Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. U reviziji ističe da je povodom identične činjenično-pravne situacije, a po tužbi tužioca BB iz ..., doneta usvajajuća odluka, pa predlaže da se zbog ujednačavanja sudske prakse i ravnopravnosti građana o reviziji odlučuje kao posebnoj.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju. Postavio je određen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Ispitujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 6913/18 od 12.03.2020. godine, na koju revident ukazuje, potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Nišu P 40/2018 od 01.11.2018. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB i poništen ugovor o prenosu udela zaključen između prvotuženog i drugotuženog, koji ugovor je predmet pobijanja i u ovoj parnici. Imajući u vidu da je nižestepenim odlukama u ovoj parnici odbijen tužbeni zahtev tužioca povodom identične činjenično - pravne situacije, Vrhovni kasacioni sud je zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku( „Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju povredu revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik udela u privrednom društvu Veterinarska stanica Blace DOO Blace (ovde trećetuženi), sa upisanim i uplaćenim udelom koji predstavlja 4,26% ukupnog kapitala društva. Dana 12.04.2018. godine između drugotuženog kao prenosioca i prvotuženog kao sticaoca zaključen je ugovor o prenosu udela u Veterinarskoj stanici Blace DOO Blace, a nakon raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije. Navedenim ugovorom prvotuženi je bez naknade stekao udeo od 70% ukupnog kapitala u privrednom društvu Veterinarska stanica Blace DOO Blace i po tom osnovu se dana 23.10.2017. godine kod Agencije za privredne registre upisao kao vlasnik 70% udela.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za poništaj ugovora o prenosu udela zbog povrede prava preče kupovine iz Zakona o privrednim društvima, nalazeći da drugotuženi nije raspolagao svojim udelom, već udelima koji se nalaze u svojini Republike Srbije. Nižestepeni sudovi konstatuju da je udeo sa jednog nosioca prava javne svojine - Republike Srbije prenet na drugog nosioca prava svojine – jedinicu lokalne samouprave, te da na taj način udeo nije otuđen trećem licu, pa konstatuju da nije bilo povrede prava preče kupovine.

Revident ne prihvata stanovište nižestepenih sudova. Ističe da pravo preče kupovine nije isključeno statutom društva, niti zakonom, te da je morao biti primenjen Zakon o privrednim društvima kojim je predviđena obaveza prenosioca udela da u slučaju prenosa, svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Takođe, u reviziji ističe da se nižestepeni sudovi nisu bavili razlozima ništavosti pobijanog ugovora na koje je ukazivao tužilac, a koji se pre svega odnose na povrede odredbe člana od 61. do 65. Zakona o privatizaciji.

Revizija tužioca nije osnovana.

U konkretnom slučaju, predmet tražene pravne zaštite je poništaj ugovora o prenosu udela koji je zaključen između drugotuženog i prvotuženog, a kojim je bez naknade prenet udeo u privrednom društvu Veterinarska stanica Blace, u kom društvu i tužilac ima svoj udeo, zbog povrede tužiočevog prava preče kupovine.

Odredbom člana 161. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011...5/2015) koji je važio u momentu zaključenja pobijanog ugovora, propisano je da članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom. Odredbama člana 162. istog zakona je propisan postupak u vezi sa pravom preče kupovine, te tako u stavu 1. i da je prenosilac udela u obavezi da pre prenosa udela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Sankcija za povredu prava preče kupovine propisana je odredbama člana 163. istog zakona tako da član društva koji ima pravo preče kupovine kome prenosilac udela nije dostavio ponudu u skladu sa odredbama iz člana 162. odnosno na način određen osnivačkim aktom, može tužbom nadležnom sudu zatražiti poništaj ugovora, ili drugog akta o prenosu udela, i obavezivanje tuženog člana društva na prenos udela tužiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o prenosu udela između tužioca i tuženog člana društva, uz ispunjavanje uslova roka za podnošenje tužbe i, po zahtevu tuženog i nalogu suda, polaganje odgovarajućeg obezbeđenja za isplatu kupoprodajne cene za slučaj uspeha u sporu.

Prema nalaženju revizijskog suda, neosnovano se tužilac poziva na citirane odredbe Zakona o privrednim društvima kojima je regulisano pravo preče kupovine udela u društvu, s obzirom na sadržinu pravne zaštite koju traži. Prema citiranim odredbama zakona, tužba koju bi nosilac prava preče kupovine udela u društvu mogao podneti radi zaštite tog prava, sadrži tužbeni zahtev za poništaj pravnog posla, ali istovremeno i zahtev za obavezivanje na prenos udela tužiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o prenosu udela između tužioca i tuženog člana društva, koji zahtev je u konkretnom slučaju izostao. Stoga nema mesta raspravljanju da li je spornim raspolaganjem povređeno tužiočevo pravo preče kupovine udela, radi zaštite prava tužioca kao nosioca prava preče kupovine u smislu odredbe člana 161. Zakona o privrednim društvima. Kod takve sadržine postavljeni tužbeni zahtev nije osnovan.

Bez značaja su revizijski navodi o razlozima ništavosti, zbog nedopuštenosti premeta i osnova obaveze iz ugovora i protivnosti odredbama Zakona o privatizaciji, s obzirom da predmet tužbenog zahteva nije utvrđenje ništavosti ugovora.

Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev prvotuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, na ime sastava odgovora na reviziju, jer troškovi odgovora na reviziju nisu troškovi potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić