Privredni apelacioni sud u Beogradu presudom Pž br.1939/14 od 14.01.2015. godine u stavu I izreke ukida rešenje prvostepenog suda od 03.12.2013. godine kojim je utvrđena vrednost predmeta spora od 3.421.000,00 dinara. Stavom II delimično odbija žalbu prvotužioca i drugotužioca kao neosnovanu i potvrđuje prvostepenu presudu u delu stava jedan izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za poništaj odluka usvojenih 28.06.2013. godine na sednici redovne skupštine tuženog i to Odluke o usvajanju finansijskih izveštaja o poslovanju za 2012. godinu, Odluke o usvajanju izveštaja nadzornog odbora, Odluke o usvajanju izveštaja revizora o finansijskim izveštajima za 2012. godinu, Odluke o usvajanju godišnjeg izveštaja o poslovanju za 2012. godinu i Odluke o raspodeli dobiti, kao i u stavu drugom izreke. U stavu III izreke ukida prvostepenu presudu u delu stava jedan izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za poništaj Odluke o izboru revizora za 2013. godinu i naknadi za njegov rad i Odluku o sprovođenju posebne revizije, kao i u stavu tri izreke i predmet u ovom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.Stavom IV ukida rešenje Privrednog suda u Kraljevu od 03.03.2014. godine o prinudnoj naplati sudske takse taksenih obveznika ovde prvotužioca i to sudske takse za tužbu na prvostepenu presudu, na žalbu protiv presude i sudsku taksu na žalbu protiv rešenja i predmet vraća na ponovni postupak.

Protiv drugostepene presude, tužioci izjavljuju blagovremenu reviziju. Reviziju izjavljuju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešne primene materijalnog prava i s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Apelacionog suda, odnosno Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o posebnoj reviziji tužilaca, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u predmetnom postupku nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti dati novo tumačenje prava, niti ovom sporu potrebno ujednačavanje sudske prakse. Nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda po pitanju poništaja odluke Skupštine akcionara privrednog društva a odnose se na lice koje je sprovodilo reviziju finansijskih izveštaja. Radi se o licu koje je član upravnog odbora i koje je određeno odlukom Skupštine društva iz 2010. godine kao lice ovlašćeno za izradu finansijskih izveštaja. U konkretnom slučaju ne radi se o konfliktu interesa a u posebnom vanparničnom postupku, nezadovoljna stranka može tražiti proveru finansijskog izveštaja koji je sprovodio revizor za koga tužioci smatraju da postoji koflikt interesa.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tužilaca kao posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. Tačka 5. važećeg Zakona o parničnom postupku i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunana Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužbom od 29.07.2013.godine tužioci su tražili poništaj više odluka skupštine akcionara tuženog privrednog društva od 28.06.2013. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara.

Kako je vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (od 114,0934 dinara za 1 evro) iznosila 87,64 evra, a što je ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije 100.000 evra) to je revizija tužilaca nedozvoljena. Revizija tužilaca ne bi bila dozvoljena ni prema vrednosti spora u iznosu od 3.421.000,20 dinara, a koja vrednost utvrđena na ročištu održanom dana 03.12.2013. godine i koje rešenje je ukinuto od strane drugostepenog suda, imajući u vidu da tako opredeljena vrednost spora prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost od 29.984,20 evra što je takođe ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.