Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 1913/2022
20.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Spomenka Bilić, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5532/21 od 27.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20. oktobra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5532/21 od 27.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5532/21 od 27.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2486/21 od 22.07.2021. godine, odbijen je prigovor predlagača kojim je tražila da se utvrdi da je u stečajnom postupku, koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St 56/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 5532/21 od 27.12.2021. godine u stavu prvom izreke usvojena je žalba predlagača pa je preinačeno prvostepeno rešenje i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Prvirednim sudom u Beogradu pod brojem St 56/2010. Naloženo je stečajnom sudiji da u navedenom predmetu u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzme sve potrebne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka, te da o preduzetim radnjama obavesti predsednika Privrednog suda u Beogradu u roku od 30 dana od dana preduzimanja radnji. Obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara. U stavu drugom izreke obavezena je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.
Protiv navedenog rešenja u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, predlagač je izjavio blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa iz ovog razloga ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br.46/95 ... 106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. istog zakona propisana su pravna sredstva kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a to su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Ni jednom odredbom zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima po kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima ako drugim zakonom nije drugačije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku koji je pritužbenog karaktera u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda i sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citirane zakonske odredbe nije predviđena kao mogući pravni lek. Iz navedenih razloga revizija predlagača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić