.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 195/2015
17.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca-protivtuženog G. d.o.o. iz J., koga zastupaju punomoćnici M.I. i N.Š., advokati iz J., protiv tuženog- protivtužioca J. a.d. iz M., radi duga, vrednost spora po tužbi 1.002.722,00 dinara i po protivtužbi 1.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 7036/13 od 19.02.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2016.godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.7036/13 od 19.02.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Privrednog suda u Nišu P br. 1317/11 od 31.05.2013.godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom na ime dela ugovorene naknade isplati iznos od 892.407,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.05.2012.godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog-protivtužioca da tužiocu-protivtuženom na ime ugovorene naknade isplati iznos od 110.315,00 dinara kao i u delu u kome je traženo da se tuženi-protivtužilac obaveže na isplatu zatezne kamate za period od 27.05.2004.godine do 03.05.2012.godine. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužioca-protivtuženog za određivanje privremene mere. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužioca- protivtuženog da tuženom-protivtužiocu na ime naknad štete u vidu izgubljene dobiti isplati iznos od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2004.godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da na ime naknade parničnih troškova isplati tužiocu-protivtuženom iznos od 293.173,14 dinara.
Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 7036/13 od 19.02.2015.godine, preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom i petom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog-protivtužioca da tužiocu-protivtuženom isplati iznos od 892.407,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.05.2012.godine pa do isplate i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, a odbio kao neosnovanu žalbu tuženog-protivtužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu četvrtom izreke.
Protiv drugostepene presude blagovremenu reviziju preko punomoćnika iz reda advokata izjavio je tužilac-protivtuženi, pobijajući je u delu kojim je preinačena prvostepena presuda zbog pogrešne primena materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 486. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji je u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23.stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.
Tužba je u predmetnom sporu podneta 17.10.2011.godine sa zahtevom za isplatu 700.000,00 dinara, ali je u podnesku od 20.06.2012.godine tužilac preinačio tužbu povećanjem zahteva na iznos od 1.002.722,00 dinara. Protivtužba je podneta 06.12.2011.godine radi naknade štete u visini od 1.000.000,00 dinara. Prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio za 892.407,00 dinara, a odbio za iznos od 110.315,00 dinara. Protivtužbeni zahtev je odbijen u celosti. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio i za iznos od 892.407,00 dinara. Revizijom tužioca-protvituženog pobija se druostepena presuda u preinačenom delu, odnosno za iznos od 892.407,00 dinara, što je i vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude.
Odredbom člana 486. ZPP, koja je izmenjena odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako je vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.
Pored navedenog, po odredbi člana 490. stav 1. relevantnog ZPP, spor male vrednosti u privrednims porovima je onaj u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora i po tužbi i po protivtužbi ne prolazi limit propisan za spor male vrednosti u privrednim sporovima, te revizija tužioca- protivtuženog nije dozvoljena ni po odredbi člana 478. stav 6. ZPP, kojim je propisano da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Na dozvoljenost revizije tužioca-protivtuženog bez uticaja je što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, jer se u konkretnom slučaju na sporni odnos primenjuje Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji nije propisivao dozvoljenost revizije u slučaju preinačenja prvostepene presude, ali u sporovima male vrednosti ni to preinačenje ne bi uticalo na dozvoljenost revizije.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. relevantnog ZPP odbacio reviziju tužioca-protivtuženog kao nedozvoljenu.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
