.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1851/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „OMNIS“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat u ..., protiv tuženog „NDM LEASING“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Milica Žarkić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 4.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7946/21 od 20.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7946/21 od 20.07.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7946/21 od 20.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4388/2021 od 15.06.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejsto odredba člana 3. stav 3.4. tačka 1. Ugovora o finansijskom lizingu ... od 13.07.2010. godine, sadržine kao u izreci prvostepene presude. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7946/21 od 20.07.2023. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi ništavost odredbe ugovora o finansijskom lizingu kojim je predviđeno plaćanje troškova za obradu zahteva. Nižestepeni sudovi su polazeći od odredaba Zakona o finansijskom lizingu zaključili da tuženi ima pravo da prilikom zaključenja ugovora o finansijskom lizingu naplati od korisnika lizinga troškove obrade zahteva. Kako je tužilac prilikom zaključenja ugovora bio upoznat sa svim bitnim elementima ugovora, uključujući i troškove obrade zahteva, zaključak je sudova da je plaćanjem navedenih troškova ispunio svoju punovažnu ugovornu obavezu. Zato je odbijen kao neosnovan zahtev za vraćanje novčanog iznosa uplaćenog tuženom po osnovu navedenog ugovora o lizingu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno novo tumačenje prava, ni ujednačavanje sudske prakse. Neosnovano je pozivanje revidenta na pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, jer se taj stav ne odnosi na troškove lizing naknade. Sa tim u vezi, neosnovano je i ukazivanje revidenta na odluke koje se odnose na troškove obrade kredita, a koje su zasnovane na navedenom pravnom stavu.
Razlozi koji se tiču pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, na koje se poziva revident, nisu zakonski osnov zbog koga se može izjaviti posebna revizija.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta dana 28.04.2021. godine, te da je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 4.000,00 dinara, radi se o privrednom sporu male vrednosti, u kom prema citiranoj odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je odbacio reviziju kao nedozvoljenu.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
