.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 19/2024
25.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, preduzetnik, STR „BB“ ..., čiji je punomoćnik Marko Bekčić, advokat u ..., protiv tuženog „Bansa Intesa“ AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 4.800,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2790/22 od 05.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2790/22 od 05.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2790/22 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Užicu P 27/2022 od 07.02.2022. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 5. Ugovora o kreditu ... broj ...-...-... od 17.10.2007. godine, sadržine kao u izreci prvostepene presude. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi isplati tužiocu iznos od 4.800,00 dinara sa zateznom kamatom od 17.10.2007. godine do isplate, dok je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 42.900,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2790/22 od 05.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Međutim, u slučaju kada tužilac nije tvrdio da mu tužena banka nije dostavila ponudu za zaključenje ugovor, to onda takva činjenica i nije predmet raspravljanja i dokazivanja. Posledično tome, tuženi ne može snositi negativne posledice nedokazanosti navedene činjenice, a samim tim se ne može govoriti ni o razlozima ništavosti sporne ugovorne odredbe sa stanovišta nedostatka ponude, jer ne postoje činjenične tvrdnje tužioca iznete u navedenom pravcu. Stoga, pobijana odluka je u skladu sa gore pomenutim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, a takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 16.06.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 4.800,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
