.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 2147/2022
03.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog GP „RAD“ DP Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Aleksandar Dragović, advokat u ..., protiv prvotuženog Stečajna masa KVANTEKS DOO Šabac u stečaju i drugotužene – protivtužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Stojičić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i iseljenja po tužbi i po protivtužbi radi utvrđenja prava svojine po osnovu održaja, vrednost predmeta spora 4.828.289,99 dinara, odlučujući o reviziji tužioca - protivtuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 8588/2021 od 21.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 8588/2021 od 21.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4837/2020 od 21.06.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Ugovora o kupovini stambenog prostora u izgradnji od 29.10.2003. godine overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu dana 29.10.2003. godine II/1 Ov.br. 3084/2003. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže drugotužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana bliže opisanog u stavu drugom izreke prvostepene presude i da isti preda tužiocu u isključivu državinu. Usvojen je protivtužbeni zahtev kojim je drugotužena tražila da se utvrdi da je po osnovu održaja stekla pravo svojine na stanu bliže označenom u stavu trećem izreke, što su tužilac i prvotuđeni dužni da priznaju i trpe i obavezani su tužilac i prvotuženi da drugotuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 505.154,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 8588/2021 od 21.07.2022. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda, i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Tužilac je podneo tužbu dana 13.09.2018. godine. Označena vrednost predmeta spora je 4.828.289,99 dinara, što predstavlja protivrednost 40.776,55 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da revizija tužioca nije dozvoljena.
Kako revident nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
