tvrdnje tužioca da je određenu robu stavljao u promet na tržištu Republike Srbije u trenutku podnošenja sporne prijave od strane drugotuženog. Odredbama Zakona o parničnom postupku iz člana 396. stav 2. određeno je da ako se presudom žalba odbija, drugostepeni sud neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, ako i primenu materijalnog prava. Time, a i suštinski prema razlozima drugostepene presude, nema nedostataka u oceni žalbenih navoda tužioca, koji bi bili od značaja za pravilnost odluke drugostepenog suda, u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tužbenog zahteva je osporavanje žiga, registrovanog po prijavi drugotuženog u korist drugotuženog, koga je drugotuženi potom preneo na prvotuženog, tako što tužilac traži da sud tužioca oglasi za nosioca prava žiga, na temelju odredbe člana 80. Zakona o žigovima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009).

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, koje je drugostepeni sud prihvatio za pravilno i potpuno utvrđeno, po prijavi broj 2011/.. podnetoj Zavodu za intelektualnu svjinu 18.02.2011. godine od strane drugotuženog, označeni zavod je registrovao žig pod registarskim brojem ... sa važenjem žiga do 18.02.2021. godine, za oznaku u grafizmu sa motivom „veštica na metli“, stilizovanoj kao raketa, za obeležavanje robe i usluga iz klase 13 – pirotehnički proizvodi, a naročito sredstava za vatromet iz klase 35 – oglašavanje, promotivne usluge, vođenje poslova, poslovno upravljanje, usluge prometa pirotehničkih proizvoda, uvoz i izvoz, istraživanje tržišta, organizovanje sajmova i izložbi u komercijalne i reklamne svrhe. Drugotuženi je ugovorom preneo prvotuženom pravo na žig registarski broj ..., te je prvotuženi počev od 24.11.2011. godine u Registru žigova upisan kao njegov nosilac. Rešenjem Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije odbijen je predlog tužioca i umešača na strani tužioca za oglašavanje ništavim žiga ..., na osnovu zaključka Zavoda da iz dokaza koje su priložili ne proizilazi da je predmetni znak postao opšte poznat u relevantnom delu javnosti.

U vreme registracije žiga broj ..., tužilac je imao kod Državnog zavoda za intelektualno vlasništvo Republike Hrvatske priznat žig registarskog broja Z ... sa oznakom u grafizmu stilizovane „veštice na metli“, sa pravom korišćenja žiga u trajanju od 10 godina počev od 13.11.2002. godine. Taj žig se prema zaključku prvostepenog suda u svom celokupnom izgledu i dizajnu razlikovao od žiga koji je registrovao drugotuženi, a prestao je da važi pre podnošenja tužbe u ovoj parnici.

Tužilac je kod Državnog zavoda za intelektualno vlasništvo Republike Hrvatske na osnovu prijave broj Z ... od 01.06.2012. godine registrovao žig registarskog broja Z ... sa rokom važenja do 01.06.2022. godine za oznaku u grafizmu „veštica na metli“, stilizovanoj kao raketa u kombinaciji boja crvena, bela, žuta i crna, za proizvode iz klase 13, 39 i 41.

Dakle, u trenutku podnošenja prijave po kojoj je registrovan ovde sporni žig broj ..., 18.02.2011. godine, tužilac nije bio nosilac žiga identične oznake na teritoriji Republike Hrvatske. Međutim, ovde sporni žig identičan je sa žigom koga je tužilac registrovao u Republici Hrvatskoj po prijavi od 01.06.2012. godine, broj Z ... . Veličina, linije crteža veštice, metle i rakete, odnosno znaka koji je u svom celokupnom izgledu zaštićen kao znak tužioca, identični su elementima znaka koji je registrovao drugotuženi, a koristi prvotuženi, a znaci su dizajnirani u istoj kombinaciji boja, odnosno identični su.

Dalje, prvostepeni sud nalazi da tužilac nije dokazao da je drugotuženi prilikom registracije žiga broj ... na teritoriji Republike Srbije postupao protivno načelu savesnosti i poštenja, jer nije priložio dokaze na okolnost da je među parničnim strankama postojao prethodni odnos, zasnovan na ugovoru, poslovnoj saradnji ili nekoj drugoj zakonskoj obavezi, čijom zloupotrebom je drugotuženi registrovao sporni žig. Prvostepeni sud zaključuje da tužilac nije dokazao da je u trenutku podnošenja prijave za registrovanje spornog žiga od strane drugotuženog, tužilac bio nosilac žiga za identičnu oznaku na teritoriji Republike Hrvatske, odnosno da je drugotuženi registrovao žig identičan sa registrovanim žigom tužioca i to zloupotrebom postojećeg radnog, ugovornog ili poslovnog odnosa sa tužiocem, te tužbeni zahtev nije osnovan u smislu odredbe člana 80. Zakona o žigovima i odredbe člana 6. (06) Septies Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine. Za primenu odredbe člana 80. Zakona o žigovima smatra irelevantnim navod tužioca da je u trenutku podnošenja prijave za registraciju spornog žiga od strane drugotuženog istovrsnu pirotehničku robu, obeleženu spornom oznakom „veštica na metli“ tužilac plasirao na tržištu u Republici Srbiji. Istovremeno, prvostepeni sud dokaze koje je dao tužilac u prilog svojih navoda – izvode sa sajta, fejzbuk stranice, evidenciju linkova sa sajta Youtube, carinske isprave, dozvolu nadležnog ministarstva izdatu umešaču na strani tužioca za uvoz pirotehničke galanterije, fotografije omota pirotehničke robe i kataloge, ne smatra dokazima iz kojih sa sigurnošću može utvrditi da je tužilac takvu robu zaista stavljao u promet na tržištu Republike Srbije u trenutku podnošenja prijave žiga od strane drugotuženog, što bi po shvatanju prvostepenog suda bilo od značaja za ocenu ispunjenosti uslova iz odredbe člana 81. Zakona o žigovima. Takođe, prvostepeni sud smatra irelevantnim dokaze tužioca o prisutnosti tužiočeve robe obeležene oznakom „veštica na metli“ na tržištu Republike Srbije iz perioda nakon prijave ovde spornog žiga od strane drugotuženog. Prvostepeni sud je stavio van snage rešenje o izvođenju dokaza saslušanjem zastupnika prvotuženog i drugotuženog u svojstvu parnične stranke, iz razloga procesne ekonomije, s obzirom da nisu pristupili na zakazano ročište, a u odnosu na stranku sud ne može primeniti prinudne mere.

Drugostepeni sud je prihvatio za pravilnu ocenu prvostepenog suda da tužilac nije dokazao da su tuženi postupali protivno načelu savesnosti i poštenja, kod činjenice da je u trenutku podnošenja prijave od strane drugotuženog za registrovanje spornog žiga tužilac imao registrovani žig koji se u svom celokupnom izgledu i dizajnu razlikovao od žiga koji je registrovao drugotuženi i da nije dokazao da je bio u ugovornom, radnom ili bilo kom poslovnom odnosu sa drugotuženim, te da je drugotuženi u takvom jednom odnosu sa tužiocem, bez ovlašćenja tužioca registrovao žig na svoje ime. Drugostepeni sud smatra relevantnim jedino dokazivanje činjenice da je registracija istog žiga izvršena zloupotrebom ugovornog, odnosno poslovnog odnosa sa nosiocem prethodno registrovanog prava na tom žigu u drugoj državi, da bi tužiocu pružio traženu sudsku zaštitu.

Revident osporava pravilnost primene odredbe člana 80. Zakona o žigovima od strane nižestepenih sudova. Ukazuje na koegzistenciju odredbe člana 80. Zakona o žigovima i odredbi člana 6. Septies Pariske konvencije. Pritom, revident neosnovano osporava kao stav nižestepenih sudova da nesavesnost i nepoštenje prilikom pribavljanja žigovne zaštite nisu pravno relevantni za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva, jer takav stav nije sadržan u drugostepenoj presudi.

Odredbom člana 80. Zakona o žigovima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 10/13) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, predviđeno je da ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja, ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava.

Nižestepeni sudovi su stanard nesavesnog i nepoštenog postupanja u smislu navedene odredbe zakona cenili prema postojanju ugovornog, radnog ili poslovnog odnosa između lica koje traži sudsku zaštitu i lica protiv kog se takva zaštita ostvaruje i zloupotrebi takvog odnosa u svrhu upisa prava žiga, odnosno prema odsustvu takvog odnosa u konkretnom slučaju. Revident osporava pravilnost ovakvog shvatanja postupanja protivno načelu savesnosti i poštenja. S tim u vezi revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, kada ukazuje da za ostvarivanje prava iz odredbe člana 80. Zakona o žigovima tužilac i tuženi ne moraju biti u prethodnom poslovnom odnosu, već da je institut osporavanja žiga postavljen na široj osnovi načela savesnosti i poštenja, a da je drugotuženi podneo prijavu žiga za predmetni znak tako što je Zavodu za intelektualnu svojinu prezentovao za žigovnu zaštitu znak isečen sa kutije ili omota pirotehničkog proizvoda na kome je logotip tužioca utisnut na pakovanju njegove robe. Upravo je tužilac o tome pružio dokaze i insistirao na dokaznom predlogu za saslušanje direktora prvotuženog i drugotuženog na okolnost porekla znaka veštice iz prijave žiga i prenosa žiga.

Međutim, revizijski sud uočava da je za ispunjenost uslova za zaštitu u smislu odredbe člana 80. Zakona o žigovima tužilac trebalo da dokaže da je drugotuženi prijavu za registraciju spornog žiga podneo protivno načelu savesnosti i poštenja u smislu da je znao ili je morao znati da znak pripada tužiocu, i da je prijavu radi registracije žiga podneo u nameri protivno načelu savesnosti i poštenja, odnosno u nepoštenoj nameri. Tužilac svoje dokazne predloge, a i osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, usmerava ka dokazivanju načina na koji je drugotuženi došao do znaka koga je potom zaštitio žigom. Međutim, na taj način tužilac još ne dokazuje uslove da on ostvari sudsku zaštitu po odredbi člana 80. Zakona o žigovima, kao lice čiji je pravni interes povređen. Ovo stoga, što je tužilac trebalo da dokaže da je on sporni znak dugotrajnom upotrebom za obeležavanje istih ili sličnih proizvoda, u konkretnom slučaju pirotehničkih proizvoda, stekao određeni stepen zastupljenosti i prepoznatljivosti na tržištu u Republici Srbiji, da bi ostvario konkretnu pravnu zaštitu takvog znaka. Na te okolnosti je tužilac pružao dokaze koje je prvostepeni sud ocenio nedovoljnim, a svakako, zastupljenost na tržištu na teritoriji Republike Srbije konkretnih proizvoda, sa određenim znakom, tužilac nije mogao dokazivati ponuđenim dokazima, jer nisu podobni za dokazivanje zastupljenosti, a ne samo prisustva na tržištu. U reviziji tužilac pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja o navedenom pokušava da ospori tvrdnjom da je trebalo saslušati zastupnika prvotuženog i drugotuženog, kako bi eventualno bila dovedena u pitanje činjenica da su tužilac i umešač godinama pre podnošenja sporne prijave žiga plasirali pirotehničku robu obeleženu predmetnim znakom koji je zaštićen spornim žigom. Međutim, tu činjenicu su tuženi učinili spornom već izjašnjenjem na tužbu. Zato je bilo potrebno da tužilac dokaže određenu prisutnost njegovih proizvoda na tržištu Republike Srbije sa znakom koga je drugotuženi zaštitio spornim žigom, da bi dokazao da je takvu prijavu i registraciju žiga drugotuženi ostvario u odnosu na tužioca povredom načela savesnosti i poštenja i da tužilac ima pravo na citiranom odredbom Zakona o žigu ustanovljenu pravnu zaštitu.

Kada je izostalo ovakvo dokazivanje sa strane tužioca, tada je neosnovan tužbeni zahtev kojim tužilac traži da ga sud oglasi nosiocem spornog žiga.

Prema tome je revizija tužioca neosnovana, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić