U postupku donošenja drugostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizija protiv rešenja drugostepenog suda ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se ukazuje navodima revizije, prema odredbama člana 407. stav 1. tačka 1, 2. i 3. ZPP, koje se shodno primenjuju u postupku povodom revizije protiv rešenja.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu sa tužbenim zahtevom da sud utvrdi da je osporeno u celini potraživanje tuženog Club Hotel Loutraki S.A. Atina, Grčka prema tuženom Stečajna masa Danube Riverside doo Beograd - u stečaju, prijavljeno u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod St 206/2021, u iznosu od 1.250.552,32 evra i 424.848,34 dinara, kao i da sud utvrdi da nema dejstva izjava stečajnog upravnika stečajnog dužnika, ovde tuženog Stečajna masa Danube Riverside doo Beograd - u stečaju, koji je u celosti priznao postojanje pravnog osnova navedenog potraživanja.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu 35P 617/2023 od 28.02.2024. godine u stavu I odbačen je zahtev tuženog Club Hotel Loutraki S.A. Atina, Grčka, a u stavu II usvojen je zahtev tuženog Stečajna masa Danube Riverside doo Beograd - u stečaju i tužilac je obavezan da uplati iznos od 1.495.477,50 dinara na ime obezbeđenja parničnih troškova u depozit Privrednog suda u Beogradu, te da dokaz o izvršenoj uplati dostavi sudu u roku od 15 dana od dana prijema prepisa tog rešenja. U stavu IV tužilac je upozoren da će se smatrati da je tužba povučena ukoliko u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa utvrđenom obavezom. Rešenjem Privrednog apelacionog suda 3Pž 2292/24 od 19.06.2024. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu 35P 617/2023 od 28.02.2024. godine u stavu II i IV.

Kako tužilac u ostavljenom roku od 15 dana od dana prijema rešenja 3Pž 2292/24 od 19.06.2024. godine, dana 04.07.2024. godine, nije uplatio određeni iznos na ime obezbeđenja parničnih troškova, Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje da se tužba smatra povučenom u odnosu na oba tužena, koji su nužni suparničari, pozivom na odredbu člana 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, i obavezao tužioca da tuženima naknadi troškove parničnog postupka.

Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Privrednog apelacionog suda 4Pž 5015/24 od 18.12.2024. godine, protiv kog je tužilac izjavio reviziju.

U skladu sa odredbama člana 14. stav 1. Konvencije o olakšanju međunarodnog pristupa sudovima, usvojene 25.10.1980. godine u Hagu i ratifikovane u Republici Srbiji, od fizičkih ili pravnih lica sa redovnim boravištem u nekoj od država ugovornica, koja bi se pojavila kao tužilac ili umešači pred sudom druge države ugovornice, ne može se zahtevati polaganje kaucije ili depozita u bilo kom vidu samo zbog toga što su u pitanju stranci ili što ta lica nemaju domicil ili redovno boravište u državi u kojoj je spor pokrenut. Isto pravilo se, prema stavu 2. primenjuje na plaćanje koje bi se tražilo od tužilaca ili umešača na ime obezbeđivanja sudskih troškova. Odlučujući o zahtevu tuženog za obavezivanje tužioca da obezbedi parnične troškove na ime aktorske kaucije u ovom postupku, prvostepeni sud je na osnovu obaveštenja Ministarstva pravde utvrdio da je Republika Kipar stavila rezervu na navedenu odredbu koja predviđa oslobađanje od aktorske kaucije u slučaju da tužilac u sporu ima uobičajeno boravište van teritorije Republike Kipar. Takođe je utvrđeno da je između nekadašnje SFRJ i Republike Kipar, dana 19.09.1984. godine, zaključen Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, kojim je predviđeno da državljani jedne strane ugovornice imaju pravo na pristup sudovima druge strane ugovornice pod istim uslovima kao i domaći državljanin. Dalje se u obaveštenju Ministarstva pravde navodi da se, u skladu sa članom 60. Pravilnika o građanskom postupku Republike Kipar, od tužioca koji ima uobičajeno boravište van teritorije Republike Kipar i EU može u bilo kojoj fazi postupka zahtevati da položi obezbeđenje parničnih troškova, o čemu odlučuje sud po diskrecionoj oceni. Na temelju tih razloga prvostepeni sud je usvojio zahtev tuženog Stečajna masa Danube Riverside doo Beograd u stečaju i obavezao tužioca, kao pravno lice sa sedištem u Kipru, da uplati iznos od 1.495.477,50 dinara na ime obezbeđenja parničnih troškova u ovom postupku. Ispunjenost uslova za određivanje aktorske kaucije cenjena je u drugostepenom postupku po žalbi tužioca protiv navedenog rešenja Privrednog suda u Beogradu tako što je žalba tužioca odbijena i predmetno rešenje postalo pravnosnažno.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, sud će u rešenju kojim usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja i rok u kome se obezbeđenje mora dati, a upozoriće tužioca na posledice koje zakon predviđa ako to ne bude učinio u određenom roku. Ukoliko tužilac u određenom roku ne uplati iznos predviđen za obezbeđenje parničnih troškova, smatraće se da je tužba povučena, prema odredbi iz stava 2. istog člana.

Na osnovu činjenice da tužilac nije u roku od 15 dana od dana prijema drugostepenog rešenja, kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o određivanju aktorske kaucije, dao traženo obezbeđenje parničnih troškova, sledi da je revizijom pobijano rešenje doneto pravilnom primenom odredbe člana 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Zakon predviđa tačno određenu sankciju za tužioca koji u određenom roku ne dokaže da je dao obezbeđenje za parnične troškove, a to je da će se smatrati da je tužba povučena. Stoga, pobijano rešenje, nasuprot revizijskim navodima tužioca, nije doneto pogrešnom primenom materijalnog prava.

Tužilac u izjavljenoj reviziji u pretežnom delu polemiše o ispunjenosti uslova za obavezivanje tužioca da obezbedi parnične troškove u ovom postupku, ističući da je tužilac u skladu sa Haškom konvencijom o građanskom postupku i bilateralnim ugovorom zaključenim između SFRJ i Republike Kipar, trebalo da bude oslobođen od polaganja aktorske kaucije, te predlaže da Vrhovni sud preinači pobijano rešenje tako što će odbiti zahtev tuženih za polaganje obezbeđenja troškova parničnog postupka.

Međutim, odluka kojom je tužilac obavezan da obezbedi troškove parničnog postupka nije predmet pobijanja revizijom. Odluka o zahtevu za aktorskom kaucijom je pravnosnažna. Prilikom donošenja te odluke prvostepeni sud je cenio ispunjenost uslova za obavezivanje tužioca da u skladu sa odredbom člana 82. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja obezbedi parnične troškove, a pravilnost te odluke i ispunjenost uslova za određivanje aktorske kaucije ispitivana je po žalbi tužioca od strane drugostepenog suda. Stoga tužilac bez uspeha i osnova ponavlja te žalbene navode u reviziji protiv rešenja o povlačenju tužbe. Kada je rešenje o obezbeđivanju troškova postalo pravnosnažno, tužilac je bio dužan da uplati označeni iznos na ime obezbeđenja parničnih troškova. U suprotnom, kada to ne učini, tužilac mora da snosi zakonom predviđenu posledicu, da se usled toga njegova tužba smatra povučenom u skladu sa izričitom odredbom člana 84. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nije ponovo cenio revizijske navode tužioca o pravu na oslobađanje od obaveza obezbeđenja parničnih troškova u ovom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković