.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 184/2015
02.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca R.M. iz Z., koga zastupa punomoćnik Z.J., advokat iz B., protiv tuženog B. DOO u stečaju iz N.S., radi utvrđenja i isplate iznosa od 6.086.438,21 dinar, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br.6460/12 od 11.07.2012. godine koje je ispravljeno rešenjem toga suda Pž br.6460/12 od 30.08.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca R.M. iz Z., izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br.6460/12 od 11.07.2012. godine koje je ispravljeno rešenjem toga suda Pž br.6460/12 od 30.08.2012.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu P br.1490/2012 od 11.06.2012. godine, odbačena je tužba tužioca od 05.06.2012. godine.
Privredni apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Pž br.6460/12 od 11.07.2012. godine, koje je ispravljeno rešenjem toga suda Pž br.6460/12 od 30.08.2012.godine odbija žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrđuje rešenje Privrednog suda u Novom Sadu P 1490/12 od 11.06.2012. godine.
Protiv drugostepenog rešenja tužilac izjavljuje blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:
Revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je dana 05.06.2012. godine podneo tužbu radi utvrđenja i isplate iznosa od 6.086.438,21 dinar. Rešenjem prvostepenog suda od 11.06.2012. godine odbačena je tužba tužioca u ovoj parnici. Drugostepenim rešenjem od 11.07.2012. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje o odbačaju tužbe. Reviziju tužilac izjavljuje 17.06.2015. godine.
Odredbom člana 420. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. U članu 403. stav 3. istog zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja.
Predmet tužbenog zahteva tužioca je utvrđenje da je direktor distributivnog centra tuženog počev od 04.06.2007. godine, pa nadalje i isplata ukupnog iznosa od 6.086.438,21 dinar. U konkretnom slučaju za ocenu dozvoljenosti revizije merodavan je cenzus iz člana 403. stav 3. ZPP, jer se ne radi o parnici povodom zasnivanja postojanja i prestanka radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kom smislu bi revizija tužioca bila dozvoljena.
Potraživanje tužioca u iznosu od 6.086.438,21 dinar na dan podnošenja tužbe predstavljalo je deviznu protivvrednost od 51.862,54 evra (srednji kurs evra na dan podnošenja tužbe 05.06.2012. godine iznosio je 113,3571 dinar za 1 evro).
Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije (100.000 evra na dan podnošenja tužbe), revizija tužioca izjavljena protiv drugostepenog rešenja nije dozvoljena.
Budući da je drugostepeno rešenje doneto dana 11.07.2012. godine za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora po Zakonu o parničnom postupku važećem u vreme donošenja drugostepenog rešenja („Službeni glasnik RS“, broj 72/11). U ovom slučaju se ne primenjuju odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), kako to pogrešno tvrdi revident, prema kojim je limit za izjavljivanje revizije 40.000 evra. Za primenu pravno relevatnih odredaba Zakona o parničnom postupku u pogledu dozvoljenosti revizije merodavan je momenat donošenja drugostepenog rešenja, a ne izjavljivanja revizije.
To su razlozi na osnovu koga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. a u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
