Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeće za ugostiteljstvo i turizam „Cvetni trg“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Obrad Popovac, advokat iz ..., protiv tuženog Javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom „Poslovni prostor Vračar“ u likvidaciji, koga zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Vračar, radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 2.400.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4627/18 od 06.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4627/18 od 06.02.2020. godine

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4627/18 od 06.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 155/17 od 05.06.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su Ugovor o zakupu poslovnih prostorija br. 4381/2459 od 24.03.1969. godine, Ugovor o zakupu poslovnih prostorija br. 4381/6260 od 21.03.1969. godine i Aneks ugovora o zakupu poslovnih prostorija br.4381/6260 i 438/06 od 30.03.2006. godine zaključen između tužioca kao zakupca i pravnog prethodnika tuženog kao zakupodavca, apsolutno ništavi od dana 27.05.2011. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 176.000,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4627/18 od 06.02.2020. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio posebnu reviziju iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u konkretnom slučaju za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Drugostepenom presudom je pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu da se utvrdi da su dva ugvora o zakupu i dva aneksa ugovora o zakupu, zaključeni između tužioca kao zakupca i pravnog prethodnika tuženog kao zakupodavca, apsolutno ništavi od dana 27.05.2011. godine. Nižestepeni sudovi su zaključili da je u situaciji kada je predmet zakupa prestao da postoji rušenjem dela poslovnog prostora, zakupac imao mogućnost da se koristi pravom iz člana 578. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Zato je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost predmetnih ugovora o zakupu i aneksa navedenih ugovora.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način odlučivanja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Povodom pravnog pitanja koje se postavlja u ovom sporu ne postoji neujednačenost sudske prakse. Tužilac u reviziji nije naveo postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju od značaja za praksu. Takođe, nije naveo u čemu se ogleda razlika u stavovima sudova imajući u vidu da je revizija usmerena na tumačenje odredbe člana 578. Zakona o obligacionim odnosima koja reguliše prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak i stavom 3. predviđa mogućnost raskida ugovora ili sniženje cene ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio i sa druge strane na tumačenje odredaba istog zakona o značaju osnova, kauze ugovora po njegovo dejstvo. Stoga ne postoji potreba za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse niti potreba za novim tumačenjem prava.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 13.01.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude iznosi 2.400.000,00 dinara, što je protivvrednost ispod 30.000 evra. Zato se radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić