U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca OMV Srbija DOO Beograd, čiji su punomoćnici Vladimir M Gajić i Jelena Ž Vranić, advokati u ..., protiv tuženog Urmico DOO Vršac, čiji je punomoćnik Andrija Marković, advokat u ... i tuženog Fond za razvoj Republike Srbije Niš, čiji je punomoćnik Aleksandar Petković, advokat u ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 59.975.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 7515/22 od 26.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 21.11.2024. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 7515/22 od 26.04.2023. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Pančevu je doneo presudu P 294/2021 dana 28.06.2022. godine, kojom je u prvom stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je ništava založna izjava tuženog Urmico DOO Vršac, overena kod Drugog osnovnog suda u Beogradu pod Ov1 broj 36325/2013 od 23.08.2013. godine, u delu koji se odnosi na uspostavljanje izvršne vansudske hipoteke na zgradi benzinske stanice koja je upisana na katastarskoj parceli .. KO Vršac, kojom je obezbeđeno potraživanje tuženog Fond za razvoj Republike Srbije, kao neosnovan; u drugom stavu izreke odbio je tužbeni zahtev za utvrđenje da je ništava založna izjava tuženog Urmico DOO Vršac overena kod Drugog osnovnog suda u Beogradu pod Ov1 broj 36327/2013 od 23.08.2013. godine u delu koji se odnosi na uspostavljanje izvršne vansudske hipoteke na zgradi benzinske stanice koja je upisana na katastarskoj parceli .. KO Vršac, kojom je obezbeđeno potraživanje tuženog Fond za razvoj Republike Srbije, kao neosnovan; u trećem stavu izreke oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u delu tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje da je ništav upis hipoteka u „G“ listu nepokretnosti broj .. KO Vršac – zgradi benzinske stanice koje su upisane na katastarskoj parceli .. KO Vršac izvršen u korist tuženog Fond za razvoj Republike Srbije i rešio da po pravnosnažnosti tog rešenja dostavi spise Upravnom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom za postupanje u delu tužbenog zahteva za koji se oglasio stvarno nenadležnim; u petom stavu izreke obavezao tužioca da tuženom Urmico DOO Vršac isplati iznos od 204.000,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka i u šesstom stavu izreke obavezao tužioca da tuženom Fond za razvoj Republike Srbije naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.259.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je presudom 7Pž 7515/22 od 26.04.2023. godine delimično odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Pančevu P 294/21 od 28.06.2022. godine u stavu prvom, drugom, petom i šestom stavu izreke, dok je ukinuo presudu Privednog suda u Pančevu P 294/21 od 28.06.2022. godine, u stavu trećem i četvrtom izreke i odbacio tužbu u delu u kom je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav upis hipoteka u „G“ listu nepokretnosti broj .. KO Vršac – zgradi benzinske stanice koje su upisane na katastarskoj parceli .. KO Vršac, izvršene u korist tuženog Fond za razvoj Republike Srbije i odbio zahtev tog tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 … 10/2023 dr. – zakon) i zaključio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 8. ZPP, koja se tiče pogrešne ocene izvedenih dokaza, pogrešnih i nepravilnih zaključaka o činjeničnom stanju, čime se suštinski pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti dozvoljen revizijski razlog u ovoj parnici, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Revident ukazuje na sadržinu izvedenog dokaza, iskaza svedoka AA o njegovoj stvarnoj volji prilikom zalaganja nepokretnosti – benzinske pumpe, što je suštinski usmereno na pobijanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, a i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja takođe nije dozvoljen revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Na isti način Vrhovni sud ocenjuje i navode revizije o tome da se sudovi u razlozima presuda nisu osvrnuli na izvedeni dokaz – dopis tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. U svrhu pobijanja pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja su i navodi revizije da je obustavljen istražni postupak protiv svedoka AA uz obrazloženje da nedostaje njegova namera prilikom davanja spornih založnih izjava u odnosu na benzinsku stanicu tužioca, i da se na osnovu raspoloživih dokaza može samo utvrditi greška zaposlenog u Fondu za razvoj Republike Srbije. U istom kontekstu revident ocenjuje i druge izvedene dokaze. Tako, ističe da je prvostepeni sud naveo da nisu pruženi dokazi da je za potrebe zasnivanja založnog prava i davanja dve založne izjave koje su predmet tužbenog zahteva rađena procena vrednosti nepokretnosti, suprotno dokazu – naredbi VJT prema čijoj sadržini Fond za razvoj Republike Srbije jeste koristio procenu Gradskog zavoda za veštačenje od 13.09.2013. godine, tržišne vrednosti nepokretnosti u vlasništvu PD Urmico, ali nije vršena procena benzinske pumpe niti zemljišta na kojem se nalazila. Ovi navodi su usmereni na dokazivanje tvrdnje da nije bilo stvarne volje da se založi benzinska stanica, već se našla greškom lica koje je popunjavalo obrazac založne izjave, i na dokazivanje nesavesnosti tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije, zbog koje se tuženi ne može pozivati na načelo pouzdanja u javne knjige. Revident ističe da tuženi Fond za razvoj Republike Srbije nije bio savestan prilikom zasnivanja hipoteke, jer je mogao znati za postojanje nesaglasnosti upisa u odnosu na faktičko stanje, naročito imajući u vidu da se na predmetnoj parceli nalazi objekat tužioca sa svim tužiočevim obeležjima, a nije postupio ni po sopstvenim internim aktima radi ispitivanja stvarnog stanja stvari.

Prema činjeničnom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio, na kome je zasnovana pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu koju revident pobija revizijom, tužilac kao kupac, i tuženi Urmico DOO Vršac kao prodavac, bili su u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o kupoprodaji od 04.05.2007. godine overenog pod Ov 5621/07 i Ugovora o zajedničkom finansiranju od 25.06.2007. godine. Predmet ugovora o kupoprodaji je prodaja i prenos na kupca prava vlasništva na 2400/2353 idealnih delova na nepokretnosti koja se sastoji od objekata na katastarskim parcelama br. .., br. .., br. .. i br. .. sve upisane u ZKUL .. KO Vršac za kupoprodajnu cenu od 500.000 evra. Prodavac se obavezao da preduzme sve pravne radnje pred nadležnim organima koje su neophodne da se obezbedi izdvajanje nepokretnosti i pripadajućeg zemljišta u poseban predmet prava vlasništva, čim se steknu uslovi, a najkasnije do izdavanja odobrenja za izgradnju benzinske stanice. Ugovorom o zajedničkom finansiranju od 25.06.2007. godine, tuženi Urmico DOO Vršac kao investitor i tužilac kao suinvestitor su uredili međusobne odnose povodom zajedničkog finansiranja i izgradnje objekata benzinske stanice i trgovačkog kompleksa. Konstatovali su da je Urmico DOO Vršac vanknjižni vlasnik 24000/23530 idealnih delova na toj lokaciji, da je na ime tuženog Urmico DOO Vršac izdato odobrenje za izgradnju, da je tužilac kao suinvestitor u potpunosti izvršio svoju ugovornu obavezu po osnovu kupoporodajnog ugovora od 04.05.2007. godine, i isplatio tuženom Urmico DOO Vršac kao investitoru 250.000 evra, da će mu platiti još iznos od 250.000 evra po istom ugovoru u roku od tri dana od dana potpisivanja ugovora, da će po izvršenju obaveze isplatom navedenog iznosa tužilac, suinvestitor, steći isključivo pravo svojine na novoizgrađenoj benzinskoj stanici, kao i da će investitor Urmico DOO Vršac ovlastiti tužioca da se kao isključivi vlasnik novoizgrađenog objekta upiše u katastar nepokretnosti. Dana 21.05.2007. godine izdato je odobrenje za izgradnju na ime tuženog Urmico DOO Vršac, a zatim i odobrenje za upotrebu izgrađenog objekta – benzinske stanice sa pratećim sadržajem na kp br. .., 02.10.2008. godine. Tuženi Urmico DOO Vršac nije učestvovao u finansiranju izgradnje. Dana 23.08.2013. godine je tuženi Urmico DOO Vršac kao založni dužnik dao založnu izjavu radi obezbeđenja potraživanja tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije prema dužniku GP „Auto shop“ DOO Lazarevac, overenu kod Drugog osnovnog suda u Beogradu pod OvI 36325/13, i založnu izjavu za obavezu dužnika „Auto-tec“ DOO Novi Sad, prema istom tuženom, overenu kod Drugog osnovnog suda u Beogradu pod OvI 36327/13, na osnovu kojih založnih izjava je u korist tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije upisana hipoteka na parcelama broj .. i broj .. i objektima na predmetnim parcelama uključujući i zgradu benzinske stanice, upisanim u list nepokretnosti broj .. KO Vršac. Presudom Privrednog suda u Pančevu P 320/16 od 30.05.2018. godine, ovde tužiocu je u odnosu na ovde tuženog Urmico DOO Vršac utvrđeno pravo svojine u 1/1 na nepokretnostima – objektu označenom kao zgrada benzinske stanice na kat. parceli broj .. upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO Vršac sa pripadajućim pravom korišćenja zemljišta. Tuženi Urmico DOO Vršac je u momentu davanja založnih izjava bio upisan u katastru nepokretnosti kao vlasnik nepokretnosti – objekta benzinske stanice na parc. be. .. KO Vršac, te prvostepeni sud zaključuje da nije postojala zakonska prepreka da jednostranom izjavom volje tuženi Urmico DOO Vršac konsituiše hipoteke na predmetnoj nepokretnosti u korist tuženog Fond za razvoj Republike Srbije. Ove su založne izjave overene kod suda, na osnovu njih je nadležan katastar izvršio upis založnog prava u registru nepokretnosti, sadrže sve obavezne elemente propisane članom 12. članom 14. stav 3. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“ br. 115/05), koji je važio u vreme davanja založnih izjava, nisu protivne prinudnim propisima u skladu sa članom 14. stav 1. Zakona o hipoteci i iste nisu ništave.

Drugostepeni sud je prihvatio prvostepenu odluku za pravilnu, u delu odluke o tužbenim zahtevima. Zaključuje da je tužilac postao vlasnik benzinske stanice sa pratećim objektima, na osnovu odredbe člana 20. i 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Međutim, u vreme davanja založnih izjava 23.08.2013. godine, tuženi Urmico DOO Vršac bio je upisan kao isključivi vlasnik benzinske stanice sagrađene na parceli .., na osnovu građevinske i upotrebne dozvole koje su glasile na njega. Pozivajući se na odredbu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, nalazi da tuženi Fond za razvoj Republike Srbije ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u podatke o nepokretnostima upisane u kastar nepokretnosti u vreme davanja založne izjave od strane tuženog Urmico DOO Vršac. Smatra ga savesnim, budući da tužilac nije pružio dokaze da je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije znao ili mogao znati da postoji nesaglasnost upisa u odnosu na faktičko stanje svojine na založenim nepokretnostima. Prihvata razloge prvostepenog suda o tome da sam po sebi izostanak radnji propisanih internom procedurom kod tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije ne dovodi u pitanje njegovu savesnost, jer obeležja na terenu, na koja ukazuje tužilac, ne znače da je podatak o svojini tužioca, protivno upisanom ukatastru nepokretnosti bio time dokazan. Kod nesporne uknjižbe prava vlasništva na nepokretnostima u javnim knjigama, smatra da tuženi Fond za razvoj Republike Srbije nije trebalo da dalje proverava stanje svojine na založenim nepokretnostima. Zbog toga smatra irelevantnim navode tužioca da je on postao vlasnik predmetne benzinske stanice već u momentu izdavanja upotrebne dozvole, 02.10.2008. godine, pa da su založne izjave date od strane tuženog Urmico DOO Vršac, koji nije bio vlasnik predmetnog objekta, samim tim protivne prinudnim propisima. Savesnost hipotekarnog poverioca nije dovedena u pitanje s obzirom da tužilac nije sproveo nijednu radnju koja bi mu omogućila sticanje knjižnog prava svojine na predmetnoj benzinskoj stanici, niti je to pravo učinio vidljivim trećim licima u momentu davanja zložnih izjava, već je tužbu za utvrđenje prava svojine protiv tuženog Urmico DOO Vršac podneo tek nakon zasnivanja spornog založnog prava.

Dakle, suština pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu je da predmetne založne izjave nisu ništave, jer su date od upisanog u katastru nepokretnosti vlasnika hipotekovane nepokretnosti u korist savesnog hipotekarnog poverioca.

Suprotno, tvrdnja je revidenta da kod lica koje je dalo založne izjave nije postojala stvarna volja da založi nepokretnosti tužioca, niti je tuženi Fond za razvoj Republike Srbije bio savestan, da bi mogao da se poziva na načelo pouzdanja u javne knjige, te da nedostatak volje kod tuženog Urmico DOO Vršac, uz nesavesnost tuženog Fonda za razvoj Republike Srbije, povlači ništavost spornih založnih izjava.

Po nalaženju Vrhovnog suda, nije od značaja pozivanje revidenta na to da zastupnik tuženog Urmico DOO Vršac nije imao stvarnu volju da daje založne izjave za benzinsku stanicu i zemljište na koje se nalazi.

Prema odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, 18/2010, 65/2013), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa) a prestaju brisanjem upisa (član 60. stav 1.); u slučajevima određenim zakonom, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima mogu se steći pre upisa u katastar nepokretnosti, a upisom proizvode pravno dejstvo prema trećim licima (deklarativnost upisa) (član 60. stav 2.). Prema odredbi člana 61. stav 1. istog zakona, imalac prava na nepokretnosti obavezan je da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastar nepokretnosti. Prema odredbi člana 62. stav 1. podaci katastra nepokretnosti su javni i svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke pod uslovima određenim ovim zakonom, dok se niko ne može pozivati na to da mu podaci upisani u katastru nepokretnosti nisu bili ili nisu mogli biti poznati, niti to može dokazivati (član 62. stav 2.). Prema načelu pouzdanja određenom u članu 63. navedenog zakona, podaci o nepokretnosti upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

U konkretnom slučaju, tužilac jeste građenjem postao vlasnik benzinske stanice i nosilac prava na zemljištu na kome se stanica nalazi, njenom izgradnjom, po odredbama člana 20. i 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali je takvo sticanje prava svojine na nepokretnosti tek upisom proizvelo pravno dejstvo prema trećim licima, prema načelu deklaratornosti upisa, iz odredbe člana 60. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru, pa i prema ovde tuženom Fond za razvoj Republike Srbije. Tužilac, uprkos izdatoj upotrebnoj dozvoli i bezuslovnoj saglasnosti tuženog Urmico DOO Vršac da se po završetku izgradnje benzinske stanice može uknjižiti kao njen vlasnik u registru nepokretnosti (na koju se poziva u tužbi), nije upisao pravo svojine na nepokretnosti saglasno obavezi iz člana 61. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru. Sporno pitanje svojine između tužioca i tuženog Urmico DOO Vršac je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, razrešeno presudom Privrednog suda u Pančevu P 320/16 od 30.05.2018. godine, kojom je ovde tužiocu u odnosu na ovde tuženog Urmico DOO Vršac utvrđeno pravo svojine u 1/1 na nepokretnostima – objektu označenom kao zgrada benzinske stanice na kat. parceli broj .. upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO Vršac sa pripadajućim pravom korišćenja zemljišta. Prema činjeničnom utvrđenju nižestepenih sudova, koje se ne može pobijati revizijom, nije dokazano da se tuženi hipotekarni poverilac drugačijom pažnjom mogao (i morao) obavestiti o neskladu između stečenog stvarnog prava svojine na nepokretnostima u korist tužioca u odnosu na upisano pravo svojine na nepokretnosti u korist davaoca založnih izjava, tuženog Urmico DOO Vršac.

Prema odredbama Zakona o hipoteci, predmet hipoteke može da bude nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i slično) (član 3. stav 1. tačka 1.). Prema odredbi člana 8. istog zakona, hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti na osnovu, između ostalog, založne izjave (jednostrane hipoteke), što je ovde slučaj. Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano (član 8. stav 2.). Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca, kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom. Prema odredbi člana 14., jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave, koja je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom i po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci. Upis jednostrane hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev poverioca. U konkretnom slučaju ispunjeni su svi uslovi za valjanost predmetnih založnih izjava na osnovu kojih je konstituisana hipoteka na izgrađenim nepokretnostima na kojima je davalac hipoteke bio uknjiženi titular prava svojine.

Okolnost da je tužilac građenjem postao originarni vlasnik hipotekovane nepokretnosti pre davanja založne izjave od strane ovde tuženog Urmico DOO Vršac, u konkretnom slučaju nije od značaja za valjanost založnih izjava po kojima je hipotekarni poverilac stekao prava, primenom načela pouzdanja u podatke o nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti.

Revident se poziva na izostanak stvarne volje na strani hipotekarnog dužnika, odnosno davaoca jednostrane hipoteke, zbog čega po shvatanju revidenta založne izjave ne bi proizvodile pravno dejstvo. Prema takvoj tezi, radilo bi se o prividnosti jednostranog pravnog posla koga je preduzeo tuženi Urmico DOO Vršac Novi Sad, odnosno o zabludi na strani davaoca založne izjave AA, o predmetu hipoteke. Prema razlozima revizije, nije sporno da je zastupnik tuženog Urmico DOO Vršac imao volju da jednostrano zasnuje hipoteku, jednostranom založnom izjavom, ali se takva volja nije odnosila na benzinsku stanicu. Iz toga proizilazi zaključak da se zabluda zastupnika hipotekarnog poverioca ticala predmeta zaloge u ovom delu. Međutim, to je mana volje na strani davaoca jednostrane izjave koji preduzima jednostrani pravni posao, što bi dalje značilo shodnu primenu odredaba Zakona o obligacionim odnosima o poništaju ugovora zbog zablude, kao sankcije, jer takvi pravni poslovi nisu ništavi sami po sebi, već se mora tražiti njihov poništaj u za to zakonom predviđenom roku od godinu dana od saznanja za zabludu, što je subjektivni rok, a u roku od tri godine od dana preduzimanja posla, što je objektivni rok. Predmetne založne izjave date su 23.08.2013. godine, a prema utvrđenim činjenicama ne proizilazi da je tuženi Urmico DOO Vršac preduzeo radnje za poništaj založnih izjava usled zablude (kao mane volje prilikom njihovog davanja), ni do podnošenja tužbe u ovoj parnici, pa ni do zaključenja glavne rasprave. Ovo dodatno potvrđuje savesnost hipotekarnog poverioca, ovde tuženog Fond za razvoj Republike Srbije.

Prema iznetom, navodi revizije tužioca ne stoje i revizija je neosnovana u delu kojim tužilac pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti založnih izjava.

Tužilac ne navodi razloge za pobijanje pravnosnažnog rešenja kojim je ukinuta prvostepena presuda u delu u kom je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav upis hipoteka u listu nepokretnosti u korist tuženog, i u tom delu odbačena tužba. Rešenje drugostepenog suda je pravilno, zasnovano je na pravilnoj primeni odredbe člana 1. i člana 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga revizija je odbijena kao neosnovana, primenom odredbe člana 414. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković