.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2062/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA PR, SZR „BB“ ..., čiji je punomoćnik Nebojša Šeparac, advokat u ........, protiv tužene „3 Banka“ AD Novi Sad, radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 11.755,63 dinara, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 7889/22 od 31.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 7889/22 od 31.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 12Pž 7889/22 od 31.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda 12Pž 7889/22 od 31.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Privrednog suda u Kragujevcu 5P 348/2022 od 16.08.2022. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je apsolutno ništava odredba člana 1. stav 2.1. tačka 1. pod nazivom „Naknada za obradu kredita“ Ugovora o kreditu broj ... zaključenog dana 17.10.2019. godine, između tužilje i tužene, sadržine bliže navedene u izreci i zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom koju propisuje Evropska centralna banka uvećano za osam procentnih poena, počev od 18.10.2019. godine do konačne isplate i kojom je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv drugostepene presude tužilja izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužilje, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U situaciji u kojoj je tužena postupila na opisani način i prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilju kao korisnika kredita adekvatno, putem ponude, upoznala sa vrstom i visinom novčane obaveze koju je dužna da snosi, nema njene nesavesnosti te time ni ništavosti imovinskog prava ugovorenog u sopstvenu korist. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odnosno izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je dana 02.02.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 11.755,63 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, revizija tužilje nije dozvoljena, po odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
