Protiv drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju preko punomoćnika iz reda advokata izjavio je umešač na strani tuženog, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje i odlučio da je revizija umešača na strani tuženog osnovana.

Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je potraživanje tužioca prema tuženom zasnovano na Memorandumu o razumevanju između Vlada Ruske Federacije i Vlada bivših republika SFRJ o regulisanju međusobnih finansijskih potraživanja po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivše SFRJ koji je potpisan 17.09.2003.godine i ratifikovan Zakonom o ratifikaciji memoranduma, na osnovu koga je naloženo Narodnoj banci Srbije i Vnješenkonom banci da zatvore sve račune otvorene u skladu sa međuvladinim sporazumima i protokolima potraživanja koja su regulisana članom 2. memoranduma, među kojima su i dugovanja po akreditivima banaka iz bivše SFRJ, pa i predmetnih akreditiva, koji je po nalogu umešača otvoren od strane tuženog u korist ruske banke za korisnike iz Rusije.

Prema utvrđenim činjenicama pravni prethodnik tuženog je kod ruske banke oktobra meseca 1991.godine otvorio tri nostro akreditiva za korisnike iz Rusije u visini od 5.571.164,04 klirinških dolara, s tim da je trebalo da uplati i preostali iznos od 8.219.634,02 USD kako bi obaveze po akreditivima bile potpuno izmirene. Kod NBJ kao korespodentne banke koja je vodila krilinški račun nije evidentirana uplata iznosa od 4.772.539,27 USD koju je bio dužan da izvrši pravni prethodnik tužene. Nakon zaključenja Memoranduma o razumevanju između Vlada Ruske Federacije i Vlada bivših Republika SFRJ od 17.09.2003.godine, određen je rok od 30 dana da od potpisivanja Memoranduma NBS i ruska banka zatvore sve račune otvorene u skladu sa međuvladinim sporazumima i protokolima zaključenim između bivšeg SSSR i SFRJ. Članom 2. Memoranduma definisana su potraživanja koja podležu regulisanju, pa između ostalog i dugovanja po akreditivima banaka iz bivše SFRJ, te je članom 4. Memoranduma konstatovano da je saldo obračuna između bivšeg SSSR i bivše SFRJ u korist sukcesora bivše SFRJ. Saldo je konačan i ne podleže reviziji. Ruska banka je Narodnoj banci Jugoslavije dostavila tabelu sa evidentiranim akreditivima, gde je pravni prethodnik tuženog označen kao banka izdavalac tri akreditiva, sva tri izdata u oktobru mesecu 1991.godine u kojima je kao korisnik akreditiva označeno preduzeće VV iz ..., dok su dokumenta poslata banci izdavaocu u novembru mesecu 1991.godine. Za plaćanje po istima preostao je utuženi iznos od 4.722.539,26 USD. Tužilac je 11.10.2013.godine pozvao tuženog da izvrši plaćanje navedene obaveze po akreditivima, a u toku postupka je utvrđeno da je isti iznos predmet tužbenog zahteva, ovde umešača, protiv ovde tuženog kojim umešač kao tužilac traži vraćanje predmetnih sredstava imajući u vidu da tužena drži iznos neiskorišćenog akreditiva bez pravnog osnova, budući da je rok važnosti akreditiva istekao.

Kod ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev za navedeni iznos glavnog duga u dolarima, zaključujući da je između tužioca i tuženog nastao nov obligaciono pravni odnos od trenutka kada je donet Zakon o ratifikaciji memoranduma, koji je stupio na snagu 01.01.2005.godine, u kome je tužena banka dužnik sa pozivom na odredbu člana 218. ZOO, jer je tužilac plativši iznos iz akreditiva učinio izdatak za drugog. Stoga je drugostepeni sud ocenio da je bez uticaja žalbeni navod umešača da na dan stupanja na snagu Zakona o ratifikaciji memoranduma nije postojala obaveza tužene akreditivne banke prema korisniku akreditiva. Prigovor zastarelosti istaknut u toku prvostepenog postupka odbijen je imajući u vidu da je dug za naplatu dospeo 17.10.2003.godine jer je tada istekao rok od 30 dana od dana potpisivanja memoranduma, a obaveza tuženog prema tužiocu nastala je tek 01.01.2005.godine, kada je na snagu stupio Zakon o ratifikaciji memoranduma, jer je tek od tog datuma tužilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze pa kako je tužba podneta 29.10.2013.godine nije istekao desetogodišnji zastarni rok, pa je primenom člana 361. stav 1. i 371. ZOO prigovor zastarelosti potraživanja tuženog odbijen kao neosnovan.

Republika Srbija je donošenjem Zakona o ratifikaciji memoranduma na sebe preuzela obaveze da izmiri potraživanja bivše SSSR prema bivšoj SFRJ u klirinškim SAD dolarima i u SAD dolarima, koji između ostalog podrazumevaju dugovanja po akreditivima banaka bivše SFRJ, odnosno dugovanja po izvoznim akreditivima ovlašćenih banaka SFRJ kao i komercijalna dugovanja bivše SFRJ. Da bi se moglo smatrati da je u konkretnom slučaju učinila izdatak za drugog, odnosno tuženog u smilu člana 218. ZOO osnovano se revizijom umešača ukazuje da je relevantna činjenica da li je tuženi imao dugovanja po izdatim akreditivima po nalogu „GG“. Nižestepeni sudovi utvrđuju kada su izdati akreditivi i utvrđuju kada su dokumenta poslata banci izdavaocu, ne utvrđujući rok važenja akreditiva, odnosno da li su izdavaocu akreditiva dokumenta predata u roku važenja akreditiva. Stoga je osnovan revizijski navod da je za usvajanje tužbenog zahteva bilo neophodno dokazati da je korisnik akreditiva u roku predviđenom akreditivom podneo akreditivnoj banci, a u nekim slučajevima i konfirmirajućoj ili bilo kojoj drugoj nominiranoj banci tačno predviđena dokumenta na osnovu kojih stiče pravo na naplatu od akreditivne banke, jer u suprotnom gubi pravo na naplatu po akreditivu.

Kako nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrdili navedene relevantne činjenice, to su nižestepene presude morale biti ukinute primenom člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovno postupku prvostepeni sud će odlučujući o postavljenom tužbenom zahtevu imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će u skladu sa istim doneti novu odluku o postavljenom tužbenom zahtevu i troškovima postupka.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić