U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“, vl. BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Bogdan Ivanišević, advokat iz ..., protiv tuženog “VV” iz ..., koga zastupa punomoćnik Predrag Milošević, advokat iz ..., radi povrede žiga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1026/16 od 12.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 03.11.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1026/16 od 12.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu R br.1889/15 od 15.12.2015. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi povredio žig tužioca „AA“ reg. br..... Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da prestane sa povredom prava, da više ne koristi znak ''TORO'' pri obavljanju delatnosti restorana, u poslovnoj dokumenaciji, oglašavanju i u komunikaciji na internetu. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da o svom trošku objavi presudu u štampanom izdanju dnevnog lista „Politika“ u roku od 10 dana od pravosnažnosti. Stavom četvrtim izreke određena je privremena mera, a stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 68.250,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 1026/16 od 12.05.2016. godine preinačio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu tako što je odbio zahteve tužioca i istog obavezao da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužilac pobija drugostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa pozivom na odredbu člana 407. stav 2. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP i članom 83a Zakona o žigovima, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava odredaba čl. 72, 73a i 38. Zakona o žigovima.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na povredu raspravnog načela jer takve povrede nema pošto je tužiocu omogućeno da raspravlja pred sudom. To što je drugostepeni sud naveo da odgovor na žalbu nije podnet i nije u pobijanoj presudi naveo da li je cenio odgovor tužioca na žalbu tuženog ne predstavlja povredu raspravnog načela, niti povredu postupka pred drugostepenim sudom jer čl. 396. st. 1. obavezuje drugostepeni sud da u obrazloženju odluke oceni žalbene navode i navede razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. U svakom slučaju navedeno postupanje drugostepenog suda nije uticalo na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Neosnovano revident ukazuje da je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave utvrđivao činjenice u pogledu značenja reči “TORO”, postojanja reči TOREADOR i prihvaćenosti te reči u svakodnevnom govoru. Ne radi se o utvrđivanju činjenica već o izvođenju činjeničnih zaključaka na osnovu opštepoznatih činjenica. Nasuprot stanovištu revidenta pravilan je zaključak drugostepenog suda da reč toreador iako po korenu reči ( TORO ) predstavlja reč stranog porekla u opštoj upotrebi je u Srbiji jer u domaćem jeziku nema jedne reči koja bi imala adekvatno značenje. Stoga je neosnovan i revizijski navod da je povreda žiga ocenjena samo sa aspekta poznavalaca romanskih jezika.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je nosilac žiga broj ... sa pravom prvenstva od 04.07.2013. godine koji se odnosi na robu i usluge iz klasa 29, 35 i 43 sa važnošću do 04.07.2023.godine. Tužiočev žig je složen i sastoji se od grafizma i verbalizama odnosno crteža životinje bika u središnjem delu žiga sa verbalizmom od engleske reči „steakhouse“ u gornjem delu žiga iznad grafizma i verabilizmom ''el TORO'' koji se nalazi u donjem delu odnosno ispod grafizma. Tuženi koristi znak koji se sastoji od dva grafizma i tri verbalizma. Grafizam čine stilizovani rogovi bika u gornjem delu znaka, a verbalizam se sastoji od reči ''TORO'' u središnjem delu znaka ispod koje reči je horizontalna linija ispod koje su verbalizami “latin” i “gastrobar”. U oba znaka dominira reč ''TORO'' napisana većim i podebljanim slovima i oba znaka se koriste za označavanje pružanja usluga restorana. Po tvrdnji tužioca sličnost znakova postoji upravo obzirom na verbalizam ''TORO''.

Odredbom člana 72. Zakona o žigovima propisano je da se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 38. i 43. stav 2. ovog zakona. Povredom se smatra i podražavanje zaštićenog odnosno prijavljenog znaka. Odredba člana 38. istog zakona propisuje da nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe odnosno usluga na koje se taj znak odnosi te da ima pravo da drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje znaka koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku u odnosu na robe odnosno usluge koje su istovetne robi odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan kao i znaku koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetno ili sličnu vrstu robe ako postoji verovatnoća da će zbog te istovetnosti odnosno sličnosti da nastane zabuna u relevantnom delu javnosti koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezi tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.

Nesporno je da tuženi nije koristio zaštićeni znak tužioca u ukupnom izgledu. Tužiočev znak i znak tuženog su složeni znakovi. Složeni znaci se porede u njihovom ukupnom izgledu uzimajući u obzir sličnost samo distiktivnih elemenata dok ne distiktivni elementi ne podležu poređenju. Ovo sa razloga što samo disktitivni elementi znaka imaju funkciju razlikovanja robe odnosno usluga u prometu i na njima njihov vlasnik može steći isključivo pravo korišćenja i pravo da drugim licima zabrani korišćenje istog ili sličnog znaka. Nasuprot tome na onim elementima znaka koji nisu podobni za razlikovanje robe odnosno usluga u prometu niko ne može steći isključivo pravo korišćenja niti drugim licima zabraniti da te elemente koriste u svom znaku.

U konkretnom slučaju nesporno je da podudarnost predmetnih znakova postoji u reči “TORO'' te da stranke znakove koriste za obeležavanje svojih ugostiteljskih usluga u restoranu. Na osnovu audio vizuelnog efekta znakova tužioca i tuženog drugostepeni sud je zaključio podudarnost znakova stranaka koja se ogleda u reči “TORO'', čije je značenje bik, pri čemu je u znaku tužioca taj verbalizam grafički prikazan i slikom bika, ne dovodi do sličnosti znakova u toj meri da postoji verovatnoća nastanka zabune prosečnog potrošača ugostiteljskih usluga.

Po stanovištu revizijskog suda reč „TORO“, kao jednog elementa žiga na kome se zasniva tvrdnja o povredi žiga, ne predstavlja fantastičan pojam već generični pojam koji je poznat relevantnom delu javnosti, te kao takav nema potrebnu distinktivnost. U kontekstu korišćenja navedene reči za znak koji se koristi za označavanje restorana i ugostiteljskih usluga, svakom prosečnom potrošaču ovih usluga nesumnjivo ukazuje da se radi o uslugama obezbeđivanja hrane bazirane na goveđem mesu, te se sličnost suprotstavljenih znakova radi utvrđenja povrede žiga ne može zasnivati na verbaliznu „TORO“.

Sud je u oceni da li se radi o povredi tužiočevog žiga, koji je složeni žig cenio da li reč TORO predstavlja distinktivan elemenat žiga ili predstavlja generični pojam za čiju upotrebu tužilac ne može imati monopol. U ispitivanju da li se radi o fantastičnom pojmu ili o generičnom pojmu koji označava bika sud je bio vlasan da ceni stavljajući se u poziciju relevantnog sektora javnosti da li reč španskog porekla ''TORO'' predstavlja reč poznatog značenja tom sektoru javnosti koga čine stvarni i potencijalni korisnici usluga na koje se znak odnosi.

Na osnovu izloženog pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo odredu člana 72. u vezi sa članom 38. Zakona o žigovima kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje povrede žiga tužioca od strane tuženog upotrebom reči ''TORO''.

Obzirom na navedeno primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić