.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 1542/2022
13.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „RIO EXPORT IMPORT” DOO Laplje Selo, čiji je punomoćnik Mirko Slijepčević, advokat u ..., protiv tuženog Privredno društvo za poslovne usluge „MERCATOR-S” DOO Beograd, čiji je punomoćnik Živorad Ikonović, advokat u ..., radi isplate, vrednost predmeta spora 675.691,78 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 3820/21 od 18.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13. oktobra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 3820/21 od 18.11.2021. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 1P 35/2021 od 15.03.2021. godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 262.847,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2017. godine do konačne isplate, iznos od 66.370,68 dinara na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug obračunate do dana 30.09.2017. godine i iznos od 346.473,87 dinara na ime naknade štete sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2017. godine do konačne isplate; u stavu drugom izreke ukinuta su navedena rešenja o izvršenju u celosti, zajedno sa troškovima izvršenja; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 741.766,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 3820/21 od 18.11.2021. godine, u stavu I izreke delimično je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 262.847,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2017. godine do konačne isplate i iznos od 66.370,68 dinara na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug obračunate do dana 30.09.2017. godine; u stavu II izreke delimično je preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da isplati tužiocu iznos od 346.473,87 dinara na ime naknade štete sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2017. godine do konačne isplate, kao neosnovan; u stavu III izreke preinačeno je rešenje o troškovima, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka; u stavu IV izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 41.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tužioca i predložio odbacivanje revizije kao nedozvoljene odnosno odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove za sastav odgovora na reviziju je tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog Zakona.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku je predviđeno da se u postupku u privrednim sporovima shodno primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Predmetni spor, iniciran predlogom za izvršenje od 10.05.2016. godine, ima karakter privrednog spora, u smislu člana 480. Zakona o parničnom postupku. Vrednost predmeta spora iznosi 675.691,78 dinara.
Kako vrednost predmeta spora u ovom parničnom postupku očigledno ne prelazi iznos od 30.000,00 evra, sledi da se revizijom pobija presuda doneta u sporu male vrednosti.
U ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena, što određuje citirana odredba člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Kako je drugostepena odluka doneta u parnici u sporu male vrednosti u kojoj izjavljivanje ovog pravnog leka nije dozvoljeno, a tužilac se ne poziva na član 404. ZPP, niti revizijskim navodima suštinski predlaže da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je revizijski sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ove odluke, tako što je odbacio reviziju tužioca, kao nedozvoljenu.
Stavom drugim izreke, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizije, jer sa revizijom nije uspeo, i zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da se ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
