.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1637/2023
05.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, preduzetnik, STR „BB“ ..., ... ..., čiji je punomoćnik Dušan Sudimac, advokat u ..., protiv tuženog NLB Komercijalna banka AD Beograd (raniji naziv Komercijalna banka AD Beograd), čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 11.160,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 8264/21 od 01.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 8264/21 od 01.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Užicu P 281/2021 od 25.06.2021. godine utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredbe člana 5. stav 5.1. ugovora o kratkoročnom kreditu za likvidnost i obrtna sredstva preduzetniku kreditna partija broj ...-...-... od 16.03.2016. godine, sadržine kao u izreci prvostepene presude. Obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 11.160,00 dinara sa zateznom kamatom od 16.03.2016. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.640,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev za naknadu troškova tužiocu preko dosuđenog iznosa.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 8264/21 od 01.06.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda i odlučeno tako da se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 5. stav 5.1. ugovora o kratkoročnom kreditu za likvidnost i obrtna sredstva preduzetniku kreditna partija broj ...-...-... od 16.03.2016. godine, sadržine kao u izreci prvostepene presude. Odbijen je zahtev za isplatu iznosa od 11.160,00 dinara sa zateznom kamatom od 16.03.2016. godine do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu 10.500,00 dinara, kao i da tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 21.740,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a u stavu 3. istog člana, da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. istog člana. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti i isplata novčanog iznosa, a vrednost predmeta spora je 11.160,00 dinara.
Imajući u vidu da se u skladu sa citiranom odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku predmetni spor svrstava u sporove male vrednosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku zaključio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku na koju se revident poziva.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
