Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1763/2023
30.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „TD COMPANY 032“ DOO Miokovci, čiji je punomoćnik Dušan Sudimac, advokat u ..., protiv tužene “HALKBANK” AD Beograd, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 10.500,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1459/22 od 31.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 30. novembra 2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1459/22 od 31.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1459/22 od 31.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 1459/22 od 31.05.2023. godine, u stavu I izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu 23P 7106/2021 od 29.11.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava odredba člana 3. stav 2. Ugovora o kreditu broj ... od 22.02.2016. godine, zaključenog između tužioca i tužene, sadržine bliže navedene u izreci, i zahtev da se obaveže tužena da tužiocu plati iznos od 10.167,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.02.2016. godine do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. U stavu II izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Revizijom tužilac ukazuje na nužnost postojanja ponude u predugovornoj fazi, dok je u konkretnoj parnici tužbu zasnovao na navodima da je tužiocu nepoznata struktura naknade odnosno na izostanku podataka o stvarnim troškovima koje je tužena imala i navodima da je postupanje tužene u suprotnosti sa osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima, na kojim razlozima su i donete nižestepene presude.

Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odnosno izuzetno dozvoljenoj.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja i isplate stečenog bez osnova podneta je 08.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 10.500,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena, po odredbi člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.