Protiv drugostepene presude tužilac - protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu 1. izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1, u vezi sa članom 382. stav 1. ZPP, budući da je drugostepeni sud cenio žalbene navode od bitnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u stečajnom postupku koji se sprovodi nad tuženim prijavio razlučno pravo u iznosu od 127.069.226,04 dinara, koje mu je osporeno, te je upućen na parnicu radi utvrđenja osnovanosti potraživanja. Tužilac je sa DOO ...M.I. K. zaključio Ugovor o izdavanju bankarske garancije na iznos od 1.150.000 evra, kao i Aneks istog, a koje potraživanje je obezbeđeno upisom izvršne vansudske hipoteke na nepokretnostima tuženog po osnovu založne izjave overene pred Opštinskim sudom u Kragujevcu Ov 3901/09 od 23.03.2009. godine. Odlukom potpisanom od strane predsednika Skupštine J.A. odobreno je zalaganje nepokretne imovine u vlasništvu tuženog, a isto lice je kontrolisalo i DOO ...M.I. K.. Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2137/12 od 18.06.2013. godine pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje razlučnog prava, a ukinuta prvostepena odluka u delu u kome je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje da založna izjava ne proizvodi pravno dejstvo, sa nalogom prvostepenom sudu da ceni ispunjenost uslova iz člana 119. – 124. Zakona o stečaju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili protivtužbeni zahtev i utvrdili da je bez pravnog dejstva založna izjava data 23.03.2009. godine od strane tuženog – protivtužioca, na osnovu koje je izvršen upis založnog prava – izvršne vansudske hipoteke u korist tužioca – protivtuženog, na nepokretnosti bliže opisanoj u izreci prvostepene presude.

Polazeći od odredbi člana 119. – 124. Zakona o stečaju, prema kojima stečajni dužnik može pobijati pravne poslove zaključene pre otvaranja stečajnog postupka kojim se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove kojima se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj, ili se raspolagalo imovinom bez naknade ili uz neznatnu naknadu i to pravne radnje preduzete u poslednjih 5 godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su u konkretnom slučaju ispunjeni i subjektivni i objektivni uslovi da se tuženom pruži pravna zaštita po protivtužbenom zahtevu.

Kako se u konkretnom slučaju radi o radnjama stečajnog dužnika preduzetim u toku trajanja blokade tuženog, a da je isto lice kontrolisalo i DOO M.I. K. i stečajnog dužnika, pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da se radi o raspolaganju između povezanih lica iz člana 120. stav 4. Zakona o stečaju. Davanjem založne izjave pri navedenim okolnostima, došlo je, kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi do narušavanja ravnomernog namirenja stečajnih poverilaca, jer je na opisani način stavljen u pogodniji položaj u pogledu namirenja svog potraživanja prema trećem licu DOO ... M.I. K. u odnosu na stečajne poverioce tuženog.

Za svoj pravni stav nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza koje su nižestepeni sudovi pravilno ocenili, pravilno primenjujući materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje.

Sa izloženog, a na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.