Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugostepenom postupku, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema stanju u spisu predmeta, prvostepeni sud je zakazao ročište za glavnu raspravu za 24.02.2022. godine, na koje uredno pozvani punomoćnici stranaka nisu pristupili. Rešenjem od 24.02.2022. godine smatra se da je tužba povučena i ukinuto je rešenje o izdavanju platnog naloga Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2397/16 od 23.06.2016. godine u odnosu na tuženog. Tuženi je podneo predlog za naknadu troškova parničnog postupka o kome je sud odlučio rešenjem od 25.03.2022. godine. Dana 28.03.2022. godine tužilac je preporučenom pošiljkom podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, te je odlučujući o predlogu prvostepeni sud doneo rešenje od 20.05.2022. godine kojim je predlog tužioca odbacio kao neblagovremen. Prvostepeni sud je obrazložio da je tužilac za propuštanje ročišta od 24.02.2022. godine saznao istog dana zbog čega je narednog dana počeo da teče subjetkivni rok od 8 dana za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje i ovaj rok je protekao istekom 04.03.2022. godine. Kod činjenice da je predlog za vraćanje podnet 28.03.2022. godine predlog je odbačen budući da je podnet nakon isteka subjektivnog roka od 8 dana.

Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je našao da za ovako odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, budući da je takva mogućnost dozvoljena samo protiv drugostepene presude, prema izričitom značenju citirane odredbe, što znači protiv odluke o glavnoj stvari. Revizijom se pobija rešenje o odbacivanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje, kojim se ne okončava postupak i ne spada u rešenja određana članom 420. ZPP. Dakle, mogućnost posebne revizije nije zakonom predviđena protiv pravnosnažnog rešenja o odbačaju predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Isto se odnosi i na rešenje kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima prvostepenog postupka.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim da revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da rešenje kojim je odbačen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, kao ni rešenje o troškovima postupka, ne spadaju u rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava u smislu citirane zakonske odredbe, niti spadaju u krug rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena u smislu odredbe člana 420. stav 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku, to je primenom odredbe člana 413. istog zakona doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković