Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Akcionarsko društvo „Galenika“ za proizvodnju lekova, dentala, antibiotika, farmaceutskih sirovina, parafarmaceutike, veterinarskih proizvoda i aditiva Beograd, Batajnički put bb, protiv tuženog Privredno društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge “Galenika pharmacia” doo Beograd, ul. Dr Drage Ljočić br. 3, čiji je punomoćnik Dragan Ivanović, advokat u ..., radi zabrane upotrebe naziva, vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5421/18 od 28.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5421/18 od 28.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5421/18 od 28.11.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 970/18 od 14.07.2018. godine u stavu I izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se zabrani tuženom upotreba naziva „Galenika“ u svom poslovnom imenu i da se obaveže tuženi da iz svog poslovnog imena briše ovaj deo naziva. Stavom II izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 111.750,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5421/18 od 28.11.2019. godine odbijena je kao neosnovna žalba tuženog i potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu I izreke, dok je preinačena odluka o troškovima sadržana u stavu II izreke navedene prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 43.500,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je u odgovoru na reviziju osporio tačnost revizijskih navoda, kao i njihovu osnovanost, pa je predložio da se izjavljena revizija tuženog odbaci kao nedozvoljena, a troškove revizijskog postupka je opredeljeno tražio.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za zabranu tuženom upotrebe naziva „Galenika“ u svom poslovnom imenu. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Nema potrebe za novim tumačnjem materijalno pravnih odredbi iz članova 26-28. Zakona o privrednim društvima, niti za ujednačavanjem sudske prakse u istim ili sličnim činjenično pravnim situacijama, već revident izlaže o primeni prava u konkretnoj situaciji. U tom pogledu tvrdnje revidenta koje se suštinski odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje o distinktivnosti poslovnog imena tuženog i provođenju određenih statusnih promena u postupku njegovog osnovanju, kao i na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred prvostepenim sudom u pogledu ocene dokaza, nisu od značaja kod ocene uslova za izjavljivanje posebne revizije.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/2020) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 467. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/2020) ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona.

Prema odredbi člana 487. stav 3. Zakona u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su i sporovi u kojima se predmet tužbenog zahteva ne odnosi na potraživanje u novcu, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos dinarske protivvrednosti od 30.000,00 EUR po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 487. st. 1. Zakona o parničnom postupku).

Tužlac je tužbu podneo dana 12.10.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je 100.000,00 dinara, što je na da podnošenja tužbe protivvrednost 832,98 EUR. Radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Rešavajući o zahtevu tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan za odlučivanje o reviziji. Samim tim ni troškovi koji su nastali podnošenjem odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove koji bi se dosudili na teret tuženog. Zato je primenom člana 165. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić