Republika Srbija VRHOVNI SUD B e o g r a d

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Halkbank“ AD Beograd, protiv tuženog „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd i tuženog-protivtužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Perović Semenović, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca AA, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 4162/22 od 05.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 29.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog-protivtužioca AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 4162/22 od 05.04.2023. godine.

Revizija se DELIMIČNO USVAJA, UKIDAJU SE presuda Privrednog suda u Beogradu 32P 2664/2019 od 23.02.2022. godine u delu stava II izreke kojim je tuženi- protivtužilac AA obavezan da tužiocu solidarno sa tuženim „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd plati iznos od 602.297,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine do isplate, i u delu stava V izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je menica serijskog broja AV ... izdata od strane prvotuženog u korist tužioca-protivtuženog popunjena na iznos od 20.971,74 evra ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, i presuda Privrednog apelacionog suda 12Pž 4162/22 od 05.04.2023. godine u delu u kojem je potvrđena prvostepena presuda u navedenom delu, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a ODBIJA SE revizija izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 4162/22 od 05.04.2023. godine u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu 32P 2664/2019 od 23.02.2022. godine u III, preostalom delu V stava i u VI stavu izreke, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 32P 2664/2019 dana 23.02.2022. godine kojom je I stavu izreke ukinuo rešenje o izvršenju Privrednog suda u Beogradu IIv 4853/18 od 13.07.2018. godine u obavezujućem delu u celini; u II stavu izreke obavezao tuženog „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd i tuženog- protivtužioca AA da tužiocu „Halkbank“ AD Beograd solidarno plate iznos od 20.692,50 evra sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 20.627,02 evra počev od 21.06.2018. godine do isplate i iznos od 602.297,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine do isplate; u III stavu izreke obavezao tuženog-protivtužioca AA da tužiocu plati iznos od 137.507,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 137.466,45 dinara počev od 27.11.2018. godine do isplate; u IV stavu izreke odbio tužbeni zahtev da se obaveže prvotuženi da tužiocu plati iznos od 137.507,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 137.466,45 dinara počev od 27.11.2018. godine do isplate; u V stavu izreke odbio protivtužbeni zahtev kojim je drugotuženi- protivtužilac tražio da se utvrdi da su menice serijskih brojeva AV ... i AV ... izdate od strane prvotuženog u korist tužioca-protivtuženog popunjene na iznose od 20.971,74 evra i 634.227,36 dinara, ništave i da ne proizvode pravno dejstvo; u VI izreke odbio protivtužbeni zahtev kojim je drugotuženi protivtužilac tražio da se utvrdi da je menica serijski broj AV ... izdata od strane drugotuženog-protivtužioca u korist tužioca-protivtuženog popunjena na iznos od 721.146,47 dinara ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, i u stavu VII obavezao tužene da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 249.257,94 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom 12Pž 4162/22 od 05.04.2023. godine, u prvom stavu izreke, delimično odbio žalbu drugotuženog-protivtužioca kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu 32P 2664/19 od 23.02.2022. godine u delu stava II kojim se obavezuje drugotuženi-protivtužilac da plati tužiocu solidarno sa prvotuženim iznos od 602.297,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine, u stavu III, V i VI izreke presude; u drugom stavu presude ukinuo istu prvostepenu presudu u delu stava II izreke kojim je obavezan drugotuženi-protivtužilac da solidarno sa prvotuženim plati tužiocu iznos od 20.692,50 evra sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 20.627,02 evra počev od 21.06.2018. godine do isplate i u stavu VII izreke, i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u prvom stavu izreke, tuženi-protivtužilac AA podneo je blagovremenu posebnu reviziju.

Vrhovni sud je ispitao razloge revizije primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023 – dr.zakon) kojom je predviđeno da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija) (stav 1.), i da o dozvoljenost i osnovanosti revizije iz stava 1. tog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.), i rešio da dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse o primeni odredaba materijalnog prava kojim je uređeno jemstvo i menica kao hartija od vrednosti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Presuda je u pobijanom delu doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na osnovu koga je doneta pravnosnažna presuda, tužilac i tuženi „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd zaključili su Ugovor o kreditu br. ... dana 06.02.2017. godine, kojim je tužilac odobrio tom tuženom kredit u iznosu od 30.000 evra, sa rokom otplate do 28.02.2019. godine, grejs periodom do 01.03.2017. godine, nominalnom kamatnom stopom i obavezom tog tuženog da radi obezbeđenja kredita dostavi tužiocu blanko solo menice. Taj tuženi kao izdavalac menica AV ... i AV ..., a tuženi AA kao akceptant, su ovlašćenjem za popunjavanje i korišćenje tih menica ovlastili tužioca da može popuniti menice tako što će u njih upisati iznos koji označeni tuženi duguje na dan popune menica sa kamatom, naknadom i drugim troškovima i upisati kao datum izdavanja menice datum ovlašćenja, a u svemu ostalom menice popuniti u skladu sa zakonom o menici i svojim potrebama. Članom 11. Ugovora ovlašćen je tužilac da bez davanja otkaznog roka, jednostrano, pisanom izjavom raskine ugovor o kreditu ako dođe do trajnog, odnosno privremenog neizvršavanja ugovornih obaveza od strane korisnika kredita, ukoliko kasni sa plaćanjem kamate ili rate u roku dužem od 60 dana od dana prvobitnog dospeća i da se danom raskida kredit smatra dospelim i banka ovlašćena da traži otplatu kredita u celini. Tužilac je pozvao tuženog „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd da izmiri dospele obaveze po ugovoru o kreditu opomenom, 21.06.2018. godine. Tužilac je popunio menicu AV ... na iznos od 20.791,74 evra sa datumom dospeća 15.06.2018. godine, bez protesta, po naredbi tužioca i menica je potpisana od strane „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd, a tuženi-protivtužilac AA je menicu priznao bez protesta. Nadalje, tužilac i tuženi „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd zaključili su Ugovor o kreditu br. ... dana 06.02.2017. godine, kojim je tužilac odobrio tom tuženom kredit u iznosu od 600.000,00 dinara, sa rokom otplate do 06.02.2018. godine, tako da se kredit otplaćuje sukcesivno prilivima na tekući račun korisnika, sa ugovorenom nominalnom kamatnom stopom i obavezom da korisnik kredita dostavi blanko solo menice, bez protesta, od kojih dve akceptirane od strane tuženog AA, dok je članom 10. predviđeno da je tužilac ovlašćen da bez davanja otkaznog roka jednostranom pisanom izjavom raskine ugovor o kreditu i proglasi kredit dospelim pod uslovima navedenim u tom članu. Iz menice AV .. prvostepeni sud je utvrdio da je popunjena na iznos od 634.277,36 dinara, sa datumom dospeća 15.06.2018. godine, bez protesta, po naredbi tužioca, da je potpisana od strane tuženog „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd i da je tuženi-protivtužilac AA priznao bez protesta. Prvostepeni sud je utvrdio da su Ovlašćenjem za popunjavanje i korišćenje menica serijski broj AV .. i AV .. tuženi „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd kao izdavalac menice i tuženi-protivtužilac AA kao akceptant, ovlastili tužioca da može popuniti menice tako što će u njih upisati iznos koji dužnik duguje na dan popune menice sa kamatom, naknadom i drugim troškovima, upisati kao datum izdavanja menice datum ovlašćenja i u svemu ostalom menice popuniti u skladu sa zakonom o menici i svojim potrebama. Iz Ugovora o gotovinskom kreditu br. ... od 07.12.2016. godine, utvrđeno je da je zaključen između tužioca i tuženog-protivtužioca kome je odobren kredit u iznosu od 850.000,00 dinara, sa rokom otplate 84 meseca, sa ugovorenom nominalnom kamatnom stopom i sredstvima obezbeđenja, da tužilac ima pravo da otkaže ovaj ugovor pre isteka ugovorenog roka i aktivira bilo koji instrument obezbeđenja predviđen ovim ugovorom ukoliko korisnik neuredno i neblagovremeno ispunjava svoje ugovorne obaveze, odnosno povredi bilo koju ugovornu obavezu ili je očigledno da neće ispuniti svoje ugovorene obaveze. Iz menice AV .. utvrđeno je da je popunjena na iznos od 721.146,47 dinara, sa datumom dospeća 08.06.2018. godine, bez protesta, po naredbi tužioca i da je potpisana od strane tuženog AA, koji je ovlašćenjem za popunjavanje i korišćenje te menice kao njen izdavalac ovlastio tužioca da može popuniti menicu tako što će u nju upisati iznos koji dužnik duguje na dan popune menice sa kamatom, naknadom i drugim troškovima, upisati kao datum izdavanja menice datum ovlašćenja, upisati klauzulu bez protesta i u svemu ostalom menicu popuniti u skladu sa zakonom o menici i svojim potrebama. Prvostepeni sud je utvrdio da po ugovorima koje su zaključili tužilac i prvotuženi 06.02.2017. godine, dug na dan 20.06.2018. godine iznosi 20.692,50 evra, po drugom ugovoru na dan 06.02.2018. godine iznosi 602.297,18 dinara, od čega na ime glavnice iznos od 580.134,78 dinara, na ime redovne kamate 21.915,30 dinara i na ime zatezne kamate 247,10 dinara. Potraživanje tužioca prema tuženom AA po osnovu ugovora o kreditu od 07.12.2016. godine, iznosi 137.507,88 dinara od čega na ime glavnice 137.466,45 dinara i na ime zatezne kamate 41,43 dinara. Tužilac je kredit sa prvotuženim proglasio dospelim 31.03.2018. godine, a sa tuženim AA proglasio je dospelim 21.05.2018. godine.

Prema zaključku prvostepenog suda, osnov odgovornosti tuženog AA za obaveze prvotuženog iz zaključena dva ugovora o kreditu sa tužiocem, jeste u akceptiranju menica na ime obaveza prvotuženog po tim ugovorima, a osnov obaveze tuženog AA iz ugovora o kreditu koga je zaključio sa tužiocem 07.12.2016. godine, je u tom ugovoru, po kome je kao sredstvo obezbeđenja predao tužiocu menicu. Kako je tuženi AA akceptant menice AB .. koju je priznao bez protesta, a potpisao je ovlašćenje za popunjavanje i korišćenje te menice, sudovi zaključuju da je potpisivanjem ovlašćenja za popunjavanje i korišćenje menica tuženi AA jemac platac po osnovu ugovora koga je tužilac zaključio sa prvotuženim. Sudovi smatraju da akceptiranje menice ima karakter ugovora o jemstvu u skladu sa članom 998. Zakona o obligacionim odnosima i u skladu sa članom 1004. istog zakona. Iz tih razloga smatraju osnovanim tužbeni zahtev u odnosu na tuženog-protivtužioca za 602.297,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine, te obavezuju tuženog-protivtužioca da tužiocu solidarno sa tuženim „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd isplati taj iznos. Osnovan je i tužbeni zahtev da tužiocu plati na ime svoje obaveze iz ugovora iznos od 137.507,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 137.466,45 dinara, počev od 27.11.2018. godine do isplate. Sudovi su odbili protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca da se utvrdi da su menice AV .., AV .., AV .., ništave i da ne proizvode pravno dejstvo, zato što su zaključili da su menice izdate blanko, sa minimumom bitnih elemenata sa ovlašćenjem, potpisanim od izdavaoca i drugotuženog-protivtužioca kao akceptanta, da imalac menice popuni ostale bitne elemente saglasno sporazumu sa izdavaocem, da ih je tako tužilac i popunio, sa datumom dospeća nakon dospeća kredita po ugovoru koji nije ništav. Menice nisu popunjene na proizvoljan iznos. Menicu AV .. po ugovoru o kreditu koji je zaključio sa tužiocem je izdao tuženi- protivtužilac na ime neizmirene obaveze po tom kreditu, dok nije dokazao da menica nije pravilno popunjena u pogledu iznosa od 721.146,47 dinara sa datumom dospeća 08.06.2018. godine. Menica AV .. je popunjena na iznos od 20.791,74 evra sa datumom dospeća 15.06.2018. godine. Menica AV .. je popunjena na iznos od 634.277,36 dinara sa datumom dospeća 15.06.2018. godine.

Revident osporava pravilnost pravnosnažne odluke o tužbenom i o protivtužbenom zahtevu. Osporava da je jemac po ugovorima o kreditu koje je tužilac zaključio sa prvotuženim „Eurolift industrial Equipment“ DOO Beograd.

Revizijski sud nalazi da je revizija delimično osnovana. Drugostepeni sud je zasnovao odluku o solidarnoj obavezi tuženog-protivtužioca AA prema tužiocu za obaveze prvotuženog iz ugovora o kreditu sa tužiocem na izričitom zaključku da je potpisivanjem ovlašćenja za popunjavanje i korišćenje menica tuženi-protivtužilac jemac platac za obaveze po osnovu ovog ugovora. Nadalje, da akceptiranjem menice ona ima karakter ugovora o jemstvu u skladu sa članom 998. i članom 1004. Zakona o obligacionim odnosima.

Zaključak je pogrešan, zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Prema odredbi člana 997. ZOO, ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika ako to ovaj ne učini, a prema odredbi člana 998. ZOO, ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno. Utvrđena sadržina meničnog ovlašćenja tiče se popunjavanja i korišćenja menice, u pogledu upisivanja iznosa koji dužnik iz osnovnog posla duguje na dan popune menice sa kamatom, i drugim troškovima, datuma izdavanja menice, i klauzule bez protesta. Dakle, ne sadrži izjavu o jemčenju tuženog protivtužioca za obaveze prvotuženog iz ugovora o kreditu, u smislu citiranih odredaba. Posebno, akceptiranje menice nikako nema karakter ugovora o jemstvu. Menica je apstraktna hartija od vrednosti. Ona je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu (član 234.) Dakle osnov obaveze je sama hartija od vrednosti. Akceptiranje je menična radnja kojom treće lice potvrđuje da prihvata meničnu, dakle apstraktnu obavezu nevezanu za osnovni posao iz koga je menica izdata, da izvrši isplatu o roku dospelosti naznačenom u menici.

Prema odredbama Zakona o menici („Sl. list FNRJ“ br. 104/46, „Sl. list SFRJ“ br. 16/65, 54/70 i 57/89, „Sl. list SRJ“ br. 46/96 i „Sl. list SCG“ br. 1/2003 – Ustavna povelja), iz člana 27. stav 1., akceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Prema odredbi člana 24. istog zakona, akcept se piše na samoj menici i izražava se rečju „priznajem“, „primljena“, „prihvaćena“, ili kojom drugom rečju koja to isto znači; akcept potpisuje trasat. Kao akcept vredi i sam trasatov potpis kada je stavljen na lice menice. Svojstvo menice da proizvodi apstraktnu obavezu, nevezano za osnovni posao iz koga je izdata, i stroge formalnosti menice, isključuju mogućnost poistovećivanja menice sa bilo kojim ugovorom, pa i ugovorom o jemstvu, ili izjavom o jemstvu za ispunjenje obaveze glavnog dužnika iz drugog pravnog posla.

Kod takvog stanja stvari, u konkretnom slučaju ne proizilazi da postoji pismena izjava o jemstvu, niti ugovor o jemstvu kojim se drugotuženi-protivtužilac obaveza prema tužiocu kao poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu prvotuženog prema tužiocu iz ugovora o kreditu, te da je jemac platac.

Iz tog razloga odluka kojom se pravnosnažno obavezuje drugotuženi- protivtužilac da solidarno sa prvotuženim plati tužiocu iznos od 602.297.18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine, po ugovoru broj ... zaključenim između tužioca i prvotuženog, za sada se ne može prihvatiti za pravilnu.

U razlozima presude drugostepeni sud nije raspravio spornu činjenicu o tome da li je drugotuženi-protivtužilac potpisao menicu broj AV .., na kojoj je tužilac zasnovao tužbu za iznos od 602.050,08 dinara sa zakonskim zateznim kamatama, na način da proizvodi pravno dejstvo akcepta menice, prema citiranoj odredbi Zakona o menici, od čega zavisi pravilnost zaključka da je drugotuženi-protivtužilac akceptirao menicu, i taj osnov obaveze ovog tuženog.

Osim iznetog, drugostepenom odlukom ukinuta je prvostepena presuda u usvajajućem delu za 20.692,50 evra sa zakonskim zateznim kamatama iz razloga što je ugovor o kreditu br. ... zaključen radi obezbeđenja kredita prvotuženom u iznosu od 30.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne bnake Srbije na dan korišćenja kredita, pa je obavezivanje na isplatu drugotuženog kao jemca da solidarno sa prvotuženim plati iznos od 20.692,50 evra protivrečno sadržini ugovora o kreditu. Kod utvrđene činjenice da je meničnim ovlašćenjem za popunjavanje i korišćenje menice br. AV .. tužilac ovlašćen da menicu popuni tako što će u nju upisati iznos koji dužnik duguje po ugovoru o kreditu u iznosu od 30.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, preuranjen je zaključak o valjanosti te menice u smislu njene saglasnosti sa meničnim ovlašćenjem.

Zbog toga su ukinute prvostepena i drugostepena presuda u usvajajućem delu za tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog-protivtužioca za iznos od 602.297,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 602.050,08 dinara počev od 07.02.2018. godine i u odbijajućem delu za protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je menica serijskog broja AV .. izdata od strane prvotuženog i popunjena na iznos od 20.971,74 evra ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Nije osnovana revizija u delu kojim drugotuženi-protivtužilac pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu u usvajajućem delu za tužbeni zahtev za iznos od 137.507,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 137.466,45 dinara od 27.11.2018. godine do isplate, jer ta obaveza revidenta proizilazi iz ugovora o kreditu koji je zaključio sa tužiocem, kao utvrđeni iznos neisplaćenih obaveza, po osnovu odredbe člana 1065. i člana 277. ZOO. Što se tiče protivtužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti menice AV .., koju je izdao revident, radi obezbeđenja svojih obaveza po ugovoru o kreditu koji je zaključio sa tužiocem, od značaja je da je kredit proglašen dospelim 21.05.2018. godine, da je menica popunjena na iznos od 721.146,47 dinara sa datumom dospeća menice 08.06.2018. godine, da je dug na dan poslednje uplate tuženog 26.11.2018. godine ukupno 137.507,88 dinara. Prema zaključku sudova iz ovakvih činjenica, nije dokazano da je u tu menicu unet pogrešan menični iznos na dan popune menica, kako glasi menično ovlašćenje. Ne stoje navodi revizije kojima pobija pravilnost odluke o odbijanju protivtužbenog zahteva ni za utvrđenje da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo menica AV ... . Menica je popunjena na iznos od 634.277,36 sa datumom dospeća 15.06.2018. godine, dok je poslednji datum plaćanja po tom ugovoru 18.05.2018. godine. Na dan dospeća kredita 06.02.2018. godine dug je iznosio ukupno 602.297,18 dinara. Prema tako utvrđenim činjenicama, osnovano sudovi zaključuju da tuženi nije dokazao da je na dan popune menice u nju tužilac uneo pogrešan menični iznos i da je to osnov za ništavost ove menice. Pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ne može se pobijati posebnom revizijom.

Sa ovih razloga je odbijena revizija u navedenom delu, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković