Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4638/21 od 01.06.2022. godine, u stavu jedan, odbijena je, kao neosnovana, žalba prvotuženog i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 1950/2019 od 09.12.2021. godine. U stavu dva obavezan je tuženi da tužiocu prvog reda naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 46.672,00 dinara, a u stavu tri da tužiocu drugog reda naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 46.672,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude Privrednog apelacionog suda Pž 4638/21 od 01.06.2022. godine, prvotuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Drugotužilac je dostavio odgovor na reviziju u kojem je osporio navode revidenta.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ustanovio da je revizija prvotuženog neosnovana.

U donošenju drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident se uopšteno poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, ne navodći iste, pa su ovi navodi bez uticaja na pravilnost drugostepene odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi „BB“ DD Republika ..., ... i „Tergo Telekom“ DOO Beograd zaključili su dva ugovora o jemstvu od 01.08.2014. godine. Iz sadržine prvog ugovora o jemstvu proizlazi da je prvotuženi zaključio ugovor o zajmu broj .../... od 29.01.2013. godine na osnovu kojeg je kao zajmodavac pozajmio iznos od 270.000 evra preduzeću „VV“ DOO iz ... kao zajmoprimcu za koji je dug jemčilo preduzeće „GG“ DOO kao jemac – platac i zalogodavac. Navedenim ugovorom jemac „Tergo Telekom“ DOO Beograd potvrdio je da je upoznat sa obavezom dužnika prema prvotuženom po osnovu ugovora o zajmu, jemčeći prvotuženom da će dužnik pravilno, blagovremeno i u celosti ispuniti sve svoje obaveze iz ugovora o zajmu i neopozivo i bezuslovno se obavezao da će u svojstvu jemca – platca na prvi poziv prvotuženog platiti svaki iznos koji ne bude platio dužnik iz ugovora o zajmu od 29.01.2013. godine. Prema drugom ugovoru o jemstvu, „Tergo Telekom“ DOO Beograd obavezao se da će u svojstvu jemca – platca, na prvi poziv prvotuženog platiti svaki iznos koji ne bude platio dužnik iz dogovora broj ...-...-.../... o plaćanju obaveza, koji je prvotuženi kao poverilac zaključio sa preduzećem „DD“ DOO u svojstvu zakupca i ĐĐ u svojstvu jemca – platca. Utvrđeno je da je „Tergo Telekom“ DOO Beograd pre otvaranja stečajnog postpuka bio u blokadi od 18.06.2014. godine do 07.05.2014. godine kao i da je postupak stečaja nad istim otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 121/2015 od 05.05.2015. godine u toku koga je „Tergo Telekom“ DOO Beograd prodat kao pravno lice, a postupak je nastavljen prema stečajnoj masi, drugotuženom. Prvotuženom je uslovno priznato neobezbeđeno potraživanje u iznosu od 51.610.232,40 dinara. Tužioci su osporili potraživanje prvotuženog na ispitnom ročištu u celosti i upućeni su da pokrenu parnični postupak.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je stava, da je ugovor o jemstvu pravni posao bez naknade, u smislu člana 124. Zakona o stečaju, osim u slučaju kada poverilac po ugovoru o jemstvu dokaže da je jemac dobio naknadu, drugu imovinsku korist ili protivvrednost za jemčenje. Prvostepeni sud nalazi da je na prvotuženom bio teret dokazivanja da je „Tergo Telekom“ DOO kao davalac jemstva imao konkretne koristi od davanja izjave o jemstvu što je u konkretnom slučaju izostalo, pa je reč o raspolaganju stečajnog dužnika bez naknade, preduzeto u roku od pet godina od dana pokretanja stečaja, kojim se oštećuju poverioci. Prvostepeni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni i posebni uslovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika predviđeni članom 123. stav 1. Zakona o stečaju, s obzirom da su tužioci dostavili dokaz da je u trenutku davanja izjave o jemstvu pravni prethodnik drugotuženog bio u teškom ekonomskom stanju, odnosno u blokadi računa kada se u konkretnom slučaju postajanje namere oštećenja poverilaca ne mora posebno dokazivati.

Privredni apelacioni sud je potvrdio navedenu presudu, nalazeći da se ugovor o jemstvu ne može smatrati ugovorom bez naknade, jer se u privredi prihvata suprotna pretpostavka prema kojoj je jemstvo po pravilnu teretni pravni posao, preuzet u cilju sticanja direktne ili indirektne dobiti za jemca. Svoj stav potvrđuje odredbom člana 1013. Zakona o obligacionim odnosima, jer jemac koji ispuni obavezu glavnog dužnika može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, pa se iz tih razloga ne može pobijati kao pravni posao bez naknade ili uz neznatnu naknadu. Drugostepeni sud nalazi da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika u skladu sa odredbom člana 123. stav 2. Zakona o stečaju. Ovo sa razloga jer je pravni prethodnik drugotuženog, „Tergo Telekom“ DOO, jemčio prvotuženom za obaveze zajmoprimca „VV“ DOO ... po ugovoru o kreditu ...-...-.../... od 29.01.2013. godine, koje je povezano lice sa stečajnim dužnikom kao i za obaveze preduzećem „DD“ DOO ... po Dogovoru ...-...-.../... od 23.12.2013. godine, koji se u ekonomskom smislu može izjednačiti sa ugovorom o zajmu, pri čemu je „DD“ povezano lice sa stečajnim dužnikom. Drugostepeni sud je utvrdio iz priloženog prevoda sa sajta Agencije Republike Slovenije za javno-pravne evidencije i usluge, da je osnivač „VV“ DOO ... EE DOO ..., a da su direktori ĐĐ i ŽŽ ujedno osnivači pravnog lica EE DOO ... i direktori „VV“ DOO ... kao i da je prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, između ostalih, osnivač „Tergo Telekom“ DOO preduzeće EE DOO ... sa 89% udela. Kako je pravni prethodnik drugotuženog nad kojim je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 121/2015 od 05.05.2015. godine, jemčio ugovorima o jemstvu od 01.08.2014.godine za obaveze pravnih lica po osnovu ugovora o zajmu odnosno za posao koji se u ekonomskom smislu može upodobiti sa zajmom, koja su povezana sa stečajnim dužnikom, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku.

Ceneći navode prvotuženog kao revidenta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti neosnovani i da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 123. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009, 99/2011 – dr. Zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014) predviđeno je da obezbeđenje koje je stečajni dužnik dao za zajam, odnosno druge pravne radnje koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobrenju zajmova, licu povezanom sa stečajnim dužnikom u smislu Zakona o stečaju, osim licu koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita ili zajmova, u trenutku kada je bilo trajnije nesposobno za plaćanje u smislu ovog zakona, ili u roku od godinu dana pre dana otvaranja stečajnog postupka nad društvom, ne proizvodi pravno dejstvo u postupku stečaja nad društvom.

Primenom navedene odredbe proizlazi da je neoboriva pretpostavka da je stečajni dužnik izvršio pravnu radnju namernog oštećenja poverioca ako je u poslednjoj godini pre otvaranja stečaja dao obezbeđenje za zajam ili za posao koji se u ekonomskom smislu može upodobiti sa zajmom, svom povezanom licu iz kruga lica propisanog odredbama člana 125. Zakona o stečaju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvotuženi je kao zajmodavac zaključio ugovor o zajmu sa zajmoprimcem preduzećem „VV“ DOO ... od 29.01.2013.godine za iznos od 272.000,00 evra, po kome je za obaveze zajmoprimca jemčio pravni prethodnik drugotuženog „Tergo Telekom“ DOO izjavom o jemstvu od 01.08.2014. godine. Po Dogovoru D 22-12/13 od 23.12.2013. godine, dužnik „...“ DOO ... bio je u obavezi da isplati dug prvotuženom u iznosu od 118.104,10 evra u 50 rata počev od 27.01.2013. godine do 05.12.2014. godine, za koji je jemčio pravni prethodnik drugotuženog „Tergo Telekom“ DOO izjavom o jemstvu od 01.08.2014. godine.

Kako je osnivač dužnika „VV“ DOO ... zajmoprimca po osnovu ugovora o zajmu od 23.12.2013. godine i „DD“ DOO ... dužnika po Dogovoru D 22/13 od 23.12.2013. godine, EE DOO ..., koji je ujedno i jedan od osnivača „Tergo Telekom“ DOO koji je jemčio za njihove obaveze prema prvotuženom kao poveriocu, proizlazi da je jemstvo dato za zajam odnosno za posao koji u ekonomskom pogledu odgovara odobrenju zajma, licima koja su u smislu člana 125. Zakona o stečaju, povezana sa „Tergo Telekom“ DOO nad kojim je otvoren stečajni postupak 05.05.2015. godine i koji je prodat kao pravno lice, pa je prema istom obustavljen stečajni postupak, a nastavljen u odnosu na drugotuženog stečajnu masu „Tergo Telekoma“ DOO. Sledom navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tako dato obezbeđenje odnosno preduzete pravne radnje izjave o jemstvu, ne proizvodi pravno dejstvo prema stečajnoj masi. U slučaju ispunjenja navedenog posebnog uslova iz člana 123. stav 2. Zakona o stečaju, pitanje postojanje namere stečajnog dužnika za oštećenje jednog ili više poverilaca, kao i postojanje saznanja saugovarača stečajnog dužnika za nameru oštećenja, ne postavlja kao uslov primene navedene odredbe, jer je neoboriva pretpostavka da je u ovom slučaju stečajni dužnik izvršio pravnu radnju namernog oštećenja poverilaca. Shodno tome, bez uticaja je revizijski navod o pogrešnom stavu prvostepenog suda da je ugovor o jemstvu ugovor bez naknade i da od ocene jemstva kao pravnog posla zavisi ocena osnovanosti zahteva za pobijanje radnji stečajnog dužnika.

Takođe su neosnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo što nije primenio rok od 6 meseci za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika iz odredbe člana 122. stav 1. Zakona o stečaju, budući da je navedenom odredbom regulisano neposredno oštećenje poverilaca koje predstavlja poseban pravni osnov za pobijanje pravne radnje, a u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za pobijanje pravne radnje stečajnog dužnika na osnovu odredbe člana 123. stav 2. Zakona o stečaju, koje reguliše namerno oštećenje poverilaca, budući da je ista preduzeta u roku od godinu dana pre otvaranja stečaja.

S obzirom na navedeno, revizijski sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci presude. Primenom člana 154. ZPP i 155. ZPP, drugotužiocu nisu dosuđeni troškovi odgovora na reviziju, jer isti nisu bili potrebni u revizijskom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić