Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. ZPP („Sl.glasnik RS“, br.72/11...18/20) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje osporenog potraživanja u stečajnom postupku nad tuženim, i to potraživanja u iznosu od 8.983.247,60 dinara prijavljenog po osnovu Ugovora o pristupanju dugu od 31.08.2018. godine i potraživanja u iznosu od 78.807.053,00 dinara na ime ulaganja u reprodukcioni ciklus (repromaterijal, pomoćni materijal, energente) za period 2005.-2008. godine. Predmet protivtužbenog zahteva je utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tuženog Ugovor o pristupanju dugu od 31.08.2018. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene odluke, konzorcijum fizičkih lica (kupaca) koje je zastupao tužilac, kupio je Ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 21.09.2004. godine 70% kapitala tuženog, a ugovor je od strane Agencije za privatizaciju, dana 13.05.2008. godine, raskinut zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane kupca. Prema potvrdi NBS, poslovni račun tuženog bio je, u periodu od 01.01.2000. do dana otvaranja stečaja -13.07.2010. godine, u blokadi ukupno 2863 dana (u periodu od 25.03.2003. godine do 13.07.2010. godine neprekidno). Tužilac je u stečajnom postupku nad tuženim prijavio potraživanje po raznim osnovima u ukupnom iznosu od 39.764.778,13 dinara (od čega je iznos od 8.983.247,60 dinara prijavljen po osnovu Ugovora o pristupanju dugu od 31.08.2008. godine), koje je u većem delu osporeno, i potraživanje po osnovu plaćanja tužioca za račun tuženog u raznim poslovnim odnosima u ukupnom iznosu od 76.628.003,48 dinara, koje je osporeno u celosti. Tokom postupka iz iskaza svedoka i tužioca je utvrđeno da je usled blokade računa tuženog bilo nužno da se investiranje vrši preko povezanog lica, privrednog društva „Partizan promet” d.o.o. Kragujevac, te da je tužilac vršio pozajmice privrednom društvu „Partizan promet” DOO Kragujevac, a „Partizan promet” DOO Kragujevac je imalo obavezu da te pozajmice iskoristi za plaćanje repromaterijala, određene građevinske radove, potom podmirivanje likvidnosti tuženog, kao i isplatu zarada radnicima. Iz nalaza veštaka je utvrđeno da je račun tuženog bio u neprekidnoj blokadi od 25.03.2003. godine do 13.07.2010. godine, u kom periodu se u ime i za račun tužnog platni promet, odnosno robno novčane transakcije, vršio preko računa povezanog pravnog lica „Partizan promet“, u okviru kog pravnog lica postoje ulaganja od strane tužioca. Takođe je utvrđeno da je između tužioca i tuženog u svojstvu pristupioca dugu zaključen Ugovor o pristupanju dugu od 31.03.2008. godine, u kojem je navedeno da privredno društvo „Partizan promet“ DOO Kragujevac duguje tužiocu iznos od 8.983.247,60 dinara, i ugovoreno da tuženi pristupa dugu privrednog društva „Partizan promet” DOO Kragujevac prema tužiocu u iznosu od 8.983.247,60 dinara, te se tuženi obavezao da navedeni iznos duga tužiocu plati ukoliko glavni dužnik to ne učini. Privrednom društvu „Partizan promet“ DOO Kragujevac, čiji je tuženi jedini osnivač, u stečajnom postupku nad tuženim priznato je ukupno prijavljeno potraživanje u iznosu od 11.681.881,77 dinara po osnovu faktura za isporučenu robu, isplata zarada i otpremnina. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđen je ukupan iznos ulaganja tužioca u imovinu tuženog, i to: na ime pozajmica za likvidnost iznos od 12.164.876,60 dinara, na ime isplate zarade zaposlenima tuženog iznos od 21.178.467,15 dinara i na ime izvršenih ulaganja u reprodukcioni ciklus (utvrđenih na osnovu nalaza i mišljenja veštaka tehnologa) u iznosu od 78.807.053,00 dinara (koji iznos nije bio predmet ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala).

Na temelju utvrđenih činjenica, prvostepeni sud najpre utvrđuje da je ugovor o pristupanju dugu zaključen u kraćem roku od 5 godina do otvaranja stečajnog postupka, te da je tužiocu morala biti poznata činjenica da je tuženi u trenutku zaključenja ugovora o pristupanju dugu nesposoban za plaćanje, s obzirom da iz izvedenih dokaza jasno proizilazi da je tuženi u periodu od 25.03.2003. godine pa do 13.07.2010. godiie, neprekidno bio u blokadi, a tužilac je u periodu od 2004.-2008. godine bio većinski vlasnik tuženog i u periodu od 2006.-2008. godine njegov zakonski zastupnik, kao i da je tužiocu morala biti poznata činjenica da se zaključenjem navedenog ugovora oštećuju drugi poverioci, s obzirom da je iz iskaza tužioca utvrđeno da je privredno društvo „Partizan promet“ d.o.o. Kragujevac i osnovano isključivo kako bi se vršilo plaćanje i kako bi ukupno poslovanje i promet išao preko tog pravnog lica, pa je na taj način utvrđeno da je postojala svest kod tužioca, pa i namera da tim radnjama kao i radnjama zaključenja pomenutog ugovora ošteti druge poverioce, a koje su i dovele do blokade računa tuženog. Stoga, prvostepeni sud zaključuje da su ispunjeni kumulativno potrebni uslovi predviđeni članom 123. Zakona o stečaju za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika i to Ugovora o pristupanju dugu od 31.03.2008. godine, te usvaja protivtužbeni zahtev i utvrđuje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tuženog navedeni ugovor, dok odbija zahtev tužioca da se utvrdi kao osnovano osporeno potraživanje po osnovu predmetnog ugovora o pristupanju dugu u iznosu od 8.983.247,06 dinara. U vezi sa tim ističe da su u konkretnom slučaju po osnovu predmetnog novčanog iznosa bili u poslovnom odnosu tužilac i „Partizan promet“ DOO Kragujevac i da vraćanje pozajmljenih novčanih iznosa tužilac može tražiti isključivo od zajmoprimca „Partizan promet“ DOO Kragujevac. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva koji za predmet ima potraživanje u iznosu od 78.807.053,00 dinara na ime ulaganja u reprodukcioni ciklus (repromaterijal, pomoćni materijal, energente) za period 2005.-2008. godine, ovaj sud prihvata nalaze veštaka kao matematički tačne, ali zaključuje da iz istih ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, s obzirom da je tužilac pozajmice vršio isključivo privrednom društvu „Partizan promet“ DOO Kragujevac i da svoje potraživanje može ostvariti samo od tog društva, imajući u vidu i da je tuženi sva dugovanja prema „Partizan promet“ DOO Kragujevac uredno proknjižio i priznao u postupku stečaja. U prilog navedenom ističe da je iz nalaza veštaka utvrđeno da se poslovni odnos između tuženog i „Partizan promet“ DOO Kragujevac odvijao dvosmerno, te da je celokupno poslovanje tuženog išlo preko „Partizan promet“ DOO Kragujevac tako što su ulazne fakture repromaterijala, pomoćnog i režijskog materijala kao i ostalih proizvodnih i neproizvodnih troškova od strane „Partizan promet“ DOO Kragujevac prefakturisane tuženom po istim ulaznim cenama, a gotovi proizvodi su od strane tuženog stavljani u promet tako što je celokupna isporuka fakturisana „Partizan promet“ DOO Kragujevac koji je potom isporuku gotovih proizvoda fakturisao krajnjim kupcima. Stoga zaključuje da izvršenim uplatama tužioca privrednom društvu „Partizan promet“ OO Kragujevac, a potom daljim plaćanjem izvršenim od strane privrednog društva „Partizan promet“ DOO Kragujevac, za račun tuženog, nije zasnovan neposredan obligaciono-pravni odnos između tužioca i tuženog, pa tužilac nije mogao steći status poverioca prema tuženom samo zbog činjenice da je privredno društvo „Partizan promet“ DOO Kragujevac sporne novčane iznose dalje prosledio za račun tuženog privrednog društva.

Drugostepeni sud odbija žalbu tužioca i potvrđuje prvostepenu presudu prihvatajući u svemu razloge prvostepenog suda.

Revident osporava primenu materijalnog prava nižestepenih sudova, navodima da zaključenjem ugovora o pristupanju dugu nema namernog oštećenja poverilaca stečajnog dužnika, s obzirom da je privrednom društvu „Partizan promet“ DOO Kragujevac u stečajnom postupku tuženog priznato potraživanje u većem iznosu od iznosa duga koji je predmet ugovora o pristupanju dugu, te da sudovi nisu vodili računa da je privredno društvo „Partizan promet“ DOO Kragujevac brisano iz registra usled prinudne likvidacije, koju činjenicu je isticao u prvostepenom postupku, i da je posledica brisanja društva neograničena solidarna odgovornost kontrolnog člana tuženog kao jedinog osnivača. Za tužioca je bitno da je finansijska sredstva pozajmio „Partizan prometu“ DOO Kragujevac upravo kako bi obezbedio finansijska sredstva koja su tuženom bila neophodna za poslovanje. Otuda je pristupanje dugu od strane tuženog preduzeto isključivo u interesu tuženog. Istaknuto je i da za neposredna plaćanja tužioca, koja su utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka, sud zaključuje da su vršena posredstvom zavisnog privrednog društva „Partizan promet“ DOO Kragujevac, te da nije primenjena odredba o zakonskoj subrogaciji u vezi sa odredbom o ispunjenju obaveze od strane dužnika ili trećeg lica. Posebno revident navodi da se u pogledu odnosa tužioca i privrednog društva „Partizan promet“ DOO Kragujevac radi o prividnom odnosu koji krije odnos između parničnih stranaka, odnosno da je „Partizan promet“ DOO Kragujevac primao uplate u korist tuženog i tužilac je stekao pravo da zahteva povraćaj datog novca direktno od tuženog.

Ceneći revizijske navode tužioca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navodi revizije ne stoje. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili protivtužbeni zahtev i utvrdili da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tuženog ugovor o pristupanju dugu od 31.08.2018. godine, a odbili zahteve tužioca da se utvrde kao osnovana osporena potraživanja.

U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao ispunjenost opštih uslova pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika iz člana 119. Zakona o stečaju („Sl.glasnik RS“ br.104/2009), ali i posebnih pretpostavki iz člana 123. istog zakona, kojim se ostvaruje pravna zaštita u slučaju namernog oštećenja poverilaca. Predmetni ugovor o pristupanju dugu zaključen je u kraćem roku od 5 godina od otvaranja stečajnog postupka. Tužiocu kao tada zakonskom zastupniku tuženog nije moglo ostati nepoznato da je tuženi u neprekidnoj blokadi, odnosno da je nesposoban za plaćanje i da se zaključenjem predmetnog ugovora, preuzimanjem ugovorenih obaveza od strane tuženog, oštećuju poverioci tuženog.

Prema odredbi člana 119. stav 1. Zakona o stečaju, pravne poslove zaključene pre otvaranja stečajnog postupka kojima se, između ostalog, oštećuju poverioci, ili se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj, može pobijati stečajni upravnik u ime stečajnog dužnika.

Odredbom člana 123. stav 1. Zakona o stečaju, pravni posao preduzet u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Pritom, znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.

Prema svim okolnostima slučaja očigledno je da je tuženi navedeni pravni posao preduzeo sa namerom da ošteti poverioce, ali i da je ovakva namera njegovom saugovaraču bila poznata. Naime, o nameri oštećenja poverilaca na strani tuženog mora se zaključivati u vezi položaja u kome se tuženi nalazio u trenutku zaključenja pobijanog pravnog posla. U tom momentu većinski vlasnik tuženog je bio tužilac, te je zaključenjem ugovora o pristupanju dugu zavisnog društva, tuženi dodelio tužiocu (kao poveriocu zavisnog preduzeća) status svoga poverioca i time namerno oštetio svoje poverioce. Prema tome, posebno imajući u vidu da je potpisnik za obe ugovorne strane bilo isto lice, ovde tužilac, u konkretnom slučaju su nesumnjivo ispunjeni uslovi za pretpostavljeno znanje saugovarača o nameri oštećenja na strani stečajnog dužnika u smislu člana 123. Zakona o stečaju, pa je pravilno usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je navedeni ugovor o pristupanju dugu bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tuženog i pravilno je odbijen zahtev tužioca da se utvrdi kao osnovano potraživanje koje je bilo predmet ugovora.

Navodi revidenta da zaključenjem ugovora o pristupanju dugu nema namernog oštećenja poverilaca stečajnog dužnika, s obzirom da je privrednom društvu „Partizan promet“ d.o.o. Kragujevac u stečajnom postupku tuženog priznato potraživanje u većem iznosu od iznosa duga koji je predmet ugovora o pristupanju dugu, nisu od značaja za zaključak o razlozima za pobijanje ugovora o pristupanju dugu.

Nadalje, nasuprot navodima revidenta pravilno je odbijen zahtev da se utvrdi kao osnovano osporeno potraživanje na ime ulaganja u reprodukcioni ciklus (repromaterijal, pomoćni materijal, energente) za period 2005.-2008. godine. Izvršenim uplatama tužioca privrednom društvu ,,Partizan promet" d.o.o. Kragujevac, a potom daljim plaćanjem izvršenim od strane privrednog društva ,,Partizan promet" DOO Kragujevac za račun tuženog, nije zasnovan neposredan obligaciono-pravni odnos između parničnih stranaka, pa tužilac time nije mogao steći status poverioca prema tuženom. Tokom postupka nisu dokazana direktna davanja tuženom od strane tužioca, niti je dokazano ispunjenje uslova za zakonsku subrogaciju s obzirom da je tužilac u poslovnom odnosu bio sa privrednim društvom ,,Partizan promet" d.o.o. Kragujevac, a ne radi se ni o prividnom odnosu koji prikriva ugovorni odnos između parničnih stranaka jer je dokazano postojanje ugovornog odnosa između tuženog i privrednog društva „Partizan promet“ d.o.o. Kragujevac.

Nisu od uticaja ni revizijski navodi da sudovi nisu vodili računa da je privredno društvo „Partizan promet“ d.o.o. Kragujevac brisano iz registra usled prinudne likvidacije i da je posledica brisanja društva neograničena solidarna odgovornost kontrolnog člana odnosno tuženog kao jedinog osnivača. Takva odgovornost tuženog bila bi razmatrana u situaciji da je u prijavi potraživanja navedena kao činjenični i pravni osnov, a takvog činjeničnog utvrđenja nema u konkretnom slučaju.

Prema tome, kako ne stoje za osnovane razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić