Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Vujin, advokat u ..., protiv tuženih: „DELTA LEGAL“ DOO Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Branislav Vagić, advokat u ..., POSLOVNI SISTEM „STANKOM“ AD Beograd u stečaju, čiji je punomoćnik Margita Seratlić, advokat u ..., GP „PEPO“ DOO Beograd , čiji je punomoćnik Ivica Čolak, advokat u ..., sa umešačem na strani tužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Darko Miščević, advokat u ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 8.500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4010/18 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4010/18 od 03.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4010/18 od 03.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5231/16 od 29.03.2018. godine u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav Ugovor prenosu prava svojine na nepokretnosti koji je zaključen između tuženog POSLOVNI SISTEM „STANKOM“ AD Beograd u stečaju i tuženog GP „PEPO“ DOO Beograd pred javnim beležnikom Ostojić Tanjom pod brojem OPU 131-2016 od 04.03.2016. godine, u delu u kom tuženi POSLOVNI SISTEM „STANKOM“ AD Beograd u stečaju kao prenosilac prenosi, a tuženi GP „PEPO“ DOO Beograd kao sticalac stiče pravo svojine na nepokretnosti u izgradnji o to stanu broj ..., površine 84,46 m2, na drugom spratu, u lameli ..., u ul. ..., (član 2. stav 1. tačka 2. Ugovora) što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se utvrdi da je tužilac vlasnik stana u izgradnji koji se nalazi u ..., u ul. ..., u lameli ... na drugom spratu, označen brojem ..., ugovorene površine 75,81 m2, čija je sadašnja površina 84,46 m2, na lokaciji označenoj kao urbanistički blok „48b“, na građevinskoj parceli „48b-2“, koja je formirana od katastarskih parcela br. ..., ..., ..., .., ... i ... KO ..., te da istu predaju u nesmetan posed tužiocu, što su tuženi dužni da priznaju i trpe i da omoguće tužiocu upis u prava svojine u RGZ SKN za KO Čukarica. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se obavežu prvotuženi i drugotuženi da tužiocu solidarno plate iznos od 83.391,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2007. godine, na ime primljene kupoprodajne cene po zaključenom Ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. 3340/06 dana 04.05.2006. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tuženi GP „PEPO“ DOO Beograd da tužiocu plati iznos od 83.391,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2007. godine, na ime primljene kupoprodajne cene po zaključenom Ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. 3340/06 dana 04.05.2006. godine. U stavu petom, šestom i sedmom izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka plati prvotuženom iznos od 138.650,00 dinara, drugotuženom iznos od 327.650,00 dinara i trećetuženom iznos od 357.650,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž 4010/18 od 03.10.2019. godine stavom prvim izreke, odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog GP „PEPO“ DOO Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11..., i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. U konkretnom slučaju drugostepenom presudom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca da se utvrdi da je ništav Ugovor o prenosu prava svojine na nepokretnostima zaključen između tuženog POSLOVNI SISTEM „STANKOM“ AD Beograd u stečaju, i tuženog GP „PEPO“ DOO Beograd u delu u kom tuženi POSLOVNI SISTEM „STANKOM“ AD Beograd u stečaju prenosi, a tuženi GP „PEPO“ DOO Beograd stiče pravo svojine na nepokretnosti, i to predmetnog stana u izgradnji, kao i tužbenom zahtevu da se tuženi obavežu da tužiocu solidarno isplate iznos od 83.391,00 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom na ime kupoprodajne cene koju je platio tužilac.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Nije potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, jer se revizijom ne ukazuje na drugačije odlučivanje sudova u istovrsnoj činjeničnopravnoj situaciji. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta dana 28.10.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u postupku po reviziji iznosi 8.500.000,00 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 69.010,70 evra.

Članom 485. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11..., 18/20), propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom na to da vrednost revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi vrednost od 100.000 evra, to je ista ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije iz člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić