Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u postupku predlagača 1. AD Akcionarski fond Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Karlović, advokat u ..., 2. AA iz ..., čiji je punomoćnik Lidija Petrović, advokat u ..., 3. BB i dr., , kao pravnog slednika pokojnog VV i dr., svi iz ..., koje zastupa Vladimir G. Perović, advokat u ..., 4. GG, DD i dr., svi iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Bjelobaba, advokat u ..., protiv protivnika predlagača 1. Kompanije TAKOVO DOO Gornji Milanovac i 2. SWISSLION DOO Beograd kao pravni sledbenik DOO BANAT 1894 Vršac, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat u ..., radi utvrđenja vrednosti akcija, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 363/2019 od 24.10.2019. godine ispravljenog rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 18.11.2019. godine i rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 16.06.2021. godine i o revizijama predlagača napred označenih pod tačkom 3. i pod tačkom 4. izjavljenim protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 101/20 od 21.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 363/2019 od 24.10.2019. godine ispravljenog rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 18.11.2019. godine i rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 16.06.2021. godine, kao nedozvoljena.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama predlagača označenih u uvodu ovog rešenja pod tačkom 3. i pod tačkom 4. izjavljenim protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 101/20 od 21.01.2021. godine.

ODBACUJU SE revizije predlagača označenih u uvodu ovog rešenja pod tačkom 3. i pod tačkom 4. izjavljene protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 101/20 od 21.01.2021. godine, kao nedozvoljene.

ODBIJAJU SE zahtevi predlagača i protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je doneo rešenje 2Pvž 363/19 dana 24.10.2019. godine, koje je ispravio rešenjem 2Pvž 363/19 od 18.11.2019. godine i rešenjem 2Pvž 363/19 od 16.06.2021. godine, kojim je u prvom stavu odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Privrednog suda u Čačku R 15/18 od 15.01.2019. godine u stavu 1. izreke kojim je utvrđena vrednost akcija Kompanije TAKOVO AD Gonji Milanovac u iznosu knjigovodstvene vrednosti 282,64 dinara po jednoj akciji oznake CFI, kod ESVUFR i ISIN, broja RSTAKVE 10880, a povodom odluke Skupštine navedenog AD o prinudnom otkupu akcija od 24.11.2017. godine, u stavu 7. izreke, kojim su obavezani protivnici predlagača da predlagaču AD Akcionarski fond Beograd isplate na ime troškova postupka iznos od 540.000,00 dinara i u stavu 9. izreke, kojim je odbijen zahtev protivnika predlagača da se obavežu predlagači na isplatu iznosa od 140.250,00 dinara na ime troškova postupka, kao neosnovan. U drugom stavu izreke navedenog drugostepenog rešenja je ukinuta odluka o troškovima postupka sadržana u stavu 3, 4, 5. i 6. izreke rešenja Privrednog suda u Čačku R 15/18 od 15.01.2019. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U trećem stavu izreke drugostepenog rešenja je odbijena kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Čačku R 15/18 od 08.04.2019. godine, kojim je odlučeno o zahtevu predlagača AA za naknadu troškova postupka u odnosu na protivnika predlagača Kompanija Takovo DOO Gornji Milanovac.

Privredni sud u Čačku je doneo rešenje R 15/2018 dana 13.01.2020. godine kojim je u 1. stavu izreke utvrdio da je umesto DOO Banat 1894 Vršac protivnik predlagača DOO Swisslion Beograd, u 2. stavu izreke obavezao protivnike predlagača Kompaniju Takovo DOO Gornji Milanovac i DOO Swisslion Beograd da predlagačima označenim u tački 4. uvoda rešenja isplate na ime troškova postupka iznos od 18.270.000,00 dinara, u 3. stavu izreke odbio predlog predlagača označenih u tački 4. uvoda rešenja za obavezivanje protivnika predlagača na isplatu iznosa od 9.135.000,00 dinara kao neosnovan, u 4. stavu izreke obavezao protivnike predlagača Kompanija Takovo DOO Gornji Milanovac i DOO Swisslion Beograd da predlagačima označenim u tački 3. uvoda rešenja isplate na ime troškova postupka iznos od 25.920.000,00 dinara i u 5. stavu izreke odbio predlog predlagača označenih u tački 3. uvoda rešenja za obavezivanje protivnika predlagača na isplatu iznosa od 4.721.560,00 dinara, kao neosnovan.

Privredni apelacioni sud je doneo rešenje 2Pvž 101/20 dana 21.01.2021. godine kojim je u I stavu izreke usvojio žalbu protivnika predlagača, preinačio rešenje Privrednog suda u Čačku R 15/2018 od 13.01.2020. godine u II stavu izreke i rešio tako što je obavezao protivnike predlagača da predlagačima označenim u tački 4. uvoda rešenja plate troškove postupka u iznosu od 42.000,00 dinara a u preostalom delu zahtev tih predlagača za naknadu troškova postupka odbio; u II stavu izreke je usvojio žalbu protivnika predlagača i preinačio rešenje Privrednog suda u Čačku R 15/2018 od 13.01.2020. godine u stavu IV izreke i rešio tako što je obavezao protivnike predlagača da predlagačima označenim u tački 3. uvoda rešenja plate troškove postupka u iznosu od 42.000,00 dinara, a u preostalom delu zahtev tih predlagača za naknadu troškova postupka odbio i u III stavu izreke je obavezao predlagače iz I i II stava izreke istog rešenja da plate protivnicima predlagača iznos od 12.000,00 dinara na ime troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž 363/2019 od 24.10.2019. godine reviziju su izjavili protivnici predlagača, kojom navedeno rešenje pobijaju u prvom stavu izreke, kojim je odbijena žalba protivnika predlagača i potvrđena prvostepena odluka u stavu 1, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Dozvoljenost revizije obrazlažu time da se dejstvo pravnosnažne odluke kojom je utvrđena vrednost akcija Takova od 282,64 dinara, kao viša u odnosu na cenu od 80,00 dinara koja je isplaćena akcionarima, odnosi na sve akcionare čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa, te razlika do pune vrednosti akcija koju su protivnici predlagača dužni da isplate akcionarima iznosi 336.415,025,04 dinara (za 1.660.161 akciju), koji iznos prelazi revizijski cenzus.

Odgovore na reviziju protivnika predlagača su podneli predlagači AD Akcionarski fond Beograd, koji osporava osnovanost revizije, GG i DD i predlagači označeni u uvodu ovog rešenja pod tačkom 4., koji osporavaju dozvoljenost revizije i njenu osnovanost.

Razlozi zbog kojih predlagači GG, DD i predlagači navedeni pod tačkom 3. uvoda rešenja smatraju da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, jesu da nije ispunjen imovinski cenzus prema označenoj vrednosti predmeta postupka (kao neprocenjiva).

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije protivnika predlagača, izjavljene protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 363/19 od 24.10.2019. godine ispravljenog rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 18.11.2019. godine i rešenjem istog suda 2Pvž 363/19 od 16.06.2021. godine, po odredbama člana 410., člana 403. stav 1. i 3. i člana 485. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br 72/2011...18/2020) u vezi člana člana 30. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“ br. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015) i zaključio da je revizija nedozvoljena.

U vanparničnom postupku, u kom je drugostepeno rešenje doneto, revizija je dozvoljena prema odredbama člana 27. Zakona o vanparničnom postupku protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u postupku u kome se odlučuje u statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. U postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, što se za ovaj vanparnični postupak može smatrati, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, jer tim, ni drugim zakonom drukčije nije određeno.

Prema odredbama člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. istog zakona. Odredbom člana 403. stav 3, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije, kao i u drugim slučajevima propisanim u Zakonu o parničnom postupku merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (član 28). Ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, s tim da ako je tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost premeta spora, sud će najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na glavnoj raspravi pre početka raspravljanja o glavnoj stvari proveriti i utvrditi vrednost predmeta spora (član 33).

AD Akcionarski fond Beograd je podneo predlog u kome nije označio vrednost predmeta postupka. Vrednost predmeta vanparničnog postupka ni u predlogu predlagača označenih u uvodu ovog rešenja pod rednim brojem 3., nije označena. Na dan podnošenja predloga 27.12.2017. godine važio je srednji kurs Narodne banke Srbije od 118,2934 dinara za 1 evro. Predlagači označeni u uvodu rešenja pod rednim brojem 4. podneli su predlog 26.12.2017. godine u kome su za vrednost predmeta postupka označili: „neprocenjiva“. Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje u delu kojim je utvrđena vrednost akcija Kompanije TAKOVO AD Gornji Milanovac u iznosu knjigovodstvene vrednosti 282,64 dinara po jednoj akciji.

Predmet ovog vanparničnog postupka ne odnosi se na ispunjenje novčanog zahteva, jer se predlogom traži utvrđenje vrednosti akcija, a ne novčani iznos. Vrednost predmeta postupka nije određena od strane predlagača. Prema stanju u spisima predmeta, sudska taksa nije određena niti plaćena.

Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.11.2019. godine, kakav je stav bio i Vrhovnog suda Srbije od 26.05.2003. godine, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse. Izuzetno, revizija je dozvoljena i kada tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora, niti je ona utvrđena u smislu člana 33. Zakona o parničnom postupku, ako je odlukom suda tužiocu naloženo palaćanje takse prema vrednosti spora merodavnoj za izjavljivanje revizije, što u ovom postupku nije slučaj. Šta više, prvostepeni sud je naveo u rešenju R 15/18 od 13.01.2020. godine da predlagači u ovom predmetu nisu zaduženi za takse. Prema stanju u spisima predmeta, predlagači označeni u uvodu ovog rešenja pod tačkom 3. su u podnesku od 04.09.2018. godine, a i u kasnijim podnescima, opredelili zahtev za naknadu troškova sudskih taksi na iznos od 390,00 dinara za taksu za predlog i 390,00 dinara za taksu za rešenje (a u istim iznosima i za takse za žalbu i za odluku po žalbi). Protivnici predlagača su u podnesku od 17.09.2018. godine, u odgovoru na žalbu predlagača protiv rešenja o troškovima postupka donetog pod R 9/2017 dana 12.09.2018. godine, naveli da, imajući u vidu da predlagači pod 3. nisu uopšte opredelili vrednost predmeta spora (kao uostalom ni predlagač 4. reda) za slučaj uspeha po žalbi mogli bi biti dosuđeni troškovi za zastupanje preko punomoćnika iz redova advokata obračunati po Advokatskoj tarifi prema najnižoj propisanoj vrednosti predmeta spora.

Protivnik predlagača nije se koristio mogućnošću predviđenom odredbom člana 29. stav 4. Zakona o sudskim taksama, da prigovori da je u predlogu vrednost predmeta postupka neadekvatno označena, i time inicira da sud rešenjem odredi vrednost merodavnu za naplatu takse i iznos takse koju je takseni obveznik dužan da plati, i time omogući određivanje vrednosti predmeta postupka relevantne i za mogućnost izjavljivanja revizije. Prema odredbi člana 28. Zakona o sudskim taksama, ako se po odredbama člana 21. do 27. tog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Prema iznetom stanju stvari, revizija protivnika predlagača je nedozvoljena, jer predlagači nisu označili vrednost predmeta postupka, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, niti je od strane prvostepenog suda utvrđena vrednost predmeta postupka po odredbi član 33. Zakona o parničnom postupku u visini koja bi premašila revizijski cenzus, propisan odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, u visini dinarske protivvrednosti iznosa od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Zato je revizija predlagača odbačena, po odredbi člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Protiv pravnosnažne odluke o troškovima postupka, rešenja Privrednog apelacionog suda 2Pvž 101/20 od 21.01.2021. godine, predlagači su izjavili revizije pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, kao posebnu reviziju, a predlagači označeni pod tačkom 3. uvoda rešenja i pozivom na odredbu člana 403. ZPP zbog vrednosti koju potražuju predlagači po osnovu naknade troškova postupka.

Protivnici predlagača su podneli odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenjuje da nema potrebe za posebnom revizijom u odnosu na rešenje o troškovima. Nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Pravo na naknadu troškova postupka regulisano je Zakona o parničnom postupku, koje se odredbe primenjuju i u vanparničnom postupku, a visina troškova koji se priznaju zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, pa ne može biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse. To je razlog zbog koga je odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji protiv navedenog rešenja kao posebnoj.

Ta revizija je nedozvoljena. Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Rešenjem o troškovima postupka ne okončava se pravnosnažno postupak. Ne radi se o rešenju protiv kojeg je uvek dozvoljena revizija, shodno odredbama člana 420. stav 3., 4. i 5. Zakona o parničnom postupku. Nije merodavna vrednost koja se potražuje radi naknade troškova postupka. Prema odredbi člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za pravo na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, uzima se vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. tog člana Zakona o parničnom postupku propisano je da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja kao i troškovi postupka se ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. U konkretnom slučaju revizijom predlagača se pobija samo odluka o troškovima postupka, o kojima je odlučeno rešenjem 2Pvž 101/20 od 21.01.2021. godine. Kako se pravo na reviziju ocenjuje sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a troškovi postupka predstavljaju sporedno traženje, proizilazi da revizija protiv odluke o troškovima postupka nije dozvoljena, te je kao takva odbačena, po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koje se odredbe primenjuju po članu 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić