Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20, u daljem tekstu ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su u predmetnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog a to, zbog ujednačavanja sudske prakse.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na predlog prvotuženog, u svojstvu izvršnog poverioca, protiv drugotuženog,kao izvršnog dužnika, Privredni sud u Sremskoj Mitrovici doneo rešenje o izvršenju Ii 64/2019 od 26.06.2019. godine radi namirenja potraživanja u iznosu od 473.588,17 dinara, iznosa od 375.579,22 dinara, iznosa od 888.679,10 dinara, iznosa od 185.200,00 dinara i svih troškova izvršnog postupka, na nepokretnosti drugotuženog i to dvosobnom stanu oznake .. ulaz .. koji se nalazi u Šidu, ul. ... br. .., a koji je izgrađen na parceli broj .. KO Šid upisan u listu nepokretnosti broj .. KO Šid. Zaključkom javnog izvršitelja u Inđiji Dragana Maričića br. I.I-47/2019 od 18.07.2019. godine, određeno je sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici od 26.06.2019. godine, upisom tog rešenja o izvršenju i zaključka od 18.07.2019. godine, zabeležbom javne prodaje, utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti i to dvosobnog stana oznake .. ulaz .. koji se nalazi u Šidu, ul. ... br..., a koji je izgrađen na parceli broj .. KO Šid upisan u listu nepokretnosti broj .. KO Šid u svojini izvršnog dužnika u 1/1 dela i nemirenjem izvršnog poverioca iz iznosa ostvarenog prodajom. Naloženo je RGZ SKN Šid da izvrši zabeležbu javne prodaje nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Rešenje o izvršenju je javni izvršitelj dostavio elektronski SKN Šid dana 10.07.2019. godine.

Tužilac je u predmetu Ii 47/2019 izjavio prigovor dana 24.07.2019. godine, koji je odbačen rešenjem Ii 47/2019, a rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici Ipv (I) 12/19 od 01.04.2020. godine usvojen prigovor tužioca, ukinuto rešenje javnog izvršitelja Dragana Maričića Ii 47/19 od 05.08.2019. godine i prigovor tužioca odbijen. Tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja da predmetno izvršenje nije dozvoljeno.

Pravo koje sprečava izvršenje tužilac zasniva na činjenici da je sa drugotuženim zaključio Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 22.07.2013. godine, koji je istog dana overen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici pod Ov br. 28759/13 od 22.07.2013. godine. Ugovorom je propisano da stranke regulišu međusobne odnose u vezi sa kupoprodajom stana u vlasništvu prodavca u Šidu, blok .., ul. ... koji je sagrađen na parceli broj .. Ko Šid ukupne površine 59,24m2 i nosi oznaku .., a sve upisano u list nepokretnosti broj .. KO Šid. Prema odredbama ugovora navedeni stan prodavac prodaje kupcu po ugovorenoj ceni od 6.000,00 evra koji iznos će kupac uplatiti na tekući račun prodavca.

Nižestepeni sudovi zaključuju da tužilac nije dostavio dokaze iz kojih se može utvrditi da je tužiočevo pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti upisano u javnu knjigu ili da je pravo stekao na drugi odgovarajući način određen zakonom, niti postoje dokazi da je tužilac pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti stekao pre nego što je zabeležba u javnoj knjizi izvršena, pa je primenom odredaba čl. 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, čl. 60. Zakona o državnom premeru i katastru i čl. 20, 104. i 107. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Prema oceni revizijskog suda, ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Osnovano se u reviziji tužioca ističe da su nižestepeni sudovi odluku zasnovali isključivo na odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa a ne na odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je u ovoj vrsti spora lex speciallis.

Tužilac u konkretnom slučaju poseduje ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen je u zakonom propisanoj formi, koji je punovažni pravni osnov za sticanje prava svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Činjenica je da tužilac nije upisao pravo svojine na osnovu ovog ugovora u javne knjige, ali prema oceni revizijskog suda u ovoj vrsti spora on i kao vanknjižni vlasnik, uživa pravnu zaštitu koja pripada vlasniku, kako u odnosu na treća lica tako i u odnosu na prodavca. Tačno je da je odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, dok je članom 33. istog zakona, propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu.

Međutim u ovim situacijama je dozvoljeno odstupanje od člana 33 Zakona oosnovama svojinskopravnih odnosa a što proizlazi iz odredbe člana 108 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji reguliše pretpostavke za prigovor trećeg lica i sadržinu prigovora. Navedenom odredbom u stavu 1 je propisano da treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu. Dakle, nije propisano da to treće lice mora biti zemljoknjižni vlasnik. Svako drugo tumačenje ove norme značilo bi povredu prava na imovinu, naročito ako to lice poseduje ugovor o kupoprodaji koji je overen i ako je stupilo u posed nepokretnosti.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao ni da je od momenta zaključenja predmetnog ugovora, koji po zakonu predstavlja valjan pravni posao, pokušao da izvrši upis u javne knjige, niti da postoje opravdani razlozi zbog kojih upis svog prava nije mogao izvršiti. Tužilac je prema obrazloženju pobijane odluke, podneo SKN Šid podnesak nepoznate sadržine, koji ne predstavlja dokaz da je predao zahtev za upis prava svojine. Međutim, za sada se ni ovaj zaključak ne može prihvatiti, sa razloga što uopšte nije utvrđeno kada je objekat – zgrada u kojoj se nalazi predmetni stan, upisana u javnim knjigama i da li su postojali objektivni razlozi zbog kojih tužilac nije podneo zahtev za upis prava svojine na nepokretnosti na osnovu overenog ugovora ili takvi razlozi nisu postojali, što će se sve uzeti u obzir prilikom donošenja odluke.

Sledom izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, zbog čega se pobijana presuda ne može preinačiti, već se moraju ukinuti obe presude i predmet vratiti prvostepenim sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će uskladu sa primedbama koje su iznete u ovom rešenju, utvrditi sve činjenice koje su od značaja za presuđenje i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 416 Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić