Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr.zakon), i odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka koje se tiču odlučivanja o dokaznim predlozima tuženog i ocene izvedenih dokaza, jer se tiču postupanja prvostepenog suda, što nisu dozvoljeni revizijski razlozi po odredbi člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a posebno jer se time suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, koje se u ovom postupku po reviziji ne može pobijati, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ne stoje razlozi revizije kojima revident ukazuje na povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda, prema kojima drugostepeni sud nije cenio navode žalbe tuženog, jer upravo drugostepeni sud jeste ocenio žalbeni navod žalbe koji se odnosi na neprihvatanje dokaznih predloga tuženog, za koje je drugostepeni sud ocenio da su bez uticaja, jer je 9. privremena situacija tužioca overena bez ikakvih primedbi, a da tuženi nije dostavio obaveštenje tužiocu o primedbama na kvalitet ili količine izvedenih radova ili upotrebljenog materijala. Isto se odnosi i na ocenu razloga žalbe koji se tiče izvođenja dokaza veštačenjem i ocene tog dokaza, te po mišljenju tuženog nedostataka tako izvedenog dokaza. Drugostepeni sud je ovlašćen odredbom člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku da ako presudom odbija žalbu, u obrazloženju presude ne obrazlaže detaljno presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, kao što to čini drugostepeni sud u pravnosnažnoj presudi koja se pobija revizijom.

Ne stoji razlog revizije o učinjenoj povredi odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda na način da je bez otvaranja rasprave utvrdio nove činjenice. Prvostepeni sud jeste utvrdio da je investitor isplatio izvođaču, ovde tuženom u celosti radove prema 26. privremenoj situaciji, uplatom 162.890.160,02 dinara na račun, 31.137.445,91 dinara asignacijom, oba iznosa 25.07.2019. godine i dana 27.09.2019. godine iznosa uplatom od 47.013.880,00 dinara na račun tuženog. Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrdio način plaćanja kojima je investitor izmirivao svoje obaveze prema tuženom kao glavnom izvođaču, a među kojima se javljaju asignacija i uplata direktno na račun tuženog, pa stoga ovi revizijski navodi nisu osnovani.

Isto se odnosi i na utvrđenje da je 9. privremena situacija koju je ispostavio tužilac potpisana i potvrđena od strane tuženog i nadzora, jer to jeste utvrdio prvostepeni sud (konkretno od strane odgovornog izvođača radova, stručnog nadzora, izvođača i investitora), a da li je nadzor imenovan od strane investitora, kako to jeste utvrdio prvostepeni sud, u konkretnom činjeničnom sklopu ni nije od značaja za pravilnost odluke. Stoga, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Suprotno tvrdnji tuženog, u spisima predmeta priložena je 9. privremena situacija koja je potpisana od strane odgovornog izvođača, tužioca kao izvođača, stručnog nadzora i investitora (ovde tuženog). Takva privremena situacija uvrštena ja kao dokaz od strane prvostepenog suda i na osnovu tog dokaza su utvrđivane činjenice od značaja za presuđenje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o izvođenju radova broj 814 od 17.08.2018. godine, kojim se tužilac kao podizvođač, obavezao prema tuženom kao glavnom izvođaču, da izvede određene građevinske radove na izgradnji tržnog centra Ada Mol u Beogradu. Investitor je bilo društvo Commercial developments DOO, koje je prethodno sa tuženim, kao izvođačem radova, zaključilo Ugovor o izvođenju radova ES D009S od 06.03.2017. godine. Nadzor je poveren firmi Mace group od strane tuženog. Između tužioca i tuženog ugovorena je vrednost radova od 3.545.639,86 evra, s tim da se tuženi obavezao da će izvedene radove platiti tužiocu putem ispostavljenih mesečnih situacija prema stepenu gotovosti istih, a koji se utvrđuju prema odobrenim situacijama izvođača od strane nadzornog organa. Ugovoreno je da će podizvođač izvesti radove u potpunosti u skladu sa svim tehničkim, kvalitativnim i kvantitativnim zahtevima iz Osnovnog ugovora sa svim pratećim prilozima. Privremenu i okončanu situaciju podizvođač je u obavezi da dostavi do 01. u mesecu za prethodni mesec u elektronskoj formi, a nakon dobijanja potvrde o stepenu gotovosti radova i u štampanoj formi. Ugovoreno je da će izvođač podizvođaču uplatiti iznose dospele na plaćanje najkasnije dva radna dana po uplati dospelih sredstava od strane investitora na račun izvođača i po kursu po kojem su sredstva uplaćena na račun izvođača. Od strane tužioca tuženom je ispostavljeno ukupno 9 privremenih situacija, a 9. privremena situacija izdata je dana 28.06.2019. godine i glasi na iznos od 59.700.180,25 dinara. Kao vrednost ugovorenih radova naveden je iznos od 3.545.639,86 evra, kao depozit je navedeno 10%, otplata avansa 10%, i za uplatu 506.322,75 evra po srednjem kursu NBS od 117,9121. Privremena situacija je potpisana i overena pečatom od strane odgovornog izvođača radova, stručnog nadzora, izvođača i investitora. Ista je primljena od strane tuženog dana 11.07.2019 godine i zavedena je pod brojem 385. Prvostepeni sud je utvrdio da su izvedeni radovi tužioca, kao podizvođača, uvećani za 5% u 26.-oj privremenoj situaciji tuženog, kao izvođača radova, prema investitoru, za obračunski period 01.05.2019.-30.05.2019. godine, na 2.046.516,17 evra, a koju su potpisala i overila odgovorna lica obe ugovorne strane, tuženi i investitor, i stručni nadzor, gde je datum prometa navedene privremene situacije 28.06.2019. godine. Prema odredbi člana 14 Posebnih uslova ugovora između investitora i tuženog, datum overe od strane stručnog nadzora smatra se datumom transakcije i na taj datum primenjuje se srednji kurs NBS za izračunavanje vrednosti završenih radova u domaćoj valuti. Uvidom u Obaveštenje GTC (investitora) o umanjenju plaćanja po 26. Privremenoj situaciji Račun 354, sud je utvrdio da se u istom navodi da su investitor, stručni nadzor i inženjer utvrdili da deo Privremene situacije br. 26-Račun 354 od 28.06.2019. godine za radove izvršene u periodu od 01.05-31.05.2019. godine nije dospeo za plaćanje iz razloga što izvedeni radovi koji su navedeni u pratećoj dokumentaciji u maju mesecu 2019. godine od strane nominovanog podizvođača ARHI.PRO DOO Beograd, ovde tužioca, nisu izvedeni u skladu sa Ugovorom, pa je plaćanje umanjeno za iznos od 47.164.840,00 dinara, koji predstavlja protivvrednost od 400.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan 28.06.2019. godine, te da vrednost ispostavljene overene 26. situacije za naplatu iznosi nakon umanjenja 1.646.516,16 evra. Tuženi je potom 25.07.2019. godine uputio dopis tužiocu, koji je tužilac primio 26.07.2019. godine, u kome ga obaveštava da je greškom overio 9. privremenu situaciju (račun br. 140/19 od 28.06.2019. godine) i traži da se ona stornira iz razloga neslaganja procenta izvršenja, a da se nova situacija sa ispravnim procentima koje će usaglasiti sa primedbama nadzora ispostavi u julu, kada će biti i overena. Tužilac je na dopis odgovorio tako da navode smatra neosnovanim i neprihvatljivim, te da ukoliko postoji odstupanje ili eventualna greška, istu je moguće otkloniti kroz narednu situaciju ili Okončanu situaciju. Potom je dopisima od 30.07.2019. godine, od 02.08.2019. godine i od 12.08.2019. godine, pozvao tuženog na plaćanje po ispostavljenoj 9. privremenoj situaciji nespornog iznosa od 357.672,17 evra. Utvrđene su činjenice o prepisci stranaka o spremnosti na knjižna odobrenja u cilju korekcije 9. situacije. Iz nalaza veštaka građevinske struke utvrđeno je da je obračun izvedenih radova po 9. privremenoj situaciji unet, i to uvećan za iznos od 5% u 26. privremenu situaciju koju je tuženi, kao izvođača radova izdao za isti obračunski period investitoru. Iz nalaza veštaka prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac u periodu od 01.05.2019. do 31.05.2019. godine izveo radove na predmetnom objektu u vrednosti od 448.313,84 evra, pa nakon predviđenih umanjenja za iznos primljenog avansa od 10% i iznosa depozita od 10%, preostaje za uplatu iznos od 358.651,08 evra, što u dinarskoj protivvrednosti predstavlja iznos od 42.289.300,89 dinara. Prvostepeni sud je utvrdio da tužbeni zahtev glasi na iznos od 42.173.804,75 dinara što predstavlja iznos od 357.672,17 evra po obračunatom kursu iz 9. privremene situacije tužioca, kao podizvođača i 26. privremene situacije tuženog, kao izvođača. Investitor je obavestio tužioca da je izmirio sve dospele ugovorene obaveze prema tuženom. Prvostepeni sud je utvrdio da je investitor tuženom, kao glavnom izvođaču, platio radove izvedene po 26. privremenoj situaciji u celini i to uplatom iznosa od 162.890.160,02 dinara na račun tuženog i iznosa od 31.137.445,91 dinara asignacijom, oba od 25.07.2019. godine, kao i iznosa od 47.013.880,00 dinara dana 27.09.2019. godine (koji je prethodno bio sporan), koji je uplaćen na tekući račun tuženog u celosti od strane investitora.

Prvostepeni sud je zaključio da su navodi tuženog o nedostacima izvedenih radova od strane ovde tužioca neosnovani, jer je iste tužilac izveo u celosti kao svoju obavezu iz Ugovora, u periodu počev od 01.05.2019. do 31.05.2019. godine, i plaćeni su u celosti od strane investitora tuženom, kao glavnom izvođaču, a posebno imajući u vidu da je investitor iznos koji je prvobitno sporio platio naknadno, da je 9. privremena situacija potpisana od strane odgovornog izvođača radova, izvođača radova, stručnog nadzora i investitora. S obzirom na takva plaćanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi trebalo da plati tužiocu po 9. privremenoj situaciji, saglasno Ugovoru o izvođenju radova br.814 od 17.08.2018. godine dana 29.07.2019. godine, ili najkasnije 01.10.2019. godine dinarsku protivvrednost iznosa od 358.651,08 evra od 42.263.909,51 dinar, od kojih datume je odredio obavezu tuženog da tužiocu isplati zakonske zatezne kamate. Pozivom na odredbe člana 614. ZOO, obrazlaže da obaveštenje o nedostacima mora da bude konkretno, tako da iz njega jasno proizilazi u čemu se sastoje nedostaci. Tuženi je, prema zaključku prvostepenog suda, i u toku ovog postupka izneo neprecizne i paušalne navode da tužilac nije izveo sve ugovorom ustupljene radove, te da je neke izveo nekvalitetno. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 632, 641, 614., 262., 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima i u skladu sa odredbom člana 14. Posebnih uslova ugovora usvojio tužbeni zahtev za isplatu glavnog duga i delimično za isplatu zatezne kamate.

Privredni apelacioni sud prihvata zaključke prvostepenog suda i nalazi da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo. Obrazlaže da nisu dokazani navodi tuženog da su radovi koje je izveo tužilac imali nedostatke i da zbog toga utuženi iznos nije plaćen tužiocu. Ističe da u smislu odredbe člana 614. Zakona o obligacionim odnosima primedbe na kvalitet radova nisu stavljene blagovremeno, a obaveštenje naručioca radova o nađenim nedostacima bilo u kvalitetu, bilo u količini izvedenih radova ili upotrebljenog materijala je osnovni uslov da bi naručilac mogao da ostvari svoje pravo prema izvođaču radova po osnovu njegove odgovornosti za nedostatke, što tuženi nije dokazao, a privremena situacija je potpisana i overena od strane nadzora i tuženog. Ne prihvata za osnovane navode tuženog da su parnične stranke uredile međusobne odnose primenom FIDIC uslova ugovaranja, jer je njihov odnos samostalan pravni odnos, na osnovu ugovora kojim je u članu 21. ugovorena da će se za sve što nije regulisano tim ugovorom primenjivati odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Smatra irelevantnom okolnost da tužilac nije obezbedio bankarsku garanciju s obzirom da je 9. privremena situacija overena od ugovornih strana. Iz navedenih razloga drugostepeni sud smatra da je pravilna odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan na isplatu novčanog iznosa kao u izreci prvostepene presude.

U reviziji, tuženi ističe da su nedostaci radova navedeni u Odštetnom zahtevu investitora broj 1 od 23.07.2019.g. (Claim No 1 GTC od 23.07.2019.r.). Izraz (pojam) „nedostaci radova“ obuhvata kvalitet i količinu izvedenih radova, kvalitet ugrađenih materijala i materijale na gradilištu koji još uvek nisu trajno ugrađeni, a koje investitor ima pravo da prizna. Zbog toga što ne raspolaže drugim ispravama kao dokazima kojima se utvrđuju činjenice o nedostacima radova i umanjenju plaćanja 26. PS, tuženi je predložio izvođenje dokaza saslušanjem zakonskog zastupnika investitora, te svedoka-predstavnika nadzora, dakle trećih lica, radi utvrđenja činjenica koje se odnose na nedostatke, a koje su baš oni neposredno utvrdili, kao i umanjenja 26. PS. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li se radi o nedostacima koji se mogu otkriti običnim pregledom ili se radi o skrivenim nedostacima, te sledom toga da utvrdi i oceni blagovremenost obaveštenja o nedostacima investitora (dakle trećeg lica) od 25.07.2019, i dalje tuženog. Sudovi nisu utvrđivali da li je investitor ispunio obavezu prema tuženom, kao izvođaču, a koja se odnosi na plaćanje cene izvedenih radova, kada je tu obavezu ispunio, na koji način je tu obavezu ispunio, a imajući u vidu činjenicu da je investitor prilikom plaćanja 26. Privremene situacije dopisom (dakle pisanom ispravom) od 25.07.2019.g. njega (tuženika) izričito obavestio da njenu vrednost (iznos za plaćanje) umanjuje i to za vrednost radova koje je izveo ovde tužilac. Predaja (primopredaja) radova je uređena članom 9 zaključenog ugovora, o čemu ugovorne strane sačinjavaju zapisnik. Parnične stranke nisu sačinile zapisnik o predaji izvedenih radova, od kojeg teče rok za obaveštavanje o nedostacima, bez obzira na njihovu vrstu (karakter). Tuženi je kao žalbeni navod naveo da su tužilac i on ugovorom koji su oni zaključili i čije odredbe njih obavezuju, međusobne odnose uredili primenom FIDIC uslova ugovaranja, kao sastavnim delom tog ugovora, a da se odredbe Zakona o obligacionim odnosima i drugih podzakonskih akata, primenjuju samo na one njihove odnose koje one nisu uredile (regulisale) tim ugovorom (tačka-član 21 zaključenog ugovora). Sačinjavanje (izdavanje) privremenih situacija jeste uređeno (regulisano) odredbama tačaka (članova) 11. 12. i 13. ugovora koji su zaključile ovde parnične stranke, primenom FIDIC-ovih uslova ugovaranja; plaćanje dospelih potraživanja jeste uređeno (regulisano) odredbom tačke (člana) 14 ugovora koji su zaključile ovde parnične stranke, primenom FIDIC-ovih uslova ugovaranja. Odredbom klauzule-člana 14.6 Posebnih pravila uređeno je da: "Nijedan iznos neće biti overen ili plaćen dok Poslodavac ne dobije i ne odobri garanciju za dobro izvršenje posla“. Tuženi je dokazao da je sva prethodno dospela potraživanja tužioca plaćao u rokovima koji su bili "pokriveni" bankarskom garancijom za dobro izvršenje posla. Tuženi je priložio u spise predmeta dokaz kojim se utvrđuje činjenica da je Garancija banke za dobro izvršenje posla važila do 15.07.2019 godine. Garancija banke za dobro izvršenje posla nije postojala na dan 25.07.2019.g. dakle, na dan delimičnog ispunjenja (plaćanja) obaveze investitora po osnovu 26. Privremene situacije tuženog. Tuženi je dalje naveo da je drugostepeni sud propustio da oceni i žalbeni navod koji se odnosi na primenu odredbe člana (klauzule) 4.2 Posebnih uslova, kao sastavnog dela ugovora koji su zaključile ovde parnične stranke, a kojom je izričito propisano da: "Sve dok Poslodavac ne primi i odobri garanciju za dobro izvršenje posla, Poslodavac će imati pravo da zadrži iznose koji se Izvođaču iz ugovora plaćaju u iznosu koji Poslodavac želi." U vezi sa ovom odredbom, tuženi navodi da tužilac njemu nikada nije predao bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla sa rokom važnosti i posle 15.07.2019.g. Tuženi je radi otklanjanja nedostataka, o kojima je njega obavestio investitor, angažovao druge izvođače, o čemu je kao dokaz priložio u spise predmeta zaključene ugovore sa njima. Neke radove otklanjanja nedostataka je on sam izvodio. Tuženi je dostavljanjem dokaza (zaključeni ugovori), kojima se utvrđuje da su duga lica angažovana kao izvođači, radi otklanjanja nedostataka na izvedenim radovima, a sve pri činjenici da je investitor i dopisom od 16.09.2019.g., koji je u spisima predmeta, obavestio tuženog da nedostaci zbog kojih je umanjio plaćanje još uvek nisu otklonjeni, dokazao da tužilac nije izveo radove kojima se otklanjaju nedostaci.

Revizijski sud ocenjuje navode revizije na sledeći način. Neosnovano se tuženi poziva na Odštetni zahtev investitora broj 1 od 23.07.2019. godine, odnosno dopis od 25.07.2019. godine koji je tuženi uputio tužiocu, kao razlog neplaćanja potraživanja tužioca po 9. privremenoj situaciji. Nižestepeni sudovi su se prilikom odlučivanja pravilno pozvali na odredbu člana 614. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da je naručilac dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. Tuženi je odbio da izvrši isplatu, pozivom na nedostatke u izvedenim radovima. Međutim, bez obzira na ukazivanja investitora, koji je odbio da plati deo radova fakturisanih kroz 26. privremenu situaciju koju je ispostavio tuženi kao glavni izvođač (a u kojoj su obuhvaćeni radovi iz sporne 9. privremene situacije), tuženi je bio u obavezi da o nedostacima obavesti tužioca blagovremeno, određeno i obrazloženo. Tuženi se u dopisu tužiocu poziva na dopis investitora u kojem se navodi da radovi „nisu izvedeni u skladu sa Ugovorom, (odobreni materijali na/izvan gradilišta, nedovršeni radovi, izostavljeni radovi, nekvalitetno izvedeni radovi)“. Odredbom člana 614. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. Ove odredbe primenjuju se po odredbi člana 641. Zakona o obligacionim odnosima. Prema citiranoj odredbi, naručilac poslenika treba da obavesti o nađenim nedostacima, što znači da prigovor mora biti određen, tako da se iz njega jasno vidi o kakvim nedostacima se radi. Da je to tako, proizilazi i iz odredbe člana 618. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak, može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti premeren rok. Primedbe na način kako ih je tuženi saopštio dopisom tužiocu, su uopštenog karaktera i ne zadovoljavaju kriterijum određenosti (niti odredivosti), jer se iz ovakvog obaveštenja ne može utvrditi na kojim pozicijama radovi nisu izvedeni u skladu sa ugovorom, u čemu se nedostaci sastoje i da li tužilac ima obavezu da iste otkloni u smislu odredbe člana 620. Zakona o obligacionim odnosima. Sve to je moralo biti navedeno u obaveštenju tuženog, jer od toga zavise i njegova prava u smislu odredbe člana 620. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Drugačije rečeno, ovo obaveštenje se javlja kao prethodni akt u postupku ostvarivanja prava sudskim putem (član 616. ZOO). Sa tim u vezi, kod pravilno utvrđene činjenice da tuženi tužiocu nije prigovorio određeno na nedostatke u radovima, nije od značaja revizijski navod da tokom postupka nije utvrđivano da li se radilo o vidljivim ili skrivenim nedostacima. Osim toga, ukoliko je investitor već ukazao na nedostatke i umanjio plaćanje po 26. privremenoj situaciji, jasno je da su nedostaci uočeni, bilo da se radilo o vidljivim nedostacima, ili skrivenim koji su se pokazali do trenutka vršenja nadzora i preispitivanja fakturisanih radova po 26. privremenoj situaciji. Ono što u obaveštenju tuženog upućenog tužiocu nedostaje, jeste opis nedostataka u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, što je sve moglo biti poznato da je tuženi od investitora tražio konkretno obrazloženje u čemu se nedostaci sastoje ili na osnovu svog nadzora nad radovima koje je izvodio tužilac, budući da je u odnosu sa tužiocem, tuženi postupao u svojstvu naručioca radova. Kako ništa od navedenog nije konstatovano u obaveštenju o nedostacima, Vrhovni sud je stanovišta da se tuženi ne može koristiti pravom na sniženje, ili odbijanje naknade. Ovome treba dodati i to, da se revident neosnovano poziva na dokazne predloge na okolnost postojanja nedostataka u radovima tužioca, kod činjenice da nije dokazao određen i konkretan prigovor na nedostatke, kako je napred obrazloženo, niti u samoj reviziji tuženi ističe određene prigovore na nedostatke radova tužioca obuhvaćene 9. Privremenom situacijom.

Takođe, neosnovano se tuženi poziva na primenu FIDIC uslova ugovaranja, kao materijalnopravni osnov za odbijanje isplate utuženog potraživanje. Prema sadržini ugovora zaključenog između parničnih stranaka, tužilac je izjavio da će radove izvesti u skladu sa svim tehničkim, kvalitativnim i kvantitativnim zahtevima iz Osnovnog ugovora (između investitora i glavnog izvođača) sa svim pratećim prilozima. Ovo, međutim, ne isključuje ni na koji način obavezu tuženog da određeno i blagovremeno prigovori na nedostatke, u tehničkom, kvalitativnom i kvantitativnom smislu, u radovima za koje je tužilac ispostavio, a tuženi potpisao predmetnu privremenu situaciju, kao osnovni uslov za odbijanje tužbenog zahteva po ovom osnovu, kako je to napred obrazloženo. Nadalje, tokom postupka je utvrđeno da garancija banke za dobro izvršenje posla, koju je trebalo da obezbedi tužilac, nije postojala na dan 25.07.2019. godine (na dan delimičnog plaćanja obaveze investitora po osnovu 26. Privremene situacije tuženog), ali to nije bio razlog zbog kojeg je tuženi odbio da isplati makar nesporni deo obaveze prema tužiocu. Tuženi se za vreme trajanja ugovornog odnosa nije pozivao na odredbu člana 14.6 Posebnih pravila. Svakako, u situaciji kada prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi nije prigovorio na radove po privremnoj situaciji, bespredmetno je plaćanje uslovljavati bankarskom garancijom za dobro izvršenje posla.

Prema navodima odgovora na tužbu, tužilac je nakon ispostavljanja 9. Privremene situacije prestao da izvodi radove na tom objektu. Okončana situacija za radove tužioca nije sačinjena. Kod takvog stanja stvari prema kome je privremena situacija potpisana od obe stranke u parnici, a investitor platio tuženom u celosti po privremenoj situaciji koju je tuženi ispostavio, koja obuhvata i sporne radove tužioca, prema odredbama ugovora dospeli su za plaćanje iznosi po tužbenom zahtevu, protekom dva radna dana po uplati dospelih sredstava od strane investitora na račun tuženog, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Stoga je neosnovano isticanje u reviziji da rokovi za prigovore na radove nisu počeli teći.

Na kraju, nije od uticaja pozivanje tuženog da je radi otklanjanja nedostataka angažovao druge izvođače, o čemu je kao dokaz priložio u spise predmeta zaključene ugovore sa izvođačima. Obrazloženo obaveštenje o nedostacima na izvršenom delu nužno je i u smislu ostvarenja prava na uklanjanje nedostataka i prava na naknadu štete. Naime, onaj naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeno delo ima određeni nedostatak, ima pravo da od poslenika zahteva da ovaj ukloni nedostatak. U tom slučaju je naručilac dužan da mu odredi primereni rok, čija dužina zavisi od konkretnih okolnosti, prirode samog posla i nađenog nedostatka. Međutim, u konkretnom slučaju, nema činjeničnog utvrđenja da je tuženi pozivao tužioca da konkretne nedostatke ukloni, i to u određenom roku, zbog čega nije od uticaja to što je tuženi eventualno angažovao druga lica na otklanjanju nedostataka, budući da takav zahtev tužiocu nije upućen u smislu odredbe člana 618. Zakona o obligacionim odnosima, pa su stoga ovi revizijski navodi bez uticaja na pravilnost pobijane presude.

Imajući u vidu da je tuženi od investitora naplatio sve radove na izgradnji tržnog centra Ada Moll po 26. Privremenoj situaciji, uključujući i radove obuhvaćene 9. privremenom situacijom tužioca, te kako tuženi nije dokazao da je tužiocu uputio obrazložen prigovor o nedostacima na izvedenim radovima, i u skladu sa tim prava tuženog kao naručioca u smislu člana 616, 618. i 621. Zakona o obligacionim odnosima, to su prema oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi pravilno usvojili tužbeni zahtev za isplatu naknade po 9. privremenoj situaciji, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada je tuženi, prema utvrđenom činjeničnom stanju, za iste radove naplatio od investitora. Odluka nižestepenih sudova je pravilno zasnovana na odredbama člana 262. stav 1. u vezi člana 630. i 277. Zakona o obligacionim odnosima i odredbama ugovora zaključenog između parničnih stranaka.

Ostali razlozi revizije, kojima revident ističe da nije utvrđeno da li je investitor ispunio obavezu prema tuženom, kao izvođaču, suprotni su utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pravnosnažna presuda.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković